
Свет више неће бити исти: Потписи Русије и Кине мењају поредак какав знамо| Дан увече

Док Запад држи лекције о демократији уз носаче авиона и санкције на дугме, Русија и Кина потписују декларацију о мултиполарном свету. Другим речима - доста је било света са једним газдом и осталима који климају главом.
Москва и Пекинг данас више не крију амбицију да направе нови центар моћи - финансијски, политички и војни. А кад две силе са огромним тржиштима крену да граде нови поредак, онда то више није дипломатски папир него озбиљна геополитичка порука.
Посета председника Руске Федерације Владимира Путина Кини показала дубину пријатељства те две земље - током званичне посете потписано је 22 меморандума, а посебно се истичу заједничка изјава Русије и Кине о даљем јачању свеобухватног партнерства и заједничка декларација о формирању мултиполарног света и новог типа међународних односа.

Русија и Кина јасне су у намери да одрже свет заснован на равнотежи интереса, док је у фокусу јачање БРИКС-а, смањење зависности од долара и повезивање земаља које траже алтернативу западном моделу глобализације. Јер управо мултиполарни свет може да донесе стабилнији и праведнији међународни систем.
О декларацији која је подигла прашину на Западу и ономе што у њој пише за "Дан увече" говоре Слободан Димитријевић из Српско-руског братства и Ратко Крсмановић из Мрежа за одбрану човечанства.
"Декларација је прилично обиман документ. Реч је о стратешком документу, који представља детонатор садашњих хегемонистичких односа, у којима носећу улогу имају САД, односа које карактерише неправда, неједнакост и монопол Америке и онога што називамо колективни Запад. И заиста, ова декларација јесте својеврсна демонтажа једног униполарног, хегемонистичког света доминације и неправде. Одатле толика прашина и упрезање аналитичара. Нема хуманисте на планети који, када прочита садржај декларације и њене поруке, неће је прихватити и подржати као свој лични однос према актуелним проблемима светског поретка", истиче Крсмановић.
Објашњава да декларација даје пет основних решења, а да се прва тачка односи на осуду хегемонистичког карактера, док је друга осуда злоупотребе располагања нуклеарним наоружањем.
"Поједине земље се усуде с времена на време да укажу на своју личну снагу, те припрете. Трећа је, наравно, осуда употреба Украјине као фактора у смислу ширења западне и НАТО алијансе са одређеним циљевима према Русији и њеном парчању. Ту је и осуда кризе на Блиском истоку, где се јасно указује на агресију САД и Израела на Иран и позив на неопходност очувања темељних принципа Уједињених нација, одржање суверенитета земаља и народа", објаснио је Крсмановић поруке које се налазе у декларацији.
Саговорник телевизије РТ Балкан указује да она има своје рефлексије и то не само на Кину и Русији, него и на однос других, те да мења позиције БРИКС-а, ШОС-а, али и "појединих афричких земаља које су сада охрабрене".
"Изазива и забринутост која произилази из, рецимо, дедоларизације. Око 90 одсто трговине између Кине и Русије се одвија у националним валутама, а реч је о две највеће трговачке и економске силе после САД", додаје Крсмановић и подсећа да су иницијативе, које су у обрисима постојале, сада званично постале документ и ослонац бројних земаља.
За Слободана Димитријевића на делу је период промена и преласка из хаоса и криза у мултиполарни свет, где се "на ковчег хегемонизма забадају последњи ексери".
"Имамо Русију и Кину, две од три најмоћније државе на свету, које предузимају нешто што треба да покаже да смо у смени епоха, односно да је једна епоха завршена. Ово је било потребно да би се они који лоше читају и анализирају, и они који се баве дневном политиком, схватили и да би устукнули пред снагом нове понуде. Народ који је свестан себе и својих могућности не може да пропадне. Уколико је и довољно интелигентан, па се бави пројектовањем тако што сарађује са блиским народима мултиплицира и властиту снагу. То се и управо десило. Имамо Русију, неприкосновену силу број један, најбогатију државу у погледу ресурса и највећу, будући да влада шестином континента. С друге стране имамо Кину, државу са неприкосновеним људским ресурсом. И сада, две такве државе праве стратешки савез. Да ли је то реаговање на америчку снагу? Боже сачувај, они могу Америку да попију у чаши воде колико год да је јака и моћна. То је показатељ правца", истиче Димитријевић.
Партнерство Русије и Кине је засновано на стратешком интересу, објашњава Крсмановић: док Русија располаже огромним војним потенцијалом, научним знањем у области одбране и природним ресурсима, Кина има значајно већи привредни ниво развоја.



