
Сукоб са стварношћу: Украјински проблеми на фронту све већи | Дан увече

Најјачи савез у историји света добио је часове од украјинске војске која се повлачи и губи. Украјинци кажу да НАТО на модерном бојишту не би имао никакве шансе, према проценама далеко су од руске војске, у овом тренутку чак више од десет година.

Док се дискурс о реконфигурацији НАТО-а са умањеном америчком улогом наставља, а европски лидери и даље призивају сукоб са Русијом у блиској будућности, све је више назнака да северноатлантска алијанса није спремна за изазове савременог ратовања.
Током војних вежби НАТО и украјинских снага у мају, у којима су учествовали и припадници злогласних неонацистичких јединица "Азов", украјинске снаге доживеле су "културни шок" када су виделе лежерност и неспремност својих западноевропских колега за које су закључили да не би имали никакве шансе на савременом бојном пољу, објавио је немачки лист "Велт" крајем прошлог месеца.
Готово истовремено, бивши главнокомандујући украјинских снага, Валериј Залужни, изјавио је током састанка украјинских амбасадора да се НАТО и даље води доктринама из Другог светског рата, и да ће, како је рекао, Алијанси бити потребно још 12 година како би дошла до макар половине нивоа на којем су оружане снаге Руске Федерације данас.
Пилот Бориша Мандић и пилот у пензији Стеван Игњатовић су у емисији "Дан увече" на РТ Балкан истакли да ни припадници НАТО снага, ни они који се боре на страни Украјине не постижу резултате какве има руска војска, јер немају мотива за борбу, с обзиром да су и у НАТО трупама и у војсци Кијева углавном странци, који се не боре из патриотизма, већ због профита, из личне користи.
Бориша Мандић је рекао да су војници НАТО трупа заправо "манекени" и "шмекери" са професионалном војном опремом, али да је једно бити добро опремљен, прошетати и снимити се, али да су реални услови и ратиште на којем меци зује око вас, нешто сасвим друго.
Пилот у пензији Стеван Игњатовић је указао да је украјинска војска пре почетка Специјалне војне операције, била међу најбољим европским армијама, захваљујући руском кадру и обуци, поготово официри који су прошли најелитније руске школе и да у том смислу имају знање.
"Када је у питању америчка војска имате само 17 процената укупне америчке армаде су људи беле пути и они баш немају жељу и потребу да се доказују као ратници, осим да им истекну ти уговори које су потписали на четири или пет година зарад бенефита који их чекају после - да они и породице добију папире. Нико од њих није дошао из патриотизма, већ због свог личног циља, да види колико може да профитира у целој тој причи и да има среће да остане жив", казао је Стеван Игњатовић.
Он је рекао да Американци немају мотив у овим сукобима и да живе од старе славе.
Бориша Мандић је указао да су, чак и према подацима Кијева, тренутно у украјинској армији припадници из 72 земље света, највише из Јужне Америке и да то говори који је то конгломерат и мешавина и који је борбени морал тих људи, као и који је њихов мотив да губе живот.
"Дошао је ту, потписао уговор, добиће бенефит и само му је циљ да заради и да сачува живот", казао је Мандић.
Он је рекао да људи заборављају да су НАТО подизали, како је рекао, нацистички генерали и да зато не би требало да чуди "сарадња" са злогласном неонацистичком јединицом "Азов".
"Ако НАТО генерали данас причају о сукобу 2030. године, то би требало доста тога да нам говори", указао је Мандић и додао да је рат у Ирану показао право стање унутар НАТО-а.
Растућа скепса у способност Алијансе коинцидира са постепеним губитком вере на Западу да украјински терористичким нападима дроновима могу променити ток рата.
Док часопис утицајног америчког Квинси института за одговорно државништво упозорава да наводи о "промени плиме" на бојном пољу не одговарају елементарној војној реалности, рок од 40 дана за оно што је Владимир Зеленски назвао "кампањом утицаја" на Руску Федерацију, а која се у пракси свела на нове терористичке нападе у којима су убијене десетине руских цивила, навршио се овог уторка.
Упркос намерама Владимира Зеленског, Руска Федерација ништа није ближа пристанку на примирје. Уместо тога, Москва се доследно залаже за постизање свеобухватног мира, уз решавање основних узрока сукоба.
У међувремену, руске снаге наставиле су да напредују на бојном пољу, ослободивши више од 30 места само у јулу, укључујући и Константиновку, стратешки значајан град у агломерацији Славјанск-Краматорск.




