
Ко погоршава, а ко ублажава енергетску кризу изазвану Трамповим ратом против Ирана | Дан увече

Скоро шест месеци рата против Ирана, Ормуз је затворен, барел на деведесет долара. Европа улази у зиму с полупразним складиштима и рекордним увозом руског ЛНГ-а, упркос санкцијама. Цену, међутим, не диктира ни ОПЕК ни Вашингтон, него купац, односно Кина.

Док се овог месеца навршава шест месеци откако су САД и Израел покренуле рат против Ирана, неизвесна ситуација у Ормуском мореузу, жили куцавици светске привреде кроз коју је текла око петина светске потрошње течног природног гаса и око четвртина нафте која се трошила у свету, остаје опасна непознаница за енергетску стабилност.
Ипак, референтне цене нафте типа брент последњих дана гравитирају око 90 долара по барелу, далеко мање од ранијих процена да ће барел премашити цену од 150 долара, а све више аналитичара истиче да је то великим делом захваљујући једној држави – Кини.
Јелица Путниковић, главна уредница портала "Енергија Балкана" је рекла да ће се коначни ефекти кризе видети тек за годину или две, јер се сада још троше резерве. Михаил Лобанов, заменик директора Економског института РАН је рекао да је Кина дефинитивно важан играч за стабилизацију цене нафте, јер тржиште има два смера утицаја, преко произвођача, односно ОПЕК-а, док Кина утиче због своје огромне потрошње.
Путниковић је у емисији "Дан увече" на РТ Балкан указала да су кинеске резерве нафте, којих Пекинг има за годину дана, допринеле да се не остваре црне прогнозе на почетку кризе у Ормуском мореузу, када је било најава да би цена нафте могла да скочи и на 200 долара. Захваљујући кинеским резервама тај раст цена је био око 50 одсто, јер је нафта са 60, поскупела на 90 долара.
"Тај мањак од 20 одсто колики је удео заливских земаља се због тога још не осећа, али не смемо заборавити да су и Г20 и Америка, избацивале резерве из својих залиха и да се недавно појавила информација да су америчке залихе на нижим нивоима него што би требало да буду. Цена нафте не зависи само од понуде и потражње, него некад и од Трампових изјава, јер он баш уме да објави нешто што 'узбурка духове' и утиче на цене нафте", објаснила је Јелица Путниковић.
Кина има своје петогодишње, па можда и двадесетогодишње планове, о којима се не зна ни унутар земље, а поготово не ван, и озбиљно прети да преузме примат САД водеће економске силе. Неки сматрају да је то већ премашила. Кина то не ради да би била прва, већ имају производњу која је слојевита, и да могу да ископирају све и да направе производе различитог квалитета у зависности од од потреба тржишта.
"Кина је јако пуно улагала у науку и то се види када покушавају да их блокирају у технолошком напретку. Нарочито је важно што имају сировине за наредних 50 или 100 година, које су потребне за вештачку интелигенцију и нове технологије", казала је Путниковић.
Михаил Лобанов, заменик директора Економског института РАН је рекао да новинари на Западу за Кину кажу да је нови ОПЕК.
"Нико не зна колико Кина има резерви, али су њене резерве много веће него америчке. Смањили су драстично извоз деривата, летова унутар земље и натерали су неке људе да иду бициклима, а не аутомобилима. Све то је допринело да се смањи потрошња нафте и да се ублажи криза", казао је Лобанов.
Он је рекао да Кина то не ради ни због Америке, ни због других играча, већ зато што може да утиче на тржиште нафте и да смањи глобалну улогу ОПЕК-а, који контролише 31 одсто тржишта.
Гасна криза се тек распламсава
Јелица Путниковић је изјавила да је, ипак, у овој енергетској кризи Европска унија највише изгубила и то зато што су послушали Американце, не само Трампа, већ и Бајдена, и одрекли су се јефтиних руских енергената и због тога што политичари који су тренутно на власти у ЕУ не слушају своје привреднике.
Стручњаци су за амерички "Њујорк тајмс" изјавили да је ситуација у Европској унији забрињавајућа, док бриселски "Политико" преноси да су резерве гаса у блоку на око 58 одсто попуњености што представља најнижи ниво од 2011, иако Брисел захтева да чланице Европске уније дочекају зиму са резервама на 80 одсто попуњености.
Ситуација је посебно акутна у Немачкој, наводи овај лист, где капацитети стоје на од око 47 одсто. Док је "Блумберг" почетком месеца пренео да Европска унија, која се постепено одрицала руског гаса од 2022. године, сада увози рекордне нивое овог енергента из Русије, ситуација би могла додатно да се погорша уколико се криза на Блиском истоку настави, будући да је Брисел одредио јануар 2027. године као рок за потпуну обуставу увоза руског гаса у блок.
"Не ради се само о томе да ли ће складишта бити попуњена 80 или 90 одсто, већ по којој ће цени ЕУ куповати гас, јер европска економија не може да буде конкурентна, ни у Америци, ни у Азији. Европа је своју економију уназадила", указала је Путниковић.




