Крвожедни Албион: Како Лондон наводи на ескалацију у Украјини | Дан увече

Где се све налазе британски трагови у Украјини, зашто су односи Москве и Лондона пали на најниже гране и зашто је Москва најавила да би британска војна постројења могла да постану мете, за РТ Балкан објаснили су историчар проф. др Милош Ковић и правник, аналитичар и народни посланик Бранко Павловић
Крвожедни Албион: Како Лондон наводи на ескалацију у Украјини | Дан увече

Односи Русије и Велике Британије пали су на невиђено низак ниво – Британија појачава војну подршку Кијеву, Москва повлачи амбасадора из Лондона, а канали за комуникацију између две земље готово да су затворени.

Тензије су додатно порасле након што је "Сандеј тајмс" објавио да украјинске снаге већ шест месеци користе британске дронове чак и у нападима на цивилну инфраструктуру.

Уместо смиривања ситуације, Лондон је најавио нову војну подршку Кијеву. Британски премијер Ендру Барнам поручио је током посете Украјини да ће Лондон доставити поверљиве податке неопходне за производњу компонената ракета дугог домета "сторм шедоу".

Москва је на то упозорила да Лондон све директније учествује у сукобу, док је из Кремља стигла порука да се прикупљају подаци о могућим местима производње ових ракета.

Након напада "сторм шедоу" на Доњецк, у којем је рањено осморо цивила, међу којима и двоје деце, Москва је додатно пооштрила упозорења Лондону, наводећи да би британска војна постројења могла постати мете.

Односи две земље тако улазе у нову, опаснију фазу, док се у Британији све више говори и о ризику од директног сукоба са Русијом.

О британским траговима у Украјини и све већем војном ангажовању Лондона у емисији "Дан увече" на РТ Балкан говорили су историчар проф. др Милош Ковић и правник, аналитичар и народни посланик Бранко Павловић.

Ковић је рекао да је реч о спремности Британије да иде све даље у процесу ескалације, уз напомену да у британским медијима готово да нема вести о томе шта Лондон заправо ради на истоку.

"Изгледа да се тамо то доживљава као рутинска ствар", оценио је Ковић.

Истакао је да британске власти очигледно верују да их таква политика неће много коштати.

"Они очигледно рачунају да их то неће много коштати, да им се може. То се могло очекивати, јер је нови премијер из старе екипе, још из времена Тонија Блера и Гордона Брауна", појаснио је.

Ковић је указао да је Бернам "прикочио" када је реч о Блиском истоку, односно Израелу и Палестини, али и Ирану, вероватно зато што је критичар Трампове спољне политике у мери у којој му је то могуће.

Због тога, како је навео, остаје занимљиво питање зашто Британија наставља да ескалира ситуацију у Украјини, а објашњење за то види у дубљем културном слоју.

"Ја бих објашњење за то тражио у једном дубљем културном слоју, дубоко укорењеној русофобији. То је нешто што је дубоко укорењено у британској јавности, британским управљачким елитама, медијима, пословним круговима. Просто, то је нешто што структурно одређује политику Бернама", оценио је Ковић.

То није морала да буде судбина Велике Британије, каже Ковић подсетивши да је био покушај лабуриста да се, као истиче, једним одлучнијим правцем у лево, одмакну од те политике. 

"Али видимо да Бернам наставља тамо где је стао Кир Стармер и куда су ишли његови претходници", наглашава Ковић.

Бранко Павловић оцењује да се британска политика према Русији не може разумети ако се посматрају појединачни случајеви, већ да све треба сагледати у ширем контексту русофобије и настојања да се Руској Федерацији нанесе стратешки пораз.

Павловић наглашава да данас Британију воде људи који спроводе погрешне политике, али да, иако више немају реалну величину коју себи приписују, и даље могу да нанесу велику штету.

"Ово је један возић промашених личности који воде промашене политике, постављајући се и даље као да су они нека Great Britain, а у ствари више никакве њихове реалне величине нема у било којим реалним размерама, али могу да наносе велику штету. Они су још способни да нешто разарају, саплићу, отежавају", навео је Павловић.

Према његовој оцени, британска политика према Русији тренутно почива на два правца. Први је, како каже, покушај да се повећа број жртава у Руској Федерацији и да се руски председник Владимир Путин доведе у ситуацију да повуче потез који би потом могао бити представљен као доказ да је су они били у праву када су тврдили да је "Русија увек била никаква".

"Они јуре доказ да би оправдали своју русофобију", рекао је Павловић.

Други правац, је, према његовим речима, то што су Британци идеолошки заробљеници који су слепи за чињенице и верују да неки економски показатељи указују на исцрпљеност Русије, што је није тачно.

"Сви макроекономски показатељи Русије у поређењу са ЕУ и Великом Британијом говоре у прилог Москви. Већи БДП, знатно мања задуженост у односу на БДП, нижа стопа незапослености и веће девизне резерве, упркос бројним санкцијама", нагласио је Павловић.

Он је напоменуо да, за разлику од Русије, Британију и ЕУ нико не санкционише, "осим Трампа и њих самих".

Павловић је истакао да је Лондон одлучио да Украјини да лиценцу за производњу ракета јер Британија сама нема капацитете да их производи у довољним количинама.

"Опасно су подигли лествицу могућег одговора Русије, али мислим да се то ипак до краја године неће десити, зато што би то консолидовало јавно мњење које је начето и у Француској, и у Немачкој, и у Британији, а које је против такве политике – не што су мање русофобни, него зато што је то глупо, уништава их", закључио је Павловић.

Live