Двадесет пет година 11. септембра: Како су напади на Њујорк променили Америку и свет? | Дан увече

Пре тачно 25 година, у јутарњим часовима 11. септембра 2001, авион "Американ ерлајнза" који је из Бостона летео за Лос Анђелес скренуо је са курса и ударио у северну кулу Светског трговинског центра у Њујорку. Неколико минута затим, други авион ударио је у јужну кулу, док се сат времена касније трећи срушио на зграду Пентагона у Вашингтону. Четврти авион, чија је мета наводно требало да буде Бела кућа или зграда Капитола, оборен је у Пенсилванији.

Наш избор

Четврт века после: 11. септембар и изгубљени рат САД против тероризма

У нападима 11. септембра званично је погинуло 2.977 особа, као и свих 19 нападача, што их чини најкрвавијим нападима на америчком тлу у историји. Касније истог дана, представници ЦИА су за напад оптужили припаднике Ал Каиде, исламистичке организације чије се руководство у том тренутку налазило у Авганистану.

Сједињене Америчке Државе су на нападе у Њујорку одговориле објављивањем такозваног "рата против тероризма".

Двадесет пет година након терористичких напада 11. септембра, њихове последице и даље обликују свет у којем живимо. Од ратова у Авганистану и Ираку и новог таласа америчког интервенционизма, до јачања безбедносног апарата унутар самих Сједињених Држава, 11. септембар променио је и Америку и међународни поредак.

Шта је остало од света насталог после тих напада, колико су амерички ратови променили начин на који данас размишљају Москва и Пекинг и да ли управо гледамо крај једне ере америчке спољне политике? О овим питањима за "Дан увече" говорили су Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности, и Михаило Савић, политички економиста.

"На Блиском истоку током целог 20. века, а видимо и данас, никада није било мира. Ту су увек била нека превирања, терористички напади, насиље, али 90-те године су специфичне по томе пошто смо ту први пут видели могућност да се постигне споразум између Израела и Палестине, и видели смо спремност осталих арапских актери да размотре могућност да тај Израел настави да постоји. Видели смо и да су најтврдокорнији противници били најекстремнији Јевреји, који су 1994, после преговора у Ослу, убили премијера Ицака Рабина. На Блиском истоку су 90-те почеле Пустињском олујом, првом последицом пада СССР-а и Берлинског зида, и то је заправо био напад на Садама Хусеина. То је и период униполарност, када САД показују не само да имају моћ, већ и жељу да буду светски полицајац. Русија је на коленима, опоравља се од преласка из Совјетског савеза у Руску Федерацију, а Кина је била у свом успону, али не још довољно моћна да се супротстави Америци", објашњава Вујиновић како је изгледао свет у годинама пре 11. септембра 2001.

А Америка на чијем челу је 90-тих био Бил Клинтон живела је економску ренесансу. Годину дана пре напада одржани су избори на којима су Американци бирали између Ал Гора и Џорџа Буша, а упамћени су и по томе што се први пут чула прича о изборној крађи. И баш када се Буш, као победник, борио да деконструише причу да су демократе покрадене, догодио се 11. септембар. 

Трамп на 25. годишњицу 11. септембра: Иран никада неће имати нуклеарно оружје

"Тај догађај је био изненађење, јер су САД у својој историји ретко претрпеле губитак на својој територији. Оно што је додатно поразило јавност јесте да су то урадили савезници САД. Бин Ладен, који се сматра организатором тог догађаја, био је велики савезник САД и за њихов рачун се током 80-тих година у Авганистану борио против Совјетског савеза. Када им више није био потребан, САД су му окренуле леђа, а он је сматрао да су САД сатана и да против њих треба да се бори. Овај датум није догађај преокрета, то је само катализатор да се неке ствари брже одвијају него што би се одвијале. Ми знамо да су САД, по речима Веслија Кларка, имале у плану нападе и на Авганистан, и на Ирак и на Иран. Тај датум је отворио очи америчкој, а и светској јавности", казао је Вујиновић. 

Доласком на власт Џорџа Буша, он поручује да Америка треба да престане да се бави изградњом нација, а специјални саветник председника за питања националне безбедности Кондолиза Рајс сматра да је Кина постала конкурент САД. Након што се десио 11. септембар, указује Савић, Кина постаје потпуно заборављена као примарни проблем, а фокус је на изградњи нација у Авганистану и Ираку. 

"Војни буџет 1990. године био је на око шест одсто њиховог БДП-а. Држали су га још увек на високом нивоу, јер су завршавали убиство глобалног комунизма. Године 2000, када је Буш дошао на власт, буџет се преполовио на свега три одсто, а 2010. се вратио на између 5,5 до шест одсто. Смањење буџета се често називало "мировном дивидендом" – исплаћени сте кроз акције зато што сте се дуго борили против комунизма, постали сте хегемон и сада можете да смањите количину новца који улажете у војску и можете боље да живите. И ка томе се ишло од 90-тих до 2000. Али за то није Клинтон заслужан, то је било природно стање новог хегемона. Међутим, то се све урушава и Америка почиње да троши огромну количину новца", истиче Савић. 

Гост телевизије РТ Балкан осврнуо се и на тврдње да су постојале индиције да је Америка знала да ће се десити терористички напад и да је то могла да спречи. 

Лавров о 11. септембру: Русија одмах понудила помоћ, САД искористиле тренутак за геополитичке циљеве

"За то немамо конкретне доказе. Занимљивије од тога је да анализирамо ко су победници, а ко губитници. Велики победник је војно-индустријски комплекс. Штета која је начињена САД 11. септембра 2001. била је процењена на око 40 милијарди долара. Такође, било је и економских последица, па је рецимо Америка зауставила своје тржиште акција на четири дана. Тако да се штета мери десетинама милијарди долара. Међутим, процена колико је потрошила Америка у својој реакцији је 8.000 милијарди долара. Између трећине и половине тог новца су добиле компаније, произвођачи војног наоружања и опреме. Цех су платили Авганистан и Ирак, пре свега, а процене су да је било више од 400.000 цивилних, директних жртава. Све укупно између 4 и 5 милиона људи. Америчких војника је погинуло 7.000 и око 8.000 плаћеника, али четири пута више америчких војника починило је самоубиства, него што је погинуло на бојном пољу", указује Савић и додаје да су данашњи мигранти последица америчких интервенција, нарочито у Европи.