Русија
Лавров о 11. септембру: Русија одмах понудила помоћ, САД искористиле тренутак за геополитичке циљеве
Међународни односи су се након догађаја 11. септембра променили нагоре и тенденција ширења утицаја САД се испољила у читавом низу других области, нагласио је шеф руске дипломатије, подсетивши да је Америка након тога покренула нападе на више држава, укључујући и Југославију
Сједињене Америчке Државе су искористиле међународну солидарност која је уследила након терористичких напада 11. септембра, али не толико ради борбе против тероризма, колико ради остваривања сопствених геополитичких интереса и ширења глобалног утицаја, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у интервјуу за "РБК".
Када је први авион ударио у зграду Светског трговинског центра, садашњи шеф руске дипломатије је био у радном кабинету.
"Радни кабинет сталног представника при УН је просторија без прозора, са посебном опремом дуж зидова која пригушује све звукове, како ништа не би 'напуштало' ту просторију. Пешке сам дошао на посао око девет ујутру. Током ноћи су стизала документа из Москве, телеграми, информације из целог света, јер се у Њујорку разматрају сви светски проблеми. Огроман број телеграма наших амбасадора из региона у којима се дешавају догађаји који су тада на дневном реду Савета безбедности УН", истакао је Лавров.
Додао је да се десно од његовог радног стола налазио телевизор, на којем би био укључен неки информативни канал.
"Тада је то био Си-Ен-Ен. Звук је био утишан. Крајичком ока сам погледао и видео како авион улеће у небодер и експлодира. Помислио сам да у девет ујутру приказују неки хорор филм. Наставио сам да радим, али ми је нешто остало у глави. Почео сам да гледам и схватио шта се дешава", присетио се шеф руске дипломатије.
Пожелео је да позове мајку у Москви, али фиксни телефон није функционисао.
"Узео сам мобилни телефон, истрчао на улицу и кренуо пешке преко Менхетна у потрази за сигналом, који се појавио тек после километар и по или два. Добио сам мајку. Потом сам се вратио", објаснио је.
Како је нагласио, тада су почели да се баве овом ситуацијом и да разматрају да ли нешто треба предузети или не. Генерални конзул Русије у Њујорку проверавао је да ли су се у кулама близнакињама налазили руски држављани.
"Иначе, куле су се налазиле на самом југу Менхетна, око пет-шест километара од зграде Представништва, али се мирис гарежи веома брзо појавио, за сат-два", додао је Лавров.
Рекао је да се није плашио да након тога изађе на улицу и да је пешке ишао и с посла и на посао.
"Увек је било пријатно увече да гледам како на тротоарима, као сада код нас у Москви, стоје столови, људи пију вино, кафу. Увек је владало добро расположење", присетио се Лавров.
Међутим, након 11. септембра када би пролазио поред истих ресторана, стајали су исти столови, али је атмосфера била потпуно другачија: људи су се освртали око себе, много тога се променило.
"Председник Русије Владимир Путин тада је позвао тадашњег председника САД Џорџа Буша Млађег и рекао му да смо уз њих. После тога је у Савету безбедности УН усвојена одговарајућа резолуција", нагласио је шеф руске дипломатије.
Што се тиче руске помоћи, Лавров је истакао да је Савет Русија–НАТО, који је до тада већ био формиран, одобрио читав програм за Авганистан, а руски хеликоптери су стављени на располагање за коришћење међународној коалицији.
"Размењивали смо обавештајне податке. Било је и пројеката у вези са 'разминирањем'. Савет Русија–НАТО имао је план за Авганистан", указао је.
Међутим, међународни односи након ових догађаја су се променили нагоре.
"Пре свега, САД су искористиле ту међународну солидарност, изражену у усвојеној резолуцији којом је одобрена њихова војна операција и формирање међународне коалиције, не толико за борбу против тероризма колико једноставно за реализацију својих геополитичких планова, ширење свог присуства и утицаја", поручио је Лавров.
Како је истакао, после тога се та тенденција испољила у читавом низу других области.
"Пре Авганистана била је Југославија, ничим изазвана агресија и разарање државе без икаквог разлога. После Авганистана био је Ирак, где су после инвазије расформиране све структуре партије Баас. Сви официри војске, а сви су били 'баасовци', почели су да траже чиме да се баве. И почели су да се баве стварањем ИСИС-а", напоменуо је министар спољних послова Русије.
Потом је била Либија, која је разорена, а која је, вероватно, била најуспешнија земља.
"Све је било бесплатно, од бензина до образовања. Сада је већ петнаест година састављају из делова и не зна се када ће је саставити. Била је Грузија. Била је Украјина, о којој смо такође говорили", истакао је.
Додао је да је то, нажалост, био покушај униполарног света да се на неки начин одржи у историјским процесима и да ће то још дуго трајати.
"То је читава једна епоха", нагласио је Лавров.
На питање како би у једној реченици описао шта се заправо тада догодило у Њујорку, шеф руске дипломатије је поручио да он није присталица теорија завере.
"Знам за њих. Чуо сам и за многе друге теорије, укључујући и оне о слетању на Месец. Али, просто, у свакодневном смислу, у то мора да буде упућен огроман број људи. Не могу да поверујем да код Американаца, којима 'цури' све, ништа није пробило пут у јавни простор", нагласио је.
Говорећи о савезима које САД настоје да склопе – од иницијативе "Пакс Силика" (Pax Silica) до сарадње у области вештачке интелигенције – Лавров је оценио да Вашингтон настоји да створи што шири круг партнера како би се супротставио конкурентима. Као пример је навео и Одбор за мир, који је амерички председник Доналд Трамп створио на челу са самим собом, независно од тога коју ће функцију обављати.
"Он тамо позива људе, мада су резултати засад тужни. Чак и када је реч о појасу Газе, план пропада, Израел то не жели. Трамп има проблеме и са савезницима у НАТО-у: са Канадом, са Данском у вези са Гренландом. И многима другима говори да ништа не разумеју. Жеља да руководе и да буду униполарни дубоко је укорењена код Американаца", приметио је министар спољних послова Русије.
Додао је да Русија комуницира с њима, као и са свима који јој се обрате.
"То не значи да се са свима у свему слажемо. Председник САД Трамп и председник Русије Путин стално говоре да су увек спремни да саслушају један другог без ангажмана. У томе је политика, у томе је дипломатија", нагласио је Лавров.
Напоменуо је да паралелно са тим структурама које се намећу са различитим степеном успеха, Русија ће радити и у УН, и у ОДКБ-у, ЗНД-у, ЕАЕС-у.
"То су наши суседи. Тамо имамо добре резултате. На глобалном плану, ШОС и БРИКС су перспективна удружења којима тежи све више земаља из најразличитијих крајева света", приметио је шеф руске дипломатије.
Live
