Двадесет година БРИКС-а: Мултиполарни свет се рађа на Југу и на Истоку| Дан увече

У индијској престоници Њу Делхију, током викенда је одржан 18. самит БРИКС-а, којем су присуствовали представници свих десет земаља чланица, као и велики број гостију из читавог света. Током самита је обележена и 20. годишњица покретања тог формата, до ког је дошло током састанка министара спољних послова Русије, Кине, Индије и Бразила на маргинама заседања генералне скупштине Уједињених нација 2006. године.

Домаћин овогодишњег самита је премијер Индије Нарендра Моди, а међу учесницима налазе се председници Русије и Кине, Владимир Путин и Си Ђинпинг, као и лидери Јужне Африке, Ирана, Индонезије, Египта, Етиопије, али и многих других држава.

БРИКС поставио темељ мултиполарности: Како је за 20 година успео да промени светски поредак

Учесници самита су у заједничкој декларацији препознали Глобални југ као покретачку снагу и позвали на укидање једностраних санкција које крше међународно право.

У декларацији се истиче и да земље у развоју морају да се активирају у дијалогу ради изградње система правичног глобалног управљања, а чланице организације су истакле да ће пружити подршку Уједињеним нацијама у испуњавању њиховог мандата.

Осим тога, чланице су изразиле забринутост због тренда наглог раста глобалне војне потрошње, као и због све већих ризика од нуклеарних претњи и сукоба.

Руски председник Владимир Путин је у Њу Делхију поручио да униполарни систем међународних односа постаје прошлост, као и да се однос снага помера у корист нових центара раста на глобалном Југу и Истоку.

Он је додао да формирање мултиполарног света не протиче без потешкоћа, јер се суочава се са супротстављањем оних који су навикли да размишљају у колонијалним категоријама.

Путин: Русија не прети Европи, али улазак европских трупа у Украјину значио би рат

О закључцима и порукама које су послате са самита БРИКС-а, све снажнијем утицају Глобалног југа и променама у  односима снага у свету, за "Дан увече" говорили су новинар и спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић и професор Дејан Михаиловић са Техничког института Монтереј у Мексику.

Борислав Коркоделовић је оценио да свет постаје мултиполаран и да је реч о процесу који ће трајати годинама.

"Чињеница је да смена једног хегемона не долази моментално, у једном тренутку, већ то траје низ година, па и деценија. Тако је било и са Великом Британијом, која је од неких позних година краљице Викторије па све до кризе у Суецком каналу 1956. године, а неки кажу и до повлачења Велике Британије источно од Суеца 1971. године, када је дала независност низу заливских арапских земаља, пролазила кроз процес преласка са једног хегемона на другог – на САД", рекао је Коркоделовић.

Он сматра да је то ипак био безболан, "па чак и условно природан процес", јер се радило о рођацима, односно о стварима унутар једне шире породице, тако да, према његовим речима, није било ломних ситуација и ратова.

"Овде је ситуација много другачија. Овде се ради о преласку на мултиполарни свет и то је нешто што ће трајати још низ самита, не само БРИКС-а, већ и ШОС-а, низа регионалних организација у Африци и Латинској Америци. Али, то је сигурно да повратка на једну тврду хегемонистичку позицију, какву су имале САД од распада СССР-а па до недавно – нема", нагласио је Коркоделовић.

Он је напоменуо да је рат САД и Израела против Ирана једна од преломних тачака тог процеса.

"Многи мисле да је то чак био и рат САД и такозване коалиције вољних против Ирака 2003. године, тако да се ту види колико тај процес у ствари траје", рекао је Коркоделовић.

Професор Дејан Михаиловић оценио је да је порука Владимира Путина да БРИКС није усмерен ни против кога упућена остатку света. Он је нагласио да је председник Руске Федерације то гласно изговорио управо зато што је и сам свестан три феномена која данас доминирају светском сценом.

"То је прво, велика и дубока светска криза капитализма као светског система. То је структурна криза, то значи да је то криза универзалног карактера, глобалног домета и практично неограниченог временског трајања", истиче Михаиловић.

Он се слаже са Коркоделовићем да данас живимо кризу модела транзиције хегемоније и да је такозвани колективни Запад запао у тешку и дубоку кризу, посебно на цивилизацијском нивоу.

"Ради се о кризи цивилизацијског карактера, односно цивилизацијске матрице Запада, која је последњих 500 година могла да се носи са остатком света и буде нека врста идеје водиље. Међутим, и то је сада доведено у питање", оценио је Михаиловић.

Као трећи феномен навео је појаву и стасавање самог БРИКС-а.

"Чињеница је да је кроз БРИКС пронађен један нови пут интеграција на глобалном нивоу, који се до стасавања БРИКС-а одвијао искључиво кроз регионално повезивање или кроз глобалне трендове. Ми сада у БРИКС-у први пут имамо неку врсту међурегионалног повезивања, а то, самим проширивањем БРИКС-а, са десет нових земаља које су присуствовале самиту и добиле статус партнера, показује да се свет тренутно трансформише у неку врсту ентропијског простора", рекао је професор.

Путин у Индији: Контуре новог светског поретка формирају се унутар БРИКС-а

Напоменуо је да он то не би назвао мултиполарним светом.

"Не постоји један једини центар моћи. Живимо у полицентричном свету и у процесу прерасподеле геополитичке и геостратешке моћи, где је врло упитно третирати данашњу ситуацију у свету кроз магични троугао, кроз односе САД, Русије и Кине", оценио је професор.

Додао је да сматра да је много прихватљивије, погодније и, како каже, на известан начин корисније да се у ту слику укључе и регионалне силе, као и Европска унија, "каква год да је она данас", која се, према његовим речима, налази у "великој декаденцији".

Михаиловић наглашава да је Путинова порука јасна – свет се мења и ми треба да се прилагодимо тим променама, а да притом, уколико желимо да живимо у свету који ће бити подношљив за највећи део човечанства, наставимо да се прилагођавамо одређеним правилима и одређеном међународном поретку који све више подсећа на неку врсту глобалног нереда.

"Али, чињеница је да човечанство преживљава не због тога што државе и појединци имају интересе, него због тога што постоје заједнички принципи и идеали", закључио је професор Дејан Михаиловић.