Русија бира: Избори за Државну Думу као симбол националног јединства| Дан увече

Од Владивостока до Калињинграда, грађани Русије трећи дан су бирали нови сазив Државне Думе. Гласање се одржавало широм земље, која се простире кроз 11 временских зона, као и на бирачким местима у иностранству.

На изборима први пут учествују и грађани Доњецке и Луганске Народне Републике, Запорошке и Херсонске области, који сада бирају своје представнике у руском парламенту.

Завршени избори за Државну думу: Излазност 56,66 одсто, "Јединствена Русија" убедљиво води

Гласање протиче у сенци украјинских напада дроновима и покушаја ометања електронског система. На Далеком истоку оштећена је и комуникациона инфраструктура, а руске власти сумњају да је реч о саботажи чији је циљ нарушавање изборног процеса.

Упркос безбедносним изазовима и притисцима Запада, руски председник Владимир Путин поручио је да избори треба да покажу јединство народа и подршку војницима који бране земљу. Главни фаворит је "Јединствена Русија", а резултати ће показати колику подршку има политички курс којим Москва наставља да чува стабилност и суверенитет Русије.

Какву ће политичку слику Русије донети ови избори, шта ће резултати показати о расположењу бирача и какав ће њихов исход имати значај за унутрашњу политику земље? О томе за "Дан увече" говоре др Славенко Терзић, академик, дипломата и некадашњи амбасадор Србије у Русији и Бранко Влаховић, дописник "Вечерњих новости" из Москве.

"Мислим да су ови избори били доказ зрелости и јединства политичких партија Русије. Ово је победа руског патриотизма. Полемика није било, већ су партије говориле више о томе како да побољшају ситуацију у земљи, како да помогну ратним војним инвалидима... Путин је најавио да ће Русија добити нову елиту – то су људи који ће ући у парламент, а борили су се на истоку Украјине. Ово нису били класични избори", поручио је Влаховић и истакао да руски Изборни закон забрањује да се политички актери међусобно вређају.

Терзић подсетио је на речи председник Русије Владимира Путина које је ове изборе назвао судбоносни, будући да се одвијају у тешкој ситуацији и у околностима када западне силе настоје да онемогуће нормалну бирачку атмосферу.

"У Русији је последња три дана гласало 111 милиона бирача, бира се 450 посланика у Доњи дом руског парламента и има 333 бирачка места у иностранству. Занимљиво је да неке западне земље, попут Немачке, нису одобриле отварање бирачких места. Тако се у Немачкој могло гласати само у руској амбасади у Берлину, а исто је учинила Пољска. Обе земље су затвориле конзулате, док је једино Француска отворила четири бирачка места. Месецима је постојала пропаганда против одржавања избора, а најновији подаци говоре да је излазак већи од 55 одсто. У оваквим околностима, то је врло добар одзив", истакао је др Терзић и додао да не очекује да ће се однос снага и у парламенту и ван њега значајно променити.

Русија одбила масовни украјински напад: Оборено скоро 2.000 дронова и осам ракета "фламинго"

Саговорници "Дана увече" оценили су да је идеја да ветерани СВО буду укључени у политички живот Русије изузетно важна. Влаховић истиче да то не значи да се руски председник одриче афирмисаних политичара, те подсећа да је на челу листе шеф дипломатије РФ Сергеј Лавров. 

"То не значи да ће он сести у посланичку клупу. Лавров је, после Путина, сигурно најугледнији руски политичар. Путин је, заправо, окупио и стару и нову елиту", додаје Влаховић. 

Осврћући се на рад Сергеја Лаврова, Терзић истиче да на данашњој међународној дипломатској сцени нема снажније фигуре од Сергеја Лаврова и подсећа на његову наклоњеност према Србији.

"Мислим да је сјајан избор председника Путина што се Лавров нашао на првом месту. Шеф руске дипломатије је показивао увек веома пријатељски став према Србији и њеним интересима. Код нас се заборавља да је Русија та која је спречила да тзв. Косово добије столицу у Унеско, уђе у Интерпол, Светску трговинску организацију... Нико не помиње да је опозив многих признања тзв. Косова ишао уз директну помоћ Русије, њене дипломатије и Сергеја Лаврова", подсетио је Терзић. 

Гост телевизије РТ Балкан осврнуо се и покушај Запада да створи нерегуларну атмосферу избора у Русији, подсећајући на податак да је претходне ноћи према Русији упућено више од 1.900 дронова, од којих је 450 ка Москви.

"У томе није успео. Запад настоји на све могуће начине да онемогући Русију да се конституише на међународној сцени као једна од водећих сила чији је глас утицао и у будуће ће утицати на међународне токове", истиче Терзић.