Енергетска криза и дизел: Привредни мотор ЕУ грца, сад и без горива | Дан увече

Док рат који је амерички председник Доналд Трамп започео против Ирана не јењава, а референтна цена нафте типа брент поново премашује сто долара по барелу, несташица дизела се показује као нова варијабла у текућој енергетској кризи.

Наш избор

Нова енергетска криза прети Европи: Шта дизелу диже цену и зашто је Брисел у паници

Након што су цене овог деривата достигле рекордне цене у Европској унији и Сједињеним Државама крајем прошлог месеца, британска агенција Ројтерс, позивајући се на тржишне податке, оценила је да би се несташица дизела могла наставити и следеће године.

Професор др Иван Арнаутовић, економиста и професор др Михаил Лобанов, заменик директора Економског института Руске академије наука су у емисији "Дан увече" на РТ Балкан истакли да се крај ове кризе не назире, да у овој трци тренутно нема победника, али да је Европа ипак највећи губитник, јер нема своје ресурсе и зависи од других.

Из Вашингтона, чије су резерве дизела на рекордно ниском нивоу за ово доба године, стигла је вест да би САД могле забранити извоз дизела, од чега је Трампова администрација за сада ипак одустала. Са друге стране, Кина, чија је пређашња одлука да на тржиште постепено избацује своје резерве допринела стабилизацији првобитног нафтног шока изазваног ратом на Блиском истоку, сада је одлучила да пооштри контролу извоза нафтних деривата како би обезбедила унутрашње тржиште.

Током свог годишњег обраћања на Валдајском форуму, председник Русије Владимир Путин рекао је да Русија има довољно дизела, али да он не би ни могао да дође до светских тржишта због антируских санкција.

Питање извоза и резерви дизела могло је довести и до још једног сукоба Вашингтона и Европске уније, након што је Трамп затражио од европских престоница, пре свега Париза и Берлина, да избаце на тржиште дизел из сопствених резерви, под претњом да ће забранити извоз америчког дизела у ЕУ.

Наш избор

Богови са Волстрита су уморни: Вашингтонски нафтни ратови се враћају кући

До одлуке о избацивању европских резерви на тржиште је затим дошло у оквиру шире иницијативе земаља Г7, које су обећале на продају 100 милиона барела у наредна четири месеца.

Несташица дизела затиче Европску унију у већ незавидној енергетској и економској ситуацији, будући да британски "Фајненшел тајмс" пише да је блок потрошио 100 милијарди евра више на фосилна горива од почетка рата на Блиском истоку.

"Европа касно реаговала на све кризе"

Економиста Иван Арнаутовић је рекао да се може рећи да је тренутна криза можда већ постала највећа нафтна криза, већа и од оне две велике кризе седамдесетих година, када су Египат, Сирија и Израел ратовали и 1979. током Исламске револуције.

Дижу руке од прогнозе цена нафте: Трампов ролеркостер са Ираном депримирао америчке банкаре

"Идемо путем којим би ово веома брзо могло да прерасте у кризу већу од те две највеће. Овом проблему се не назире крај. Проблем није само у једној земљи, него је глобални. У проблему су највећи произвођачи, САД и Русија, а нафтна криза се обично најлакше и најбрже пренесе на остатак света. Неко сноси мање, неко веће последице, али тешко да у овом тренутку неко профитира", рекао је Арнаутовић.

Он је указао да се дизел у економији гледа као директни трошак и да се то претаче на комплетну економију.

"Код пољопривредне производње цена дизела се одражава на три места. Приликом сетве, орања, жетве, па приликом дистрибуције тих производа и на крају дистрибуције до трговинских ланаца. Зато он највише утиче када су енергенти у питању, на саму инфлацију, у том сегменту производње, дистрибуције и транспорта. Наравно, не утиче на све једнако, јер неки производи се праве у Србији, а они који долазе са другог краја света драстично су већ поскупели. Индикативно је што је ЕУ већ признала да је Европа врло касно реаговала на све кризе које су наступиле, да су пољуљана три стуба. Признали су да су један стуб чинили јефтини руски енергенти, који су имали пресудну улогу у цени производа и да је комплетна европска економија пољуљана, привредни раст се сматра да ће бити око један одсто. Друго је што су занемарили потенцијале кинеског тржишта и да су изгубили заштиту САД, односно безбедносне сигурности. Све то утиче и на инфлацију и на лоше стање у европској економији", казао је професор Арнаутовић.

Наш избор

Пун резервоар кошта 2.000 динара више него у фебруару: Где је дизел у Европи најскупљи (ГРАФИКА)

Он је рекао да Европска унија никада није изашла из кризе, већ да се кризе само надовезују и да су се ти кризни периоди "нагомилали". Указао је и да ова криза показује и да "зелена агенда", ветропаркови, соларне електране, не могу да замене фосилна горива и да ниједна земља на свету и даље не може без њих.

Професор др Михаил Лобанов, заменик директора Економског института Руске академије наука је објаснио да има више разлога који су утицали на нагли раст цене дизела. 

"Међу њима је и одлука Русије из јула ове године да забрани извоз, због заштите домаћег тржишта. Друга ствар је да није проблем само у Ормуском мореузу, него и у оштећеним постројењима у рафинеријама на Блиском истоку и смањењу производње. Процењује се да око три милиона барела нафте дневно губимо због уништених постројења. И када буде отворен мореуз, бар још годину или две ће потрајати проблеми у снабдевању", казао је Лобанов.

Он је рекао да пет највећих играча производи око 47 одсто дизела у свету и навео да су то Русија, САД, Саудијска Арабија, Индија и Република Кореја. 

"Индија би могла, уз помоћ руске нафте да направи дизел за европско тржиште, али ту остаје питање секундарних санкција. Они сами себе ограничавају и не би то дозволили", казао је Лобанов.

Он је рекао да озбиљност кризе описује и податак да су америчке резерве најмање од 1972. године.

Ватру би да угасе бензином: Санкције Русији ће се вратити као бумеранг

"Дизел је битнији од бензина, јер трактори и комбајни не могу да раде. Има много ширу примену. Вађење руда, угља из отворених копова и све машине у тешкој индустрији, као и морски саобраћај. Више индустријских грана не може без дизела да функционише и зато несташица и високе цене утичу на привредни раст", казао је Лобанов.

Он је напоменуо да одлука Кине да забрани извоз, пооштрава ситуацију, пошто сви у исто време имају дефицит.

"Немамо поуздане податке о њиховим залихама, јер је то стратешка информација и они је крију. Међународне организације процењују да имају око 80 милиона барела дизела, скоро као Америка. То утиче на размишљање инвеститора да нема изласка из те ситуације", рекао је Лобанов.

Ситуација са гасом није ништа боља, будући да ЕУ, која се одрекла руског гаса у политичке сврхе, сада овај енергент плаћа око 80 евра по мегават-часу, док је у јануару за исту количину плаћала 27 евра. Комесар ЕУ за енергетику Дан Јоргенсен рекао је за "Фајненшел тајмс" да би предстојећа зима могла бити најгора по блок од ескалације украјинског сукоба 2022. године.