Економија
Дижу руке од прогнозе цена нафте: Трампов ролеркостер са Ираном депримирао америчке банкаре
Аналитичари "Џеј Пи Моргана" су одустали од основне процене за сирову нафту, што представља неуобичајен потез за велику банку када је реч о једној од роба које се најпажљивије прате на светском тржишту. Блумберг је објавио да је "Џеј Пи Морган" једноставно саопштио оно што трговци дуго говоре у приватним разговорима: да је немогуће предвидети како ће се све ово завршити
Америчка банка "Џеј Пи Морган" саопштила је да више нема јасну процену кретања цене нафте, с обзиром на то да се сукоб на Блиском истоку поново захуктава, а крај му се не назире. Аналитичари ове банке одустали су од основне процене за сирову нафту, што представља неуобичајен потез за велику банку када је реч о једној од роба које се најпажљивије прате на светском тржишту.
"Једноставно не знамо какав би крај игре могао бити", написала је банка у истраживачкој белешци, напомињући да је ово први пут од почетка рата у Ирану да није била у могућности да направи прогнозу.
Недоследан приступ рату који је демонстрирао амерички председник Доналд Трамп оставио је трговце у недоумици како даље да поступају. Блумберг је објавио да "Џеј Пи Морган" једноставно објављује оно што трговци говоре у приватним разговорима: да је немогуће предвидети како ће се све ово завршити.
Аналитичари "Џеј Пи Моргана" су указали да су раније сматрали да постоје границе које Трампова администрација неће прећи, попут цене нафте изнад 100 долара по барелу или бензина од 5 долара по галону. Приноси на америчке државне обвезнице такође су забележили раст, при чему је принос на десетогодишње обвезнице током протекле недеље достигао ниво од 5 одсто. Тржиште државних обвезница се помно се прати, како на Волстриту, тако и у Вашингтону, а превелика нестабилност обично брзо изазива забринутост међу креаторима политике, с обзиром на кључну улогу коју ово тржиште има у америчком и глобалном финансијском систему.
Међутим, чини се да ниједан од ових прагова није одвратио администрацију од наставка акција према Ирану. Трамп је наговестио да му предстоји доношење "велике одлуке" у вези са Ираном, упозоривши да би могао да "уништи" иранску владу.
Многе од ранијих прогноза "Џеј Пи Моргана" показале су као погрешне и нетачне. Почетком априла, компанија је предвидела да би, ако поремећаји у Ормуском мореузу потрају до средине маја, цена нафте могла достићи 150 долара по барелу. Међутим, цена нафте је достигла максимум од око 125 долара по барелу и генерално се задржала на нивоу од око 100 долара упркос честим поремећајима.
Аналитичари ове банке такође су предвиђали да ће залихе нафте у земљама ОЕЦД-а у мају пасти на "оперативни минимум", након чега би "раст цена постао експоненцијалан уместо линеарног". Иако су залихе нафте глобално исцрпљене, оне су се држале боље него што су многи очекивали, укључујући и "Џеј Пи Морган".
Аналитичари "Џеј Пи Моргана" су признали да је смањење потражње, више него смањење залиха, помогло да се апсорбују поремећаји у понуди и избегну веће цене сирове сировине.
Међународна агенција за енергетику сада очекује да ће светска потражња за нафтом 2026. године опасти за 2,5 милиона барела дневно – што је пад који премашује процену из августовског извештаја за 940.000 барела дневно. Обим овог губитка у потражњи такође указује на слабљење основних економских показатеља, будући да потрошачи и предузећа избегавају додатне трошкове како би одржали претходни ниво потрошње.
Истовремено, последице нису равномерно распоређене. Према речима геолога специјализованог за нафту Арта Бермана, криза најпре погађа земље у развоју које зависе од увоза, где високе цене нафте, у комбинацији са слабим националним валутама – што у појединим случајевима ствара зачарани круг – чине тај терет знатно тежим за превазилажење.
"Први који су принуђени да напусте тржиште нису богати амерички потрошачи. То су купци вештачког ђубрива у Африци, транспортне фирме у Пакистану, фабрике у Бангладешу и домаћинства у земљама које зависе од увоза", указао је Берман.
Пад потражње је уобичајена појава током енергетских криза. Током нафтне кризе 1979. године, повезане са иранском револуцијом, нагли раст цена довео је до пада потрошње у САД од скоро 20 одсто током периода од четири године.
Почетком 2008. године, цена сирове нафте је драстично скочила, са око 90 долара по барелу у јануару на рекордних 147 долара у јулу. Ова екстремна промена цене изазвала је нагло смањење потражње, што је негативно утицало на потрошњу становништва, а многи аналитичари то сматрају једним од потцењених узрока кризе која је уследила и уздрмала глобалну економију.
Енергетска криза у Европи 2022. године, изазвана одбијањем јефтиног руског гаса, довела је до тога да потрошња до краја 2025. године буде за 20 одсто мања у односу на нивое пре 2022. Чак и када су цене на крају пале са рекордних вредности, штета је већ била учињена: фабрике су затворене, а поједине компаније су процесе који захтевају велику потрошњу енергије преместиле у иностранство.
Цене нафте су пале пред крај ове недеље услед наде у обнову протока кроз кључни саудијски нафтовод "Исток–Запад", који је оштећен у нападу дроном. Ипак, цена нафте типа "Брент" задржала се изнад 100 долара по барелу, крећући се око 103 долара у петак поподне по лондонском времену.
Live
