Свет
Богови са Волстрита су уморни: Вашингтонски нафтни ратови се враћају кући
Раст цена горива у различитим деловима света показује да су планови Вашингтона да економски угуши земље извознице нафте и гаса, у најмању руку, били кратковиди. Ни оне земље које се повинују диктатима Вашингтона нису изузете од последица. Ови потези су се сада претворили у живо економско блато, из којег се не види излаз
Председник САД Доналд Трамп је 14. септембра 2026. године позвао Зеленског да престане са бомбардовањем руске инфраструктуре за прераду нафте како би се снизиле цене дизела.
Трампов позив уследио је након што је 2. септембра објављено да је просечна цена дизела у САД први пут у историји премашила шест долара по галону, што прати раста цена робе широке потрошње. До 11. септембра 2026. године, цене дизела у САД порасле су на више од шест долара по галону, што је први пут у историји, и представља раст од 60 одсто у односу на цене непосредно пре америчког незаконитог рата против Ирана.
У истом периоду, цене бензина у САД порасле су за више од 44 одсто. Процене говоре да су амерички грађани потрошили додатних 100 милијарди долара на дизел и бензин између краја фебруара и средине септембра 2026. године.
Ни грађани ЕУ нису поштеђени. Агенција Анадолија известила је да су цене бензина и дизела у ЕУ порасле за 24, односно 33 одсто током америчког дебакла у Ирану.
Нафтни ратови се враћају у Вашингтон
Раст цена дизела узнемирио је многе у САД, укључујући и директора Националног економског савета Беле куће Кевина Хасета, зато што доводи до повећања раста цена свих осталих роба и до инфлације.
Трампов позив Зеленском је, разуме се, био лицемеран и неискрен. И врапци на гранама добро знају да су америчке обавештајне службе омогућиле Кијеву да изводи нападе ракетама дугог домета на руску енергетску инфраструктуру. Лист "Фајненшел тајмс" је још 2025. известио да ЦИА помаже Украјини у идентификацији и одређивању приоритетних мета за нападе.
Уосталом, Вашингтон већ деценијама спроводи кампање, укључујући санкције, посредничке ратове и директне војне акције против Русије и Ирана, како би онемогућио руски и ирански извоз нафте.
Сада је, међутим очигледно, пише афрички аналитичар Сајмон Чеге Ндирита за сајт "Њу истерн аутлук" да, према свим показатељима, посреднички рат у Украјини против Русије и рат против Ирана, доносе негативне последице по све. Вашингтонски нафтни ратови се враћају кући, закључује Ндирита.
Живо економско блато
Покушај Вашингтона да влади у Техерану онемогући коришћење сопствених нафтних ресурса доживео је спектакуларан неуспех, примећује афрички политиколог.
Ова ситуација ће се значајно погоршати након што је, после иранског затварања Ормуза, јеменски покрет Ансар Алах (Хути) увео контраблокаду Саудијској Арабији.
Раст цена горива у различитим деловима света показује да су планови Вашингтона да економски угуши земље извознице нафте и гаса, у најмању руку, били кратковиди. Ни оне земље које се повинују диктатима Вашингтона нису изузете од последица. Ови потези су се сада претворили у живо економско блато, из којег се не види излаз, сматра овај аналитичар.
Да је реч о "промишљеној" стратегији Вашингтона, показује низ докумената, на пример корпорације "Ранд" и Института "Брукингс". У њима се отворено признаје да је циљ ових мера да подреде целокупну светску трговину енергентима америчким интересима.
Поглавље три документа корпорације "Ранд" садржи поднаслове "Ометање извоза нафте" и "Смањење увоза природног гаса из Русије", уз признање да би економско исцрпљивање Русије "вероватно нанело економску штету обичним Русима пре него што би то погодило елиту и високе државне званичнике".
Када једна кола крену низбрдо, следе их и друга кола
Запрепашћујуће је, међутим, додаје афрички политиколог, што заговорници овог безумног разарања, које је спроводио Вашингтон, нису успели да предвиде да би ометање руског извоза нафте или бомбардовање Ирана могли да смање глобалну понуду нафте и, последично, доведу до наглог раста цена у САД.
Управо САД – које су настојале да дестабилизују извоз нафте из Русије и Ирана – данас се суочавају са највећим растом цена енергената. Такође, изгубиле су приступ нафти из Персијског залива, чија је цена била изражена у америчким доларима.
Одлука Хута да уведу контраблокаду Саудијској Арабији и бомбардовање саудијског нафтовода који повезује исток и запад земље само ће додатно ограничити извоз нафте из тог региона. Саудијска Арабија је била приморана да откаже све испоруке Европи.
Ако Хути наставе да блокирају Саудијску Арабију, једини стратешки ресурс који би САД могле да добију из те пустињске земље био би песак, пише Ндирита. У међувремену, о последицама раста цена већ се гласно говори у највишим круговима у Вашингтону.
Па, када једна кола крену низбрдо, следе их и друга кола, закључује афрички аналитичар.
Напад у виду клешта
Да ли је у питању грешка, пуки превид стратега у Вашингтону, склоност да се ствари посматрају кроз превише ружичасте наочари?
Како пише руски експерт за Блиски исток Ванеса Севидова, светски медији се фокусирају на пламен који се диже из постројења компаније "Сауди Арамко" и панику која захвата бродарство у Црвеном мору. Већина западних извештаја представља познати наратив: још једно поглавље у посредничком рату између Ирана и Саудијске Арабије.
Главни токови извештавања третирају напад на саудијски нафтовод "Исток–Запад" као изоловани инцидент. Међутим, када се он посматра заједно са муњевитим напредовањем војних снага Хута дуж јеменске обале Црвеног мора, појављује се знатно другачија слика.
После затварања нафтовода "Исток-Запад", након вишеструких напада дроновима у регионима Ријада и Медине, Саудијска Арабија се нашла под правом економском блокадом. Саудијска Арабија се при том не суочава са две одвојене претње, већ са нападом у виду клешта: Иран врши притисак из правца Ормуза, док га савезници Ирана (Хути) појачавају из правца Баб ел Мандеба.
Слика читаве Западне Азије се у ствари преобликује, а стварни утицај стичу актери који су способни да се прилагоде новим правилима, уочава Севидова.
Тиха дипломатија Кине
Поред војног сукоба између Саудијске Арабије и Хута, још један процес који је привукао мало пажње западних медија тихо преобликује однос снага у Црвеном мору, додаје она: Кина је успоставила директне канале комуникације са Хутима како би осигурала безбедан пролаз за своје нафтне танкере.
Кинески званичници су појединачно договарали пролазак бродова са Хутима како би осигурали да саудијска сирова нафта, утоварена у Јанбуу, може да прође кроз мореуз Баб ел Мандеб на путу ка Кини.
Пекинг је одржао коридор у Црвеном мору отвореним за кинеске бродове. За Саудијску Арбаију то значи да кључни канал за извоз нафте сада зависи од спољног аранжмана, који она не може да контролише, па можда ни у потпуности да разуме, сматра Севидова.
Тиха дипломатија Кине показала је да ова сила тихо исписује правила пловидбе Црвеним морем, и то без испаљеног метка. Пред нама је сасвим нова слика региона у којем је сваки традиционални стуб стабилности или еродирао, или променио првобитну сврху.
Хути – недржавни актер којег већина влада и даље одбија да призна – постали су де факто чувари једног од најважнијих светских трговинских коридора.
Мајмун који удара у чинеле
Америка није права држава. Амерички народ нема никакве везе са америчком политиком. Америком управља једино новац, и једина политика која заиста постоји јесте монетарна политика. Али, монетарна политика не може да победи тамо где је војна политика већ изгубила, каже писац са Шри Ланке Индраџит Самарџива.
О тој монетарној политици одлучује скуп неизабраних банкара. Ако са њиховог заседања изађе бели дим, богати добијају бесплатан новац, а ако куља црни дим – сиромашни гладују. Њих слуша чак и нечасни амерички цар, који се подређује овом финансијском папству. О људима много говори оно чему се клањају, додаје Самарџива, а они се не клањају ниједном пророку, већ само профиту.
Ако бисте завирили у мозак било ког централног банкара, видели бисте нешто налик на онај мим са Хомером Симпсоном и мајмуном који удара у чинеле – непрестано лупање чинела једне о друге.
Њима су подређени и амерички тинк-тенкови, који пишу само о оним стварима које банкари желе да виде. Мозак просечног банкара није сложенији од вируса, пише Самарџива: то је нека врста простог алгоритма, усредсређена једино на профит. А ако сте фокусирани само на профит, измичу вам многе друге ствари.
То је савршено објашњење за све неуспехе, промашаје и омашке америчке спољне политике у протеклих неколико деценија. Зашто су се САД уопште упустиле у рат против Ирана? Једноставно, вашингтонски стратези и тинк-тенкови су испуњавали жеље "већа стараца". А све се десило другачије од оног што су предвиђали.
Богови са Волстрита су, изгледа, заиста уморни.
Live
