Да ли АИ балон пуца?| Дан увече

Амерички Оракл остао је без потенцијалног посла вредног седам милијарди долара са кинеским "Тенцентом", док истовремено тражи нове милијарде за финансирање вештачке интелигенције. Инвеститори постају све опрезнији, Кина развија сопствене чипове, а Русија рачунарске капацитете све више посматра као стратешки ресурс националне безбедности. Чак и Илон Маск разматра пресељење АИ дата центара у свемир, док Сем Алтман и фонд Џоша Кушнера улажу у нуклеарну фузију као могући одговор на огромне енергетске потребе вештачке интелигенције. У међувремену, у САД расте отпор изградњи дата центара због потрошње струје, воде и притиска на локалне заједнице.

О томе да ли је почело пуцање АИ балона и ко ће платити највећу цену – обични људи, њихова радна места, рачуни за струју и приступ води, у емисији Дан увече на РТ Балкан говорили су др Вања Суботић, научна сарадница на Институту за филозофију Филозофског факултета и политички економиста Михаило Савић.

"Антропик" против Пентагона: Вештачка интелигенција која убија и тужба против Хегсета

Читава АИ индустрија у Америци, указује Савић, покушава да "гура" један приступ. Како наводи, то је принцип - да се много улаже у инфраструктуру која може даље да подржава процесе раста вештачке интелигенције.

"Очигледно је да у индустрији не постоји много иновативних начина да се унапреди вештачка интелигенција. Према досадашњем пословању, можемо да видимо да оно на чему се базирала индустрија - што више чипова, више дата центара и кроз ту огромну масу и количину. Сматрали су да ће можда да успеју да на неки начин унапреде пословање, да помере казаљку како наша економија функционише како би оправдали огромна улагања и цене на "сток" маркету", објашњава Савић.

Кључан играч у томе је, истиче Савић, "Оракл". Он указује да делови ове индустрије функционишу на неколико поља.

"Имате 'Енвидију' која прави чипове, 'Антропик' који праве 'Чет ГПТ', и 'Оракл' који обједињује све то. Када 'Оракл' губи новац питање је како ће да испоштује све потражње од 'Антропика' и опен АИ. 'Оракл' је најизложенији ризику. 'Антропик' и АИ су оно што сви ми крећемо да користимо - финални производ. Они још немају конкретан доказ да смо ми врло спремни да платимо. Не мислим само на нас просечне купце него и на корпорације", наводи Савић.

Проблем "Антропика" и "Оракла", додаје Савић, настаје у задужењима.

"Како би оправдао ненормалну цену коју је ставио на сток маркету, 'Антропик' је обећао да ће достићи огромне приходе, на тај начин што ће уложити у модерну технологију. Та улагања су у веома високим бројевима, премашили су 750 милијадри долара. Та задужења се примарно односе на отварање дата центара. Када Антропик одлучи да ће уложити за коришћење новог дата центра, не задужује се он први, неко 'Оракл'. Он ће да буде као станодавац. Буду ли инвеститори рекли 'Антропику' - не верујем да сте толико успешни као што нам се обећавате, онда 'Антропик' неће моћи да добија довољно новца", објашњава Савић функционисање овог система.

"Антропик" упозорава: АИ би ускоро могла да преузме контролу над кућним апаратима

Он указује да су и људи у Америци, и који гласају за републиканце и они који који гласају за демократе, сагласни да не желе проширење дата центара у њиховој држави.

Др Суботић указује да су 2022. године анализе показивале да ће живот бити значајно олакшан применом вештачке интелигенције, да ће бити постигнута већа продуктивност, а то се, како каже, није у тој мери обистинило.

"Прва пукотина се појавила са "Дип сик-ом". Ми смо у ствари видели да Америка ту неће да има примат који је мислила да ће имати. С друге стране, друга пукотина јесте доношење АИ акта у ЕУ, који јесте тренутно стопиран у некој мери, али видели смо интенције да се ради на много озбиљнијој регулативи. Самим тим, очекивање је било да то не иде како се мислило да ће да иде", оцењује др Суботић.

Она наглашава да се јавио проблем продуктивности која нија онаква кава се очекивала да ће бити постигнута применом АИ.

"Запослени у компанијама не постижу толику продуктивност колика се поспешује. За један задатак који бисте ви урадили, пет пута враћате "Чет ГПТ". Ваш производ интелектуални се од вас одродио и утицало је на начин вредновања себе и властитог рада. Дошло је до неког вида интелектуалног засићења вештачком интелегинцијом", наводи др Суботић.