
Димов за РТ Балкан након посете Криму, Доњецку и "Алеји анђела": Непокорени људи и нечасни Запад
Мало је правдољубивих људи из земаља Колективног Запада, чланица НАТО-а који презиру селективно извештавање и притом су спремни да изађу на терен и провере да ли је све онако како им мејнстрим медији сервирају.

Један од тих људи је Горан Димов, политички активиста и војни аналитичар из Северне Македоније.
Димов је са групом новинара и друштвених активиста из свих делова света – од Кине, Јапана, преко Јужне Африке и Турске – посетио подручја у којима се воде најжешће борбе у Специјалној војној операцији.
Прво је био у Доњецку, где је посетио Маријупољ, а потом је био и на Криму, у местима попут Симферопоља и Јалте.
"Туру је организовао Крим, технички смо били позвани од руководства Крима. Донбас је била успутна станица, али пошто смо сви желели да дођемо што је ближе линији фронта, посетили смо и то", почео је Димов у интервјуу за РТ Балкан.
"Мотив? Сви ми знамо шта се дешава у Донбасу, међутим, другачије је када ти неко говори о томе, а другачије је када можеш да попричаш са обичним људима, да видиш како они живе, како се сналазе", додао је.
Димов истиче да га је тешко било изненадити јер од 2014. године прати ситуацију између Русије и Украјине, али је било тренутака који су га оставили затеченим.
"Што је било најшокантије за мене? Били смо у једном од реона Доњецка који је најнапуштенији – кијевски реон. Сликали смо, играли смо се са неком децом, када је одједном пришла нека старица. Жена је отприлике била годиште моје мајке. Онако је скромно питала: 'Дошли сте да сликате наш бол?' То ме је јако погодило", признао је саговорник.
Казао је да је разговарао са том госпођом и, да је она чак једна од оних који имају срећу, пошто живи на првом спрату и има нормалан доток воде.
"Говоримо у 21. веку да већина њених суграђана у околини немају воду. Али људи живе и даље. Град је изузетно сређен, чак и у том напуштеном реону. Прозори су већином поломљени. Што је било могуће, замењено је, а што није – покривено је даскама. Али све је чисто, сређено... Просто, видиш да неких кућа нема. Имају огромне рупе, недостаје део спрата... И људи живе тако 12 година".
Димов је из прве руке видео како живе непокорени људи Донбаса, како их због своје отпорности називају.
"Теоретски знам да су ти људи рудари. Рударство је једна од најопаснијих професија на свету, ако не и најопаснија. Ти људи су навикнути на храброст. Али тај стоицизам, с којим прихватају све тегобе – и та храброст да нису прихватили да живе како им други кажу и по неким другим правилима – то је нешто посебно. То се мора видети лично", поручио је активиста.
Говорећи о томе како медији у његовој родној земљи извештавају о СВО, истакао је да има релативно мало вести и да, оне које се појављују у писаним и електронским медијима, преносе углавном западну страну приче јер су под контролом Запада.
Посетио је и "Алеју анђела", место где су сахрањена деца која су страдала у украјинским злочинима.
"Не знам како то да опишем без емоција. Током година сам често имао прилике да видим како су ту деца гинула. То је место које је врло емотивно за мене. Положили смо цвеће и играчке. Током ове деценије, нажалост, видео сам превише фотографија и снимака деце и младих мајки који су тамо погинули. Нека буде на савест Запада што игноришу те људе као да не постоје".
У Маријупољу, који је ослобођен пре више од четири године, ствари су почеле драстично да се мењају.
"Огроман део града је реконструисан. Има делова града, посебно стари град, који чека на реконструкцију. Али, у међувремену су подигнута читава нова насеља у којима људи могу живети док им се њихови оригинални домови не среде. Величина радова који се тамо дешавају просто је неописива. Група је посетила и нови драмски театар, за који, ако се сећате, било је приче да је разорен... Зграда је тотално изграђена, изгледа прекрасно, унутра је модерна опрема. Могу упоредити са театром у Скопљу – изгледа лепше, потпуно невероватно", закључио је Димов у интервјуу за РТ Балкан.




