Путинова наставница ексклузивно за РТ: Владимир и као дечак био вођа, постављао се као заштитник

Учитељица руског председника Владимира Путина, Вера Дмитрјевна Гуревич испричала је у ексклузивном интервјуу за РТ какав је Путин био као дечак, који су ми били омиљени предмети, како се некада радило у руским школама, али у чему лежи величина Русије и њеног лидера, као и да ли је очекивала да ће постати лидер земље.

Био је живахан дечкић, рекла је Гуревич. "Јурио је чак и у вишим разредима. Долазио је међу последњима. Одмах ту, прекопута, била је кућа у којој је живео. Зато је увек долазио у последњи час, чак је мимоилазио учитеља. Учитељ иде, пење се у разред, а он брже-боље, трком и тренутак пре њега улеће у разред и седа на место. Наравно, није каснио, али је стизао у последњем тренутку. И то се дешавало."

Присетила се свог првог сусрета са Владимиром Путином.

"Волођину (Путинов надимак) породицу упознала сам раније, пре него што је постао мој ученик. Познавала сам његове родитеље док је још био у нижим разредима. Био је врло живахан и немиран. Умео је да устане усред часа и не питајући учитеља за дозволу, изађе из учионице, јер се уморио, досадило му је да слуша. Била му је потребна разноликост. Требало му је давати посебне, личне задатке, да би се укључио у рад свих 45 минута. И он то врло брзо уради. Рекао ми је: 'Уопште ме није занимало хоћу ли добити петицу или тројку. Било ми је сасвим свеједно'."

Путинова наставница за РТ открива: Какав је био руски председник док је ишао у школу

Каже да није било тешко с њим. "Било је ту и разговора, објашњавања и убеђивања, али био је занимљив ученик. Све га је занимало. Умео је да ме изненади. Већ са 11–12 година, све га је занимало. Дружио се и с дечацима из суседства свог узраста, па и мало старијим, и дечацима из разреда. Све га је занимало. Кад је био мало старији, питала сам га: 'Како то да си добар са свима и у суседству и у разреду?' Рекао ми је: 'Налазио сам заједнички језик и с једнима и с другима. Није било тешко, јер ме је занимало зашто једни више воле двориште, а друге више од дворишта занима настава'."

"Схватила сам да је већ тада умео да анализира. Значи да је његов ум био врло развијен у том погледу. Већ са 13 година, могла сам да разговарам с њим као са одраслим, расправљам о разним питањима, понекад и политичким, разним догађајима из тог времена. Све је схватао, врло интелигентно", рекла је Гуревич.

Каже и да је био вођа разреда. "Био је вођа, јер га је вођом сматрао његов колектив. Био је тихи вођа. Никада није излазио у први план. Никада није истицао своју кандидатуру на изборима за руководеће школске функције. То никад није радио. Он је, како бих рекла, растао, имао своје унутрашње потребе, интересовања. Ако га је нешто занимало, умео је да дође и каже: 'Вера Дмитрјевна, можете ли да останете после часова, да поразговарамо?' Питао ме је о ратним догађајима. Како сам то преживела и доживела и какав је после тога мој однос према немачком народу. Рекла сам му да сваки народ има не само негативне, већ и позитивне моменте. У сваком човеку постоји нешто добро и честито, а и оно што није у складу с нашим захтевима и схватањима и потребни су приватни разговори о личним интересовањима. Морам да одговорим поштено и непосредно на питања која ми постављаш и ти мораш, свиђало ти се или не, да саслушаш оно што ти причам. Само тако можемо да постанемо прави пријатељи и разговарамо, не устручавајући се никаквих питања."

У то време, наставила је, у одељењу је било и више од 40 ученика, али јој то није представљало проблем пошто су јој деца помагала.

Да ли су тада деца била другачија? "Иста су и сада. Увек сам имала активне дечаке. Девојчице су се понекад љутиле, правиле несташлуке. Дечаци су увек били активнији. С њима је лакше радити, некако су предузимљивији. Били су врло маштовити. Не знам, волела сам да радим с дечацима. Девојчице су се љутиле и понекад буниле: 'Вера Дмитрјевна, зашто више пажње посвећујете дечацима, а не нама?' А ја сам одговарала: 'Они су активнији, а ви их увек следите.' Девојчице ће увек следити дечаке, а хоће ли вас дечаци пратити, то је већ питање."

На питање како је немачки – који је предавала Путину – ушао у њен живот, Гуревич каже да то потиче са мајчине стране.

"Мајка ми је чистокрвна Немица. Родила се у Поволожју, немачкој републици. Бака је врло лоше говорила руски. Разговарали су углавном на немачком и хтела-не хтела, морала сам да се више прилагодим њима него они мени. Када смо били у евакуацији, једном су нас одвели специјални органи. Ишли смо код баке да скупљамо класје које je остало на земљи, па су дозволили да скупљамо. А бака је са мном разговарала на немачком. Очигледно нас је неко чуо, па су позвали посебну службу. Одвели су нас у рејонски центар Золотоје и тамо смо чекали, све док није дошао управник колхоза. У центру су мислили да су ко зна кога ухватили јер причамо немачки. А никога нису ухватили, ја сам одувек била Рускиња. Затим у једном периоду нисам говорила немачки. Бака се одселила од нас и више ни са ким нисам причала немачки, само руски", испричала је.

"А језик се брзо заборавља, захтева стално савладавање, употребу, комуникацију. Не могу да кажем да сад савршено владам немачким језиком. То не би била истина. Комуникација на другом језику велика је ствар. То је ширење видика, културе, сазнања и свега. То је веома важно", додала је. "Овде, у Русији, прихватамо културу сваког народа. Веома ценимо њихова културна дела. Веома је важно с коликим интересовањем уносимо то у свој живот. То је заиста неопходно."

А како је немачки ишао Путину и да ли му је било тешко да га научи?

Гуревич каже да је за учење језика потребно, пре свега, добро памћење.

"Важно је одлично памћење јер вам веома много остаје само захваљујући памћењу. Врло је талентован за језике. Углавном је ствар у памћењу, али и вежбању изговора", рекла је она и открила да ју је било срамота свог немачког, када се Путин вратио из Немачке. "Живео је у Немачкој пет година и тамо разговарао с Немцима на њиховом матерњем језику, а ја нисам разговарала с таквим људима. Причала сам само с баком и мамом, које су биле Немице."

Открива и да природне науке, математика, хемија нису биле омиљени предмети руског председника. "То није волео, већ хуманистичке предмете. У потпуности. Омиљени предмети били су му историја и књижевност, а то је основа свега."

"Наравно, увек се постављао као заштитник и то је познато. Био је тада најразвијенији у школи. Рано је почео да тренира самбо. Био је најјачи ученик у школи, али никада никога није повредио. Говорио је: 'Пре него што подигнеш руку, мораш да размислиш имаш ли право да то урадиш'."

Признаје и да није очекивала да ће Путин постати председник. "Искрено ћу вам рећи. Раније никада нисам помислила да ће постати први човек у држави. То нисам, али сам знала да ће заузимати неки висок положај и увек сам говорила његовом оцу: 'Владимире Спиридоновичу, осећам и знам да ће он далеко стићи и бити високо.' А мајка је увек говорила: 'О, Вера Дмитрјевна, грешиш, драга моја! Неће Волођа далеко догурати.' Мајчински га је штитила, милог и драгог синчића. Ето, тако је било."

Путинова учитељица говорила о руском лидеру и упозорила Запад: Медвед нема безгранично стрпљење

Како се осећала кад је постао председник? "Морам да кажем да сам била поносна што сам у извесној мери, бар мало допринела што је дошао на такав положај. Радила сам с њим, припремала га за неки висок положај, да буде на висини задатка." Каже и да је бринула за њега и тада и сада. "Не кријем да и сад јако бринем, посебно кад некуд треба да путује или се нешто овде дешава, просто ми душа задрхти."

"Ми имамо такорећи породични однос. Мени је он председник као и вама. За мене је он председник, али више блиска и драга особа", рекла је.

На питање шта би му рекла и пожелела пре 65 година да је знала шта ће постати, каже: "Оно што му и сад желим, да буде што ближе народу. Да буде уз народ, осети његове потребе. Слушај шта те питају, говори како мислиш да треба. Да, ти си председник огромне и важне државе, али не можеш знати све. И ако нешто сазнаш у разговору с неким човеком, молим те, прими то на знање и у слободно време размисли о тим питањима, слажеш ли се с тим или не. Ако се не слажеш, потруди се да себи објасниш због чега."