"ОсвРТ" са Врзићем: Путин и Трамп, хрватски рачун за Србију, ЕУ посланици и српски избори
Уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић у својој ауторској емисији "ОсвРТ" анализира најважније догађаје у земљи и свету. Емисију "ОсвРТ" можете да пратите на телевизији РТ Балкан, петком од 21 час
Договор САД и Русије око испорука дизела, енергетски бездан у који тоне Европска унија, планови Аљбина Куртија и бескомпромисна порука Москве по питању Косова и Метохије, цена ЕУ интеграција Црне Горе и улога ЕУ посланика и посматрача у изборима у Србији, теме су које у ауторској емисији "ОсвРТ" анализира уредник информативног програма телевизије РТ Балкан Никола Врзић.
Договор Путина и Трампа
У коментару својих уредника, "Волстрит џорнал" жали се да аутор "санкција из пакла", крвожедни Линдзи Грејем који вечност ваљда проводи тамо где и заслужује, свету сад недостаје више него икад, јер је Доналд Трамп договором с Владимиром Путином о дизелу начинио и "моралну и стратешку грешку".
Ако је Линдзи Грејем мера моралности, онда је ствар принципа бити на супротној страни.
Наравно, није само "Волстрит џорнал" него и сви остали. Уредништво "Фајненшел тајмса", на пример, опомиње да је Трамп "досегао ново дно". Укратко, опште незадовољство договором двојице председника вероватно би задовољило Линдзија Грејема. Те се не може избећи питање какав заправо циљ имају они који имају ишта против договора две најмоћније нуклеарне силе на свету? Да ли желе да читав свет пошаљу тамо где је Линдзи Грејем заслужио да буде, дакле дођавола?
Што се тога тиче, ситуација постаје и још комплекснија.
С једне стране, Велика Британија и Француска појачавају нападе на руску (такозвану) "флоту у сенци", што својим санкцијама, што укрцавањем на танкере са санкционисаном нафтом и дериватима.
Ројтерс, насупрот томе, јавља да се Америка, после привременог укидања санкција на руски дизел, спрема и за укидање санкција на "флоту у сенци", јер на светском тржишту не влада само несташица енергената, него и несташица танкера за њихов превоз.
А поврх тога су ове недеље у Пекингу кинески шеф дипломатије Ванг Ји и Путинов помоћник Николај Патрушев разговарали о заштити поморских интереса својих земаља и о слободи навигације. У описаном контексту, то не може да буде случајно.
Ко ће покушати да заустави руске танкере? И ко ће их у томе спречавати?
Штавише, идентична је линија поделе нуклеарних сила и сталних чланица Савета безбедности и у погледу енергетског примирја Доналда Трампа. Нападом на рафинерију у Рјазању у Русији – који није само напад на Русију, него превасходно напад на Трампову наредбу да то не чини – Зеленски је Трампу недвосмислено поручио да га баш брига за његово примирје и договор с Владимиром Путином. И то након посете Лондону, а осим подршке Енглеза добио је и подршку Француске и Немачке приде.
Штавише, "Волстрит џорнал" тврди да је од састанка Доналда Трампа и Владимира Зеленског у Њујорку 22. септембра Америка шест пута тражила од Украјине да обустави нападе на рафинерије у Русији. Па ништа.
А поврх тога "Блумберг" јавља да су у Лондону Зеленском обећали још "сторм шедоу" ракета за нападе по дубини Русије. Ратоборна насупрот Трампове мировне иницијативе. Сада је на потезу Трамп да узврати на ове увреде.
Када је почетком недеље украјинским оружаним снагама била ограничена употреба Старлинка, привремено или трајно, још није јасно, тек, Зеленском је била упућена порука коју може да разуме. На то је он узвратио поменутим нападом на Трампа у Рјазању, тако да после тога мора да му буде пружен и недвосмисленији одговор. У то спада и евентуални изостанак одговора.
Сепаратним договором с Владимиром Путином Доналд Трамп је показао и да може и да хоће да се са њим договори директно, то јест мимо својих НАТО савезника.
Одговором Владимиру Зеленском и њиховим НАТО савезницима Доналд Трамп показаће и да ли је у стању да спроведе договорено. Иако га то води у сукоб са сопственим савезницима, на страни њиховог противника. Све друго, међутим, води много страшнијем исходу. По мери Линдзија Грејема.
Европски енергетски бездан
Међународна агенција за енергетику рачуна да би несташица дизела на светском тржишту могла да потраје до друге половине идуће године, чак и ако од овог часа почне да се поправља све, од руских рафинерија до ситуације на Блиском истоку.
Иако су украјински напади на руске рафинерије произвели више пропагандног ефекта него материјалне штете – па Русија зато и има довољно дизела за извоз Америци – договорених 36 милиона барела довољно је да подмири, отприлике, девет дана америчке потрошње. А више се не може већ и зато што у свету нема довољних логистичких капацитета за превоз већих количина нафте и деривата.
Тако да ће и потражња и цена, не само дизела, остати повећани и у наредном периоду, све и кад би одсад све постало у реду (као што неће, што значи да ће бити још и горе).
А најгоре у Европи.
Уосталом, сходно заслузи, но бројке свеједно заслужују посебан осврт.
Од почетка Специјалне војне операције за куповину руских енергената Европска унија је потрошила више него на помоћ Украјини. Скот Бесент, амерички министар финансија, то је назвао лицемерјем, с тим што због њиховог лицемерја не треба превидети ни њихову глупост. Наиме, одрекли су се јефтиног руског гаса из гасовода, али су зато купили још веће количине скупог руског гаса из танкера. Па, шта је то ако није глупост?!
А поврх тога ће од идућег јануара у потпуности забранити увоз тог течног гаса из Русије, што значи да ће понуда бити још и мања, а цена због тога још и већа. Зато што су сами одабрали да не плаћају ни јефтино, ни скупо, него још скупље.
Тако да можда није ни глупост, него потпуна лудост.
Шта год да је, руска рачуница каже да је на увоз руских енергената Европска унија у последње четири године потрошила 320,7 милијарди долара.
Но, та бројка открива само део погрешне рачунице Европске уније.
Ројтерс описује размере грешке:
”Европа се спрема за још једну зиму високих цена гаса баш кад су резерве на најнижим нивоима”, наслов је текста који објашњава да је криза на Блиском истоку отежала ионако тешку ситуацију. Угрожена је чак петина глобалног снабдевања, што Европску унију погађа поготово зато што је у финишу процеса одрицања од снабдевања из Русије, а било чега другог сад има на располагању још и мање. Из комбинације тих фактора је само ове године на увоз енергената потрошено 100 милијарди евра више него прошле, а да није увезен ни један једини молекул гаса или нафте више него тада.
А следећа година ће у сваком случају бити још и гора, јер Ројтерс предвиђа да ће, чак и уз релативно благо време, у најбољем случају складишта гаса остати на свега 20 одсто попуњености до априла идуће године, што значи да ће им бити потребне још веће количине још скупљег гаса за допуну.
Али пре тога треба да прегурају ову зиму. А складишта ће до 1. новембра у најбољем случају бити пуна око 75 одсто, односно, око 10 процената мање од петогодишњег просека.
Ројтерс указује да су складишта у Европској унији у овом моменту испод досад забележених "историјских минимума" – значи, празнија су него икад пре – а потрошња из складишта гаса чини 25 до 30 одсто укупне потрошње током зиме. Сав остали гас морају да купе на тржишту; под условом да га има довољно а да они имају довољно новца. Јер цена гаса већ сада износи скоро 90 евра по мегаватчасу, а била је 30-ак евра почетком године и свега 10-ак евра пре почетка ове фазе рата против Русије.
”Бојим се да још не схватамо размере кризе”, опомиње саговорница Ројтерса из Института за економију енергетике и финансијске анализе.
Као наду, да се ублаже размере кризе, Ројтерс гледа у небо. Због Ел Ниња би, наиме, ове зиме ветрови могли да дуну нешто јаче, па би ветрењаче могле да се заврте нешто јаче, али чак и у том случају прогнозирају да нормализације снабдевања гасом и његове цене у Европској унији сигурно неће бити пре 2028. А за после ћемо видети…
Комесар за енергетику Европске уније Дан Јоргенсен понудио је решење на које смо овде већ указали – угасите светло и трошите мање, дакле купање хладном водом у мраку – но можда је све то само део њихове зелене агенде.
Усред енергетске кризе чије размере још не схватају, "Политико" јавља да су се у Бриселу на Европском савету овог четвртка свађали око Европског система трговине емисијама угљен-диоксида и зелене енергије. Које свакако нема довољно, без обзира на Ел Нињо и њихове жеље.
У заједничком саопштењу успели су да се усагласе да питање високих цена енергената треба размотрити. Разматрање ће их сигурно угрејати ове зиме.
Урсула фон дер Лајен досетила се пак да би чланице Европске уније требало да размотре идеју о стварању стратешких резерви; свака част на домишљатости, како ли се пре нико тога није сетио, но питање је да ли је боље икад него никад примењиво у овом случају. А да се и не постави питање којим ће гасом пунити те стратешке резерве кад не могу да напуне ни обична складишта.
Грчки премијер Киријакос Мицотакис каже да овиме што раде, прецизније, не раде, ризикују деиндустријализацију Европе.
Мало је вероватно да га је било ко чуо.
План Аљбина Куртија и бескомпромисна порука Москве
Премијер државолике творевине на територији јужне српске покрајине Аљбин Курти похвалио се да је то "допринело обуци украјинских војних снага", а његова влада истовремено је пооштрила мере против Русије ради "континуираног усклађивања спољне политике Косова са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније".
Могуће је да пооштрене мере Русија није ни приметила, али то није њихов проблем.
Јер, тако усаглашени и оштро против Русије, прелазе на реализацију следећих циљева које је дефинисао Аљбин Курти: улазак у Савет Европе, и учлањење у Интерпол.
Пријаву за улазак у Савет Европе Приштина је званично поднела још у мају 2022, након што је Русија искључена из те организације, па су се стекли услови да обезбеде неопходну двотрећинску већину. Какав добитак за Савет Европе; уместо Русије, Аљбин Курти.
Што се Интерпола тиче, 2018. чак су стављени и на гласање, али нису успели да обезбеде двотрећинску већину која је и тамо неопходна за пријем.
Проблем се, наравно, компликује тиме што бриселски споразум из 2023. године, тачка 4, у свом другом ставу каже да се "Србија неће противити чланству Косова" – без звездице и фусноте – "у било којој међународној организацији".
Као што су Уједињене нације. Или Савет Европе. Или Интерпол.
Бриселски споразум и охридски анекс за његово спровођење остали су непотписани, али су свеједно уграђени у Преговарачки оквир Европске уније са Србијом; у Поглавље 35 које је тад проглашено за тајно – једино тајно поглавље међу свим преговарачким поглављима свих кандидата, бивших и садашњих – јер није у интересу јавности да зна шта тамо пише. То је, наиме, био одговор Европске комисије када смо је питали. Урсула фон дер Лајен била је нешто речитија па је осионо признала да спровођење бриселског споразума и охридског анекса представља фактичко признање (самопроглашене) независности Косова.
Марта Кос је сад похвалила напредак у владавини права на самозваном Косову – што значи да нема никаквих примедби на свакодневна хапшења и правосудно етничко чишћење Срба, а и зашто би кад је то спровела и њена Словенија административним етничким брисањем Срба још пре 35 година – док је Каја Калас истакла спремност да у оквиру дијалога Београда и Приштине буде домаћин састанка на високом нивоу. Нема смисла да сумњамо да ће то бити искоришћено за разраду плана о уласку у Савет Европе и Интерпол који је пре неки дан најавио Аљбин Курти.
Из Москве је, насупрот томе, стигло јавно обећање да ће се Русија бескомпромисно – обратите пажњу на ту реч! – залагати за спровођење Резолуције 1244. Која је, подсећамо, све оно што бриселски споразум и охридски анекс нису. И обрнуто.
На следећој Влади Србије је да овим поводима донесе једну од две одлуке које се међусобно искључују. На жалост, у досадашњем току предизборне кампање није било прилике да се чује шта се у том смислу конкретно планира.
Хоћемо ли испуњавати обавезе из бриселског споразума и охридског анекса? Или ћемо, заједно с Русијом, бескомпромисно у одбрану Резолуције 1244? Упркос ономе што вероватно пише у тајном Поглављу 35. И сигурно води исходу који је најавила Урсула фон дер Лајен.
Цена европских интеграција
Да ли ће Србија платити Хрватској за улазак Црне Горе у Европску унију? Него шта, појаснио је потпредседник Скупштине Црне Горе Мирсад Нурковић, јер Хрватска потражује од Црне Горе 2,7 милијарди долара (или евра, како год) војне имовине која је после распада СФРЈ завршила у СРЈ, а Србија је сукцесор СРЈ, па њој и рачун.
Све логично, у складу с логиком ЕУ интеграција Србије по којој има да платимо све – од скупљег путера у супермаркетима, да не би страдали профити корпорација из Европске уније, преко скупљег гаса и Косова и Метохије до, ево, цене црногорских интеграција која ће, како изгледа, још и бити багатела у односу на цену коју ће Хрватска одредити за Србију. Разуме се, тако нам и треба ако на то будемо пристали.
Тим пре што хрватски премијер Андреј Пленковић истиче да су "упркос тешком наслеђу (…) према Црној Гори приступили врло конструктивно". Па су "у том конструктивном процесу издвојили оне тачке" за које сматрају "да их Црна Гора треба испунити јер су део онога што они будућим чланством у Европској унији треба да преузму као европске вредности".
Да не буде забуне. Црна Гора је већ преузела европске вредности уласка у НАТО, признања самопроглашене независности Косова и увођења санкција Русији. Да би је потом дочекао списак европских вредности из Хрватске.
Што значи да обећање Марте Кос да "напредак (у европским интеграцијама) мора да иде руку под руку са стратешким усаглашавањем", дакле, санкције Русији, заправо значи прво санкције Русији, а онда и све остало што дође на ред.
Макар што се тиче Хрватске, то је сад, услед случаја Црне Горе, постало нешто јасније. Списак од 8 хрватских захтева Црној Гори, наиме, духом проистиче из документа Хрватске академије знаности и уметности од 20. маја 2022. под називом Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Европску унију. На основу тог папира од Црне Горе траже оно што ће на основу истог папира тражити од Србије.
Дакле, научно утемељено. Од Србије захтевају престанак "потицања непријатељства према Хрватској (…) уз одрицање од великосрпске пропаганде", а у склопу тога – пазите сад – "јасеновачки мит, однос према бл(аженом) Алојзију Степинцу и друго". У складу с тим светоназором, ту је и "потреба дефинирања положаја Српске православне цркве у Републици Хрватској", јер су "православне цркве државне цркве, па положај Српске православне цркве не може бити једнак у Србији и Хрватској".
Наравно да траже и архиве НДХ, али и споменике хрватског страдања у Србији, признање хрватског језика "као посебног и неовисног стандардног језика, једног од службених језика Европске уније" што се "посебно односи на образовни сустав у Србији". Наравно, "признати агресију на Хрватску, првенствено плаћањем штете почињене у походу на Хрватску (…) све у смислу моралне и економске исприке Хрватима за почињена зла", уз територијалне претензије на Шаренградску аду.
Марија Захарова указала је да је изградња односа са Европском унијом суверено право балканских држава, али је опоменула на цену таквог избора.
Многи детаљи тог рачуна већ могу да се искалкулишу. Тако да преостаје да се поразмисли коме се то исплати да у складу с тим банкротирамо. Морално, колико и материјално.
Европски посланици и српски избори
Све док се објективност Европске уније поводом избора у Србији мери изборима које Европска унија тражи од Србије – од Косова и Метохије до санкција Русији – колико објективна Европска унија уопште може да буде у односу на Србију? И њене изборе с којима се не слаже или их прижељкује…
Другим речима: све док од Србије тражи оно што Србија неће, Европска унија не може да буде објективна у односу на Србију. А тиме ни добронамерна.
Наравно да се то односи и на европске посматраче избора у Србији. Које смо свеједно позвали да посматрају изборе у Србији зато што би у супротном сигурно дошли до закључака до којих ће доћи свеједно, ако им тако буде одговарало.
Наиме, не упозорава без разлога Дмитриј Медведев да у Русији "виде настојања Запада да се умеша у изборни процес" ради дестабилизације ситуације у Србији.
Поента је у следећем: све и ако власт јесте све што сматрају њени противници, то не значи и да нико не жели да искористи гужву. Напротив – своје ће циљеве спровести лакше у гужви него кад смо консолидовани, друштвено и институционално.
У том смислу је јако поучно подсећање на једну епизоду с прошлих парламентарних избора у Србији.
Аустријанац Штефан Шенах, шеф делегације Парламентарне скупштине Савета Европе која је заједно с посланицима Европског парламента пратила изборе у Србији у децембру '23, тада је оценио да су избори били нерегуларни и покрадени, а као доказ је рекао да су употребљавани и фотокопирани гласачки листићи.
Тачно, али с нијансама. Пронађено је, наиме, буквално 8 таквих "листића" на два бирачка места. Наравно да нису убројани у резултат него су изузети и то је забележено у записницима бирачких одбора.
Као да су, а можда и јесу, фотокопирани листићи у гласачке кутије били убачени да би Шенах ту околност навео као доказ изборне крађе. Ради подстицања незадовољства услед, је ли, изборне крађе.
Дотични Шенах је, иначе, као члан мреже "Пријатељи Западног Балкана" још тада тражио да уведемо санкције Русији, а осим тога је био и у "Друштву аустријско-косовског пријатељства" у коме је и онај НАТО егзибициониста што је захтевао да се у Београду на месту споменика Милици Ракић подигне споменик Мадлен Олбрајт. Те је количина његовог пријатељства према Србији била прилично мерљива, што нас враћа на оно упозорење Дмитрија Медведева и објективност и добре намере посматрача српских избора из Европске уније.
Ко верује да су објективно добрих намера без уверљивог доказа безнадежно је наиван, а ако није безнадежно наиван значи да је беспризорно покварен.
Тренутно је актуелно исказивање сумње у бирачки списак, који због своје хроничне непрецизности представља очигледну мету. Зато што заиста има простора за злоупотребе, или стога што ће бити злоупотребљена сумња која је зато унапред и постављена по моделу оних фотокопираних листића, тек ћемо видети.
У сусрет томе, међутим, неколико околности морају се имати у виду.
Под један, у контроли и верификацији бирачког списка учествовале су и опозиционе странке и такозване невладине организације, а не само власт.
Под два, списак је у односу на претходне изборе прочишћен (скраћен) за педесетак хиљада имена. Подаци из бирачког списка и изворних евиденција сада се поклапају у најмање 98 одсто случајева, а ни то не значи да је преосталих мање од два одсто спорно, него да у том малом опсегу треба тражити евентуалне неправилности.
И, под три, а можда и најважније. Све листе имају контролоре на бирачким местима. Сви потписују записнике (или уписују примедбе), сви записници са сваког бирачког места скенирају се и стављају на сајт Републичке изборне комисије.
Масовна крађа не може да прође неопажено јер било ко са два клика може да провери да ли је, или није, било крађе на било којем бирачком месту.
Исто се односи и на тврдње посматрача. А поготово ако су из земаља које нису добронамерне, а тиме ни објективне, према нашој земљи. Па и то треба имати у виду у недељу 25. октобра и данима који ће уследити.
Live
