О'Нил: Шта повезује "МК ултра" и убиства браће Кенеди

Атентат на америчког председника Џона Ф. Кенедија 1963. године један је од најистраживанијих и најконтроверзнијих догађаја у модерној америчкој историји. Осумњичени атентатор, Ли Харви Освалд, и сам је убијен само два дана касније у подруму полицијске станице у Даласу. Убиство, које је пред телевизијским камерама починио Џек Руби, отворило је нова питања и деценијама подстицало бројне полемике о том случају.

Амерички новинар и писац Том О'Нил, познат по вишегодишњем истраживању случаја Чарлса Менсона и програма "МК ултра" – тајног пројекта ЦИА покренутог током Хладног рата, у оквиру којег су истраживане могућности утицаја на људску психу, понашање и сећање – у емисији "Право на реч" на РТ Балкан говорио је о својим открићима о повезаности Џека Рубија са психијатром Џолијем Вестом, који је довођен у везу са истраживањима ЦИА о контроли ума.

Према његовим речима, за разлику од случаја Чарлса Менсона, у којем никада није успео да докаже да је био у директном контакту са Вестом, у случају Џека Рубија постоје документи који показују ту везу.

О'Нил о случају Чарлса Менсона: Шта се крије иза једног од најмрачнијих злочина у историји САД

Ли Харви Освалд ухапшен је 22. новембра 1963. године, непосредно након атентата на председника Кенедија, а када је изведен пред новинаре, тврдио је да је "жртвени јарац" и да му је све намештено.

Само два дана касније, 24. новембра, Џек Руби, власник ноћног клуба у Даласу и човек који је имао контакте са криминалним круговима, ушао је у подрум полицијске станице док су полицајци спроводили Освалда ка другом затвору. Пришао му је и пуцао у њега током директног телевизијског преноса.

"Мислим да је то било прво убиство пред камерама", рекао је О'Нил, уз напомену да атентат на Кенедија није био преношен уживо, већ је снимак накнадно објављен.

Према сведочењима, након хапшења Руби је питао зашто га хапсе и тврдио да се не сећа шта је урадио. Убрзо је осуђен за убиство Освалда, али никада није јасно објаснио своје мотиве.

О'Нил је нагласио да је адвокат Џека Рубија ангажовао свог блиског пријатеља Џолија Веста да уради психијатријску процену Рубија.

"Џоли Вест је посетио Рубија у затвору у Даласу, где су неколико сати разговарали насамо у његовој ћелији. Када је изашао, Вест је новинарима рекао да је Руби потпуно психотичан и да је то трајно, да се никада неће променити", испричао је О'Нил.

Конгрес против ЦИА: Шта се дешава са 40 кутија докумената о атентату на Кенедија

Како је навео, Вест је тврдио да је Руби током разговора показивао знаке тешке психичке кризе, скривао се испод стола јер је веровао да се у просторији налазе други људи и имао снажне халуцинације.

Подсетио је и да се у то време није знало да је Вест "још од 1953. покушавао да открије како да код људи, без њиховог знања, изазове менталне промене".

Руби је само једном сведочио пред Вореновом комисијом, али да је разговор прекинут јер је, како је навео, говорио неповезано и несувисло. Руби је око годину и по дана касније преминуо од рака.

"Верујем да је Џоли Вест током посете побркао мозак и сећања Џеку Рубију. Имао је уговор за то са ЦИА, за коју ја, као и многи, мислим да је заправо стајала иза атентата", истакао је О'Нил.

Иако је нагласио да се његово истраживање није првенствено бавило улогом Освалда, већ Џеком Рубијем, изнео је став да Освалд није био једина фигура у читавој причи.

"Сматрам да је, у најмању руку, Освалд био део тима атентатора, било да је вољно учествовао у томе или не, али да је било и других људи у тој машинерији који су га убили бољим хицем из другог угла", рекао је О'Нил, напомињући да се ослања на закључке других истраживача.

Осврћући се на политичке атентате шездесетих година, О'Нил је рекао да бројни аутори који се баве пројектом "МК ултра" повезују тај период са убиствима Џона Ф. Кенедија, Роберта Ф. Кенедија и Мартина Лутера Кинга.

На питање да ли се ти случајеви уклапају у исти образац, одговорио је да верује да атентат на Роберта Ф. Кенедија, односно случај Сирхана Б. Сирхана, "прати исти образац".

Подсетио је да је Сирхан, осуђен за убиство Роберта Ф. Кенедија 1968. године, радио као коњушар на хиподрому у Санта Ани.

"Неколико месеци пре атентата Сирхана је коњ ударио у главу, након чега је, како су тврдили његови блиски људи, дошло до велике промене у његовом понашању", испричао је.

Убиство Роберта Кенедија: САД објавиле тајне документе о атентату из 1968

Према његовим тврдњама, након што је Сирхан отворио ватру на Кенедија у хотелу "Амбасадор" у Лос Анђелесу, обезбеђење га је одмах савладало. Посебну пажњу посветио је Јуџину Тејну Сезару, припаднику обезбеђења који се налазио у непосредној близини Кенедија и за кога тврди да је радио за ЦИА.

"Управо је Сезар повео Роберта Ф. Кенедија у кухињу хотела 'Амбасадор', држећи га за лакат, до места где је Сирхан Б. Сирхан извукао револвер и пуцао", рекао је О'Нил.

Истовремено је навео да постоје сведоци који су тврдили да је и Сезар извукао свој револвер и пуцао Кенедију у главу, након чега је, како су навели, оружје одмах вратио у футролу, нагласивши да те тврдње никада нису доказане.

Подсетио је и да је Сирхан након хапшења тврдио да се не сећа самог атентата.

"Када је Сирхан одведен у притвор, рекао је: 'Не знам зашто сам овде. Не сећам се ничега што ми се десило од поподнева. Само сам стигао овде.' И он до дан-данас тврди да не зна шта му се догодило", испричао је О'Нил.

Додао је да је Сезар признао да је током пуцњаве извукао револвер, али је тврдио да је то учинио јер није знао одакле долазе пуцњи.

"Због његове везе са ЦИА, како су рекли, нису му узели револвер да провере да ли је из њега пуцано, нити су му тестирали руке да виде има ли балистичких доказа", рекао је О'Нил, додајући да је Сезар касније отишао на Филипине, где је живео до смрти.

О'Нил сматра да је Сирхан Б. Сирхан имао оружје, али да околности атентата, према његовом мишљењу, указују на могућност да је испаљено више хитаца него што је то било могуће из његовог револвера.

"Многи људи, укључујући и мене, верују да је Сирхан имао оружје. Испаљено је, мислим, седам метака, али има доказа да их је укупно испаљено девет или десет", рекао је.

Позвао се и на налаз патолога који је радио обдукцију Роберта Ф. Кенедија, и који је сматрао да смртоносни метак није могао бити испаљен из Сирхановог револвера.

"По њему је метак који га је погодио дошао иза главе, из близине. Сирхан није прилазио Кенедију. Био је испред њега, на метар и нешто. Многи сведоци су говорили исту ствар", рекао је.

На крају се осврнуо и на могући мотив атентата.

"Рекао је да ће, чим буде изабран за председника, прво поново отворити истрагу о убиству свог брата. Зато многи од нас верују да је убијен јер је хтео да разоткрије шта се заиста догодило са Џоном Кенедијем", истакао је О'Нил.

О'Нил се кратко осврнуо и на атентат на Мартина Лутера Кинга, нагласивши да се тим случајем није детаљно бавио, али да и у њему види сличне обрасце.

"Не бих улазио у случај Мартина Лутера Кинга, јер то није моје поље, али човек који га је убио имао је исти образац као Менсон – стална хапшења и пуштања, три различита имена и разне чудне везе", рекао је О'Нил.

Према његовом мишљењу, политички атентати шездесетих година прошлог века трајно су променили ток америчке историје.

"Ко зна где бисмо данас били да је Џон Кенеди завршио свој мандат. Можда Роберт Кенеди не би ни био кандидат за председника, али мислим да је смер у којем је наша земља тада ишла био много бољи од овога данас", закључио је О'Нил.