Свет
Леонид Савин у "Праву на реч": Србију и у будућности видимо као братску државу
Какву год судбину да изаберу српски народ и власти, Русија ће то прихватити као њихов сопствени избор. Међутим, ако треба да бира између Европске уније и Русије, односно будућег Евроазијског савеза, мислим да руководство Србије мора добро да размисли о том питању, указује руски геополитичар
Ако пођемо од садашње логике сукоба на територији Украјине, видимо извесни цивилизацијски расцеп, који пролази кроз Источну Европу. Историјски гледано, на Западу видимо два пола. Могуће је да ће једног дана они постати јединствени пол, али засад ипак уочавамо извесну националну динамику у државама које нису чланице Европске уније, онима које бране своју самосвојност и говоре о потреби да обликују сопствену геополитичку судбину. У том смислу ни Србија, као ни друге земље, није изузетак, зато што је историјски Европа била отворена за многе државе. Непознато је каква је будућност Европске уније. Могуће је да ће се у будућности претворити у другачију заједницу или да ће се потпуно распасти. Ни то не сме да се искључи.
Овако у емисији "Право на реч" руски геополитичар Леонид Савин говори о разликама између старог и новог концепта Евроазије, о томе да ли Србија има место у геостратешким плановима Русије, о немоћи европских лидера, Специјалној војној операцији...
Говорећи о односу Србије и Русије, Савин истиче да историјски гледано, Русија је Србији помагала током балканских ослободилачких ратова, као и много касније, и за време НАТО бомбардовања, као и сада, у овом тренутку.
"Али, српско руководство се одлучило за курс интеграције у Европску унију. Наравно да то забрињава Руску Федерацију, пошто и ми имамо сопствене интеграционе пројекте. Зато Србију у будућности видимо као братску државу", наводи Савин за РТ Балкан.
Ипак, како истиче, окружење у којем се Србија налази не даје много разлога за оптимизам, јер треба у виду имати и интересе осталих учесника, "који су или неутрални или непријатељски настројени, а имају сопствено виђење развоја региона".
"У том погледу, Русија се увек у својој спољној политици држи доктрине немешања. Какву год судбину да изаберу српски народ и власти, Русија ће то прихватити као њихов сопствени избор. Међутим, ако треба да бира између Европске уније и Русије, односно будућег Евроазијског савеза, мислим да руководство Србије мора добро да размисли о том питању, зато што се Европска унија налази у економској кризи. Све је мање конкурентна. Све је мање у стању да помаже Србији. Вероватно ће се борити да преживи, па ће и Србију вероватно такође искористити за сопствене интересе, без обзира на интересе Србије. Мислим на бриселску политичку елиту", указује Савин.
Коментаришући односе САД и Европске уније, објашњава да тренутно влада одређена криза, што ће се можда наставити и касније, кад Трамп више не буде председник.
"То је повезано са променама у свеукупним односима у свету. Зато видимо да су трансатлантске везе слабе, да се распадају. Њих сада замењују неки нови модели. Тако да су Србија и многе европске земље заинтересоване за развој сарадње на пример са Кином, која је данас покретач привреде не само Азије већ и читавог света. Наравно да и Русија располаже огромним ресурсима који могу користити Кини, Србији и другим земљама. Зато се овде пре свега не поставља питање искључивог избора, већ вођења разумније, промишљеније и прагматичније политике", истиче Савин.
Како објашњава, оно што Брисел намеће заправо и није прави избор, већ уцена.
"Државе приморавају да испуњавају одређене захтеве, воде одређену фискалну и културну политику и тако даље. Али то суштински значи смањење и урушавање суверенитета Србије. На крају може да се догоди да суверенитета уопште не буде. Свим тим процесима управљаће бриселска бирократија. Сматрам да наша политичка елита, као и она у Србији, треба више да размишља о креирању наших будућих односа", сматра Савин.
На питање како види изјаве европских лидера о наводним претњама о рату са Русијом, Савин сматра да су све то наративи које стварају западни политичари.
"Они немају никакво утемељење. Пре ће бити да је реч о њиховом политичком опстанку. Током читавог сукоба у Украјини против нас су стварани разни застрашујући митови, лажне вести и специјалне операције како би се окривила Русија. На пример, недавни наводни напад на Кијевско-печерску лавру који се није десио. То је био подметнути пожар, намерно инсцениран како би се те фотографије приказале током сусрета Зеленског и Доналда Трампа. Зато се тај наратив непрестано појачава како би се створила слика претње. Од појаве културе национализма увек се тражио спољни непријатељ. То је европски феномен, веома стар, веома древан", указује Савин.
И данас Русију, како наводи, оптужују за све смртне грехе, иако су сукоб у Украјини испровоцирале Сједињене Америчке Државе.
"Наравно да ће они наставити да говоре о наводним претњама из Русије, а можда и из Ирана, само ако им то буде одговарало. А не виде, заправо прећуткују, предлоге које је Руска Федерација износила о општој структури евроазијске безбедности. Оно што је предлагао Владимир Путин – стварање јединственог, великог евроазијског простора заједно са земљама Европске уније, у циљу развоја привреде. Нажалост, европски политичари изгубили су разум и рационалност, нису у стању да раде у том правцу", подсећа Савин.
Додаје и да сматра да "тренутно европске земље очито нису спремне за рат с Русијом".
"Зато распламсавају сукоб у Украјини, желе да туђим рукама ослабе Русију. Европа још неколико година неће бити у стању да победи Русију. У то сам сигуран, а сигурни су и они у Европи. Зато су и објавили да се мобилишу, да имају потребу да реформишу своје оружане снаге и да повећавају војне буџете. Наравно да ни Русија неће седети скрштених руку. И она ће спроводити реформе. На крају ћемо доћи до трке у наоружавању. У најекстремнијем случају, може да дође до нуклеарног рата", истиче Савин.
Када је реч о Специјалној војној операцији, Савин наглашава да је руска страна спремна за преговоре, али да ће на бојном пољу борбена дејства наставити све док циљеви не буду остварени.
"Подсећам да су то денацификација и демилитаризација Украјине. А Зеленски сада ради све супротно", наводи Савин.
Говорећи о променљивој политици Доналда Трампа, саговорник "Права на реч", истиче да је питање колико му се може веровати с обзиром да је он, како каже, "преварио сопствене бираче".
"Ако је преварио сопствене бираче, о каквом се поверењу код других држава може говорити? Чак и Такер Карлсон, његов некадашњи савезник, каже да више не верује Републиканској странци којој рејтинг опада. Не ради се само о Русији већ и о иницијативама које спроводи широм света. Ту је и рат с Ираном, иако је обећавао да ће, напротив, смањити број америчких војника и повући их са Блиског истока. Ту је и интервенција спроведена у Венецуели – практично, отмица председника те земље заједно са његовом супругом. Ту су и претње Куби. Ни са европским партнерима не слаже се баш најбоље", подсећа Савин.
Live
