Хенри Кисинџер: Како избећи нови светски рат?

Бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер, који је, како и сам подвлачи, више пута јавно подржао Украјину, у ауторском тексту за "Спектејтор", једно од издања "Гардијана", поручио је да је свет на прекретници због ситуације у тој земљи, као и да је потребно учинити све како би се избегао нови светски рат.

Кисинџер се, наиме, поново залаже за прекид ватре дуж граница на којима се 24. фебруара разбуктао сукоб, а о територији Крима коју је Русија припојила пре готово једне деценије, према његовом мишљењу, накнадно би могло да се преговара.

"Ако предратна линија поделе између Украјине и Русије не може да се постигне борбом или преговорима, могао би се истражити и принцип самоопредељења. Референдуми о самоопредељењу под међународним надзором могли би да се примене и на посебно подељене територије које су током векова више пута прелазиле из државе у државу", уверава Кисинџер.

Овим би се, наводи он, потврдила "слобода Украјине", али и дефинисала нова међународна реалност, посебно када се говори о Централној и Источној Европи. Русија би, како је додао, требало да пронађе своје место у оваквом систему.

А какво ће у том новом Кисинџеровом систему бити место Русије?

"За неке је пожељан исход да Русија после рата постане немоћна. Не слажем се. Уз сву своју склоност насиљу, она је више од пола миленијума давала одлучујући допринос глобалној равнотежи и равнотежи снага. Њену историјску улогу не треба деградирати", наглашава Кисинџер.

"Војни неуспеси Русије", како он наводи, нису елиминисали њен глобални нуклеарни домет, па је баш то земљи и омогућило да запрети ескалацијом у Украјини.

"Чак и ако се та способност умањи, распад Русије или уништавање њене способности за стратешку политику могао би њену територију од 11 временских зона да претвори у спорни вакуум. Руски конкуренти могли би да одлуче да своје спорове реше насиљем, а друге земље да настоје да своја територијална потраживања остваре силом. Све ове опасности би биле појачане присуством хиљада нуклеарних бојевих глава које Русију чини једном од две највеће нуклеарне силе на свету", упозорава Кисинџер.

Кисинџер објашњава и да потрага за миром и редом има две компоненте - тежњу за безбедношћу и захтеве за помирењем.

"Ако не можемо да постигнемо обоје, нећемо моћи ни једно ни друго. Пут дипломатије може изгледати компликовано и фрустрирајуће. Али напредак ка томе захтева и визију и храброст да се крене на путовање", упозорава он.

Песков: Кисинџеров предлог о решењу ситуације у Украјини је добродошао

Из Москве су већ стигле позитивне реакције на Кисинџеров предлог, а портпарол Кремља Дмитриј Песков поручио је да ће Кремљ "са великим интересовањем анализирати његов предлог" о референдуму, али је додао да "до сада, нажалост, није било овакве прилике".

Опасности "аутономног" оружја

Светски лидери би, сматра овај дипломата, морали да размисле и о дугорочној стратегији за  обуздавање високе технологије и вештачке интелигенције.

"Аутономно оружје већ постоји, способно је да дефинише, процењује и циља претње и на тај начин је у позицији да започне сопствени рат. Једном када се пређе граница у овој области, а висока технологија постане стандардно оружје и компјутери главни извршиоци стратегије – свет ће се наћи у стању за које још увек нема утврђен концепт", износи он злокобно предвиђање.

Кисинџер се пита и како би лидери могли нешто да контролишу, када компјутери прописују стратешке инструкције у обиму и на начин који ограничава и угрожава људски допринос?

"Како се цивилизација може очувати усред таквог вртлога опречних информација, перцепција и деструктивних способности", пита се амерички политичар.

Ко је Хенри Кисинџер?

Хенри Кисинџер је политичар и дипломата који је уједно и добитник Нобелове награде за мир, а многи га сматрају и "патријархом светске дипломатије".

Играо је важну улогу у америчкој политици између 1969. и 1977. године, док је био на позицији државног секретара. У великој мери допринео је попуштању затегнутости односа САД са Совјетским Савезом и Кином седамдесетих година прошлог века, а важна је била и његова улога у смиривању изралеско-арапских тензија.

Кисинџер који иначе у мају пуни 100 година, познат је и као критичар става САД о признању БиХ, а на западне званичнике апеловао је и да се не мешају у рат Срба и Хрвата.

Поводом сукоба у Украјини, раније је поричио и да би било "фатално да Запад заборави позицију моћи Русије у Европи, као и да би Украјина требало да буде мост између Европе и Русије.

Америчке медије који су руског лидера поредили са Хитлером, упозорио је и "да би се разумео Путин, мора се читати Достојевски, а не "Мајн кампф".