"Правни рат" у Међународном суду правде: Захарова о апсурдним оптужбама против Русије

У последње време Међународни суд правде је постао поприште "правног рата", а његова надлежност се отворено злоупотребљава ради изношења очигледно апсурдних оптужби против Русије, наводи се у коментару Марије Захарове, портпарола Министарства спољних послова Русије, поводом 80. годишњице почетка рада овог суда УН.

Медведев: Међународно право мора да буде једнако за све, а не у интересу појединих држава

Како је напоменула, 18. априла 1946. године одржана је прва јавна седница Међународног суда правде – главног судског органа Уједињених нација и највишег органа међународног правосуђа.

"Основан Повељом УН, има кључни задатак да обезбеди спровођење принципа решавања међународних спорова мирним путем. Делујући на основу строгог начела добровољног прихватања надлежности, ова институција је током 80 година доносила одлуке у бројним значајним предметима, суштински утичући на разумевање међународног права", објаснила је руска званичница.

Додала је да сарадња Русије са Међународним судом има дугу традицију.

Небензја после гласања у УН: Празне приче о међународном праву

Наиме, Совјетски Савез је 20. августа 1945. године био међу првим државама које су ратификовале Статут Међународног суда заједно са Повељом УН. Захарова је подсетила на то да су у изради ових докумената, који су поставили темеље савременог међународног права, активно учествовали совјетски правници, укључујући истакнутог правника и дипломату Сергеја Крилова, који је 1946. године изабран у први састав ове институције. Касније су од СССР-а и Русије у Међународни суд биране судије од којих су многи били представници правне службе Министарства спољних послова.

"Нажалост, у последње време Међународни суд је постао поприште 'правног рата'. Његова надлежност се отворено злоупотребљава ради изношења очигледно апсурдних оптужби против Русије. На удару су се нашле и друге државе мултиполарног света, укључујући наше најближе савезнике", указала је Захарова.

Нагласила је да у настојању да ову институцију приморају на доношење антируских одлука, западне земље масовно интервенишу у судским поступцима: 33 државе пријавиле су учешће у руско-украјинском предмету по Конвенцији о геноциду, наводно као неутралне "треће стране", а у стварности – на страни Кијева.

Кремљ: Међународно право више не постоји, усред смо глобалне олује

"Ова пракса је погрешна и чак је приморала овај суд да измени сопствени правилник", подвукла је она.

Захарова је напоменула да покушаји притиска на ову институцију нису дали резултате.

"Лажне оптужбе против Руске Федерације за наводни 'државни тероризам', 'финансирање тероризма', 'расну дискриминацију' и кршење Конвенције о геноциду, овај суд је одбацио. Напротив, директно је признао да Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република нису биле 'терористичке организације', чиме је делегитимисана такозвана 'антитерористичка операција' Кијева против становништва Донбаса", истакла је она.

Суд УН одредио је рокове Кијеву и Москви у вези са подношењем тужби за геноцид

Додала је да се у предмету по Конвенцији о геноциду сама Украјина нашла у оптуженичкој клупи због поступака кијевског режима и његових "нацистичких помоћника у геноциду" у Донбасу.

Руска званичница је скренула пажњу на то да су Украјини и балтичким државама упућене и предсудске примедбе због расне дискриминације Руса и рускојезичног становништва.

"Позвали смо Кијев на одговорност и за терористичке нападе на руској територији. Прошле године Русија се први пут сама обратила Суду, оспоравајући одлуку Савета ИКАО у предмету пада малезијског авиона на лету MХ17", рекла је она.

Истовремено, наставила је, пред Међународним судом правде расте талас захтева држава мултиполарног света против западних земаља због грубих кршења норми међународног права.

"У том контексту уочавамо тежњу Запада да успостави контролу над Међународним судом правде, као што је то већ учињено са Међународним трибуналом за бившу Југославију, Европским судом за људска права и Међународним кривичним судом", поручила је Захарова.

Захарова за РТ Балкан: Како су УН замишљене, а шта су данас постале

Напоменула је да се примећују покушаји промовисања судија са изразито пристрасним ставовима, условљеним не правним нормама већ политичком пристрасношћу, као и истискивање оних судија који Западу не одговарају.

"Као резултат политичких махинација, у стални састав Међународног суда правде први пут није изабран судија из Русије, што је у супротности са принципом заступљености свих главних правних система", указала је руска званичница.

Додала је да је у интересу свих држава света постојање независног, једнако дистанцираног и непристрасног органа за решавање међународних спорова.

"Надамо се да ће Међународни суд правде сачувати своју објективност, одолети притисцима и остати ефикасан механизам за превазилажење несугласица, за разлику од политизованих структура које су већ отишле на 'сметлиште историје'. Праведно правосуђе, једнако за све, представља важан услов дугорочног мира и стабилности на нашој планети", поручила је Захарова.