Русија
Санкције патријарху Кирилу и европска агенда за прогон православља
Верски аналитичар Слободан Стојичевић оцењује да је напад на православље део шире замисли која се деценијама спроводи на Западу, као и да је главна препрека напада на Русију и Исток православна црква, док народни посланик и културолог Јован Јањић наводи да се Европа одриче саме себе и хришћанског наслеђа
Последњи покушаји да се санкционише патријарх московски и све Русије Кирил после промене власти у Будимпешти, као и најновије намере да се Руска православна црква истисне из Јерменије, наставак су европске агенде усмерене ка православљу, оцењују саговорници РТ Балкан.
Охрабрен сигналима из мађарске владе после избора, Брисел покушава да уведе санкције поглавару Руске православне цркве патријарху Кирилу. У том правцу, Европска комисија је недавно, уврстила патријарха Кирила у нови нацрт листе санкције против Русије. Надају се да ће нови премијер Петер Мађар одобрити "мини" пакет санкција који се већ спрема, како би се дистанцирао од праксе употребе вета свог претходника Виктора Орбана.
Истовремено, руководство ЕУ захтева од Јерменије да потпуно прекине вековне верске и духовне везе са Москвом као услов за европске интеграције, недавно је објавила руска Служба за спољне обавештајне послове (СВР). Према тим информацијама, руководство Европске уније је агресивно преузело задатак истискивања Руске православне цркве из Јерменије.
Осим тога, недавно је и руски митрополит Иларион приведен у Чешкој јер му је, како је пренео Телеграм канал митрополита, полиција, током претреса пртљажника аутомобила у којем се налазио, наводно пронашла четири мала контејнера који садрже белу супстанцу. Том приликом је митрополит Иларион категорично негирао било какву умешаност у илегално поседовање забрањених супстанци и оценио инцидент као провокацију.
Став Русије је да је хапшење митрополита Илариона инсценирана провокација усмерена на оцрњивање и самог митрополита и, преко њега, православља уопште.
Москва је у више наврата указивала и на системску дискриминацију, угњетавање и прогон канонског православља у Украјини. Размере угњетавања верника у Украјини, како су истицали руски званичници, подсећају на прогоне у раним годинама постојања хришћанства.
Коментаришући нападе на православну цркву, верски аналитичар Слободан Стојичевић истиче да је реч о широј замисли која се деценијама спроводи на Западу.
"Западу је православна црква велика препрека у његовим настојањима да напада Русију, Исток. У том правцу, ЕУ је још 2022. године донела резолуцију о малигном итицају Руске православне цркве и СПЦ. Њоме се отвара могућност да се земље ЕУ на такав начин односе према цркви. Било је питање само када ће се променити власт у Мађарској, па да се санкције према патријарху Кирилу спроведу", наводи Стојичевић за РТ Балкан.
Намера је, како указује Стојичевић, да се прекину везе које су биле важне и у сфери интереса Русије, укључујући Јерменију, Казахстан, Грузију.
"Ту пре свега, мислим на мешање ЕУ у односе јерменске цркве са руском. Имали смо пре две године ситуацију и са естонском црквом где је министар унутраших послова тражио од митрополита естонске цркве да раскине односе са Руском црквом. Пошто је рекао да неће, запрећено му је да ће бити избачен из државе. На крају га је избацио и именован је други митрополит који је Естонац по националности, али ни он није желео да се повинује. Потом је, министар унутрашњих послова отишао у Пјухтијски манастир у Талину и тражио од игуманија да се одрекну Кирила, оне су рекле, 'баците нас лавовима'. Имамо ситуацију у Летонији и Литванији где је отворен егзархат грчке цркве Вартоломеја, која ће покривати у будућности Русију и Белорусију и у тај егзархат већ прима одбегле свештенике", наводи Стојичевић.
Народни посланик и културолог Јован Јањић оцењује да су ови притисци на православље доказ "лудила које је завладало међу европском елитом". Док се, како истиче, Европа одриче саме себе и хришћанског наслеђа, она иде и корак даље, мешајући се у православне цркве на другим подручјима.
"Европа је саздана на хришћанској култури, а сада видимо да убрзано мења свој лик. Доказ за то су поред осталог, масовно затварање цркава широм Европе и њихово претварање у световне објекте. Европа се не удаљава само од свог наслеђа, већ иде на рушење хришћанског и изван својих граница. Ипак, не може се политичким одлукама уништити једна црква. ЕУ гази начела у која се заклињала, а то су слобода савести и вероисповести", закључује Јањић.
Он објашњава да се оно што се ради у православној цркви у Естонији, Украјини, рефлектује и на нашим подручјима.
"Ту мислим на Црну Гору, затим на КиМ, где су видљиви ти рушилачки експоненти. Удар на православље у једној земљи, пресликава се и на друге православне земље", сматра Јањић.
ЕУ покушава да санкционише патријарха Кирила од 2022. године због подршке руској Специјалној војној операцији у Украјини и како су тврдили, "ревизионистичке пропаганде", али је Мађарска досад стављала вето због слободе вероисповести.
Live
