Русија
Документ који је поставио темеље послератног света: Пре 81 годину потписана Повеља УН
Оснивање Уједињених нација представљало је закономеран исход Другог светског рата и израз жеље међународне заједнице да несугласице решава кроз дијалог и консензус, као и да избегне грешке из прошлости – како свет више никада не би био доведен до глобалног сукоба, истакли су у руском Министарству спољних послова
Двадесет шестог јуна 1945. године, по окончању рада конференције у Сан Франциску, потписана је Повеља Уједињених нација, саопштило је Министарство спољних послова Русије на Телеграму.
"Овај оснивачки документ Уједињених нација потписали су представници држава које су учествовале у рату против фашистичке Немачке и милитаристичког Јапана", напоменули су.
Како су истакли, међу државама потписницама био је и Совјетски Савез, као и Украјинска и Белоруска ССР, које су биле у његовом саставу, узимајући у обзир њихов изузетно значајан допринос отпору нацистичкој агресији и њеном одбијању.
"У име наше земље Повељу УН потписао је тадашњи амбасадор СССР-а у Сједињеним Америчким Државама, Андреј Андрејевич Громико", нагласили су у саопштењу.
Додали су да је идеја о оснивању међународне организације ради очувања мира настала још током Другог светског рата.
"Године 1943, на Московској конференцији министара спољних послова СССР-а, САД, Велике Британије и Кине, потписана је 'Декларација четири државе о питању опште безбедности'. У четвртој тачки овог документа истакнута је потреба за оснивањем 'међународне организације за очување мира и безбедности'. По завршетку конференције усаглашен је коначан текст, који је једногласно подржан и усвојена је Повеља УН", наводи се у тексту саопштења.
Први структурни обриси УН дефинисани су у септембру и октобру 1944. године на конференцији у вили Дамбартон Оукс у Вашингтону.
У руском МСП-у су се нагласили да су представници СССР-а, САД, Велике Британије и Кине тада договорили о циљевима, организацији, механизмима и функцијама будуће светске организације.
Такође, усаглашен је и важан документ под називом "Предлози у вези са оснивањем свеопште међународне организације безбедности", који је садржао основне одредбе данашње Повеље УН.
"Споразум о оснивању Уједињених нација постигнут је у фебруару 1945. године на конференцији у Јалти лидера антихитлеровске коалиције, Ј. В. Стаљина, Ф. Д. Рузвелта и В. Черчила. На форуму 'велике тројке' договорено је да темељ будућег механизма доношења одлука у Организацији буде принцип једногласности великих сила", подвукли су у руском МСП-у.
Додали су да је оснивачка конференција Уједињених нација у Сан Франциску отворена 25. априла 1945. године.
"Симболично је што је управо тог дана дошло до сусрета совјетских и западних савезничких трупа на Елби", напоменули су.
Како су нагласили у саопштењу, у раду међународног форума у Сан Франциску учествовало је укупно 850 делегата из 50 држава. По завршетку конференције усвојена је Повеља УН, која је добила једногласну подршку.
"Оснивање Уједињених нација представљало је закономеран исход Другог светског рата и израз жеље међународне заједнице да несугласице решава кроз дијалог и консензус, као и да избегне грешке из прошлости – како свет више никада не би био доведен до глобалног сукоба", истакли су.
У руском Министарству спољних послова су нагласили да Русија доследно следи курс подршке мултилатерализму и централној координационој улози Уједињених нација у светским пословима, активно учествујући у напорима да се Организација реформише и прилагоди новим међународним реалијама.
Подсетили су на говор председника Русије Владимира Путина на пленарној седници XVI самита БРИКС-а у 2024. године.
Тада је он истакао да принципи Повеље УН већ готово осам деценија представљају темељ међудржавних односа и међународног права.
"Светска организација је позвана да и убудуће игра централну улогу у очувању мира и безбедности, као и у подстицању одрживог и континуираног раста", поручио је руски лидер.
Осим тога, указали су на чланак министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова из 2025. године под називом "Правни темељ мултиполарног света мора бити Повеља УН".
Шеф руске дипломатије је подвукао да су циљеви и принципи понашања држава утврђени Повељом позвани да обезбеде њихову мирну коегзистенцију и постепени развој.
"Темељ система Јалта-Потсдам постао је принцип суверене равноправности држава: ниједна од њих не може претендовати на доминантан положај. Све су формално равноправне, без обзира на величину територије, број становника, војну моћ или друге упоредне критеријуме", напоменуо је.
Live
