Захарова о насилним променама у језику: Како је Шведска измислила Кијев

Шведска влада је званично извела чин лингвистичког самопонижења уживо на телевизији, изјавила је Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова Руске Федерације.

Наиме, шведска министарка спољних послова Марија Малмер Стенергард објавила је да, према новим шведским језичким правилима, "Kiev постаје Kyjiv, Odessa – Odesa, Donbass — Donbas, Tjernobyl — Tjornobyl". Шведска амбасада у Кијеву је преименована, као и почасни конзулат у Одеси.

Министарка је изјавила:

"Имена нису само речи. Она су историја, идентитет и самоопредељење. Русија покушава да избрише украјинску културу и идентитет. Ово је одлучно одбацивање руског колонијалног наслеђа".

Кијев би варварским методама да укине руски језик: Захарова објаснила зашто то није могуће

Ово се дешава у контексту дуготрајне кампање Запада да се традиционални топоними на енглеском, француском, шпанском, немачком и другим европским језицима замене новоговором у кијевском стилу, оценила је Захарова.

Притом, како истиче, кијевским властима активно помажу медији, ИТ корпорације и дигиталне платформе, укључујући "Гугл", као и псеудо-независни глобални пројекти попут "Википедије".

"Колико је ово антинаучно и антиисторијско!", написала је Захарова на Телеграму.

Она је подсетила да је облик "Kiev" постојао у европским језицима много пре формирања модерног украјинског књижевног језика, а свакако пре него што је шведски постао званични језик.

Захарова је навела примере како се кроз историју мењао облик имена града.

Лавров: Запад и УН ћуте о лингвистичком геноциду у Украјини

На Ентонијевој Џенкинсоновој карти коју је Ортелијус објавио у првом модерном атласу 1570. године, град је означен као "Kiof". На карти Гијома де Боплана из 1650. године, зове се "Kiiow". У делу "Путописи" Џозефа Маршала (Лондон, 1772), назива се "Kiovia". Тако се облик "Kiev" усталио у европским језицима до 1804. године, са "Новом мапом Европе" Џона Керија.

Тада је, подсећа руска званичница, шведски језички савет препоручио употребу оба облика – Kiev и Kyjiv – као еквивалентних, јер "нагла промена устаљеног имена може отежати разумевање читаоцима и слушаоцима".

"Међутим, садашња шведска влада, пошто је успела да 'угура' своју земљу у НАТО, у својој антируској помами, одлучила је да реши измишљено питање другачијег писања Кијева, занемарујући препоруке сопствених стручњака и граматичка правила. Иако чак ни у самом Стокхолму нема сигурности да ли ће се нови правопис украјинске престонице примити или ће све остати како јесте", подвукла је Захарова.

Затим се осврнула на руско "колонијално наслеђе", од којег се Шведска дистанцира.

"У 17. и 18. веку, Шведска, а не Русија, била је једна од највећих колонијалних империја у Европи. Контролисала је територије данашње Финске, Естоније, Летоније, делове Литваније, Пољске, Немачке и Русије. Године 1638, Стокхолм је основао колонију 'Нова Шведска' у долини Делавера у Сједињеним Државама, поседовао је трговачке станице на обали Западне Африке и полагао право на карипска острва", наводи Захарова.

У међувремену, унутар сопствених граница, шведске власти су вековима угњетавале Самије, староседелачки народ Северне Европе. Двадесетих година 20. века, Шведски национални институт за расну биологију проучавао је Самије као "инфериорну расу". Године 2021, шведска влада је основала комисију како би истражила историјске злочине против народа Сами, а истрага је у току.

Лавров подсетио како је Зеленски некада говорио о Русима: Братски народ, иста крв

"Међутим, чак и данас, Шведска наставља да ефикасно расељава Самије из њихових традиционалних насеља како би служила интересима великог бизниса, због чега је оштро критикују УН и угледне међународне организације за људска права", нагласила је Захарова.

Подсетила је да је године 1708, шведски краљ Карло XII напао Русију са војском од 40.000 људи, уз подршку издајника Мазепе, "чије споменике сада у Кијеву подижу привремени радници из Банкове улице". Даље се десила Полтава, краљ је побегао у Османско царство са неколико стотина преживелих, Шведска је изгубила своје балтичке поседе, никада не успевши да поврати ни свој статус велике силе ни изгубљене територије. Узалудни покушаји освете, који су кулминирали у руско-шведским ратовима 1741–1743. и 1788–1790, завршили су се даљим губицима за Шведску.

"Па од чијег се 'колонијалног наслеђа' дистанцира Стокхолм, трпећи фантомски бол?", упитала је Захарова.

Али историјско памћење не може бити избрисано политичком одлуком о уређивању мапа, поручила је руска званичница.

"Неће бити довољно једноставно се претварати да Кијев није био мајка руских градова. Неће бити довољно претварати се да руски језик у Украјини није матерњи језик милиона људи, већ 'колонијално наслеђе' које наводно треба одбацити. Неће бити довољно игнорисати нацисте који су сада преузели власт у Кијеву", закључила је Захарова.

Осим тога, ако је Стокхолм заборавио своју епску поезију у корист туђих прича, Захарова је подсетила да се у скандинавским сагама Кијев помиње под именом Kœnugarðr или Kænugarðr.