Pax Silica – сјај и беда антидруштвених медија

Петогодишње дете препричава шта је чуло у вртићу од другара: има игрица на телефону где се такмиче сви, ко ће да буде бољи... Бољи постају господари, а они који губе – слуге. Слуга мора да слуша господара и ради што год му он каже. Све. А господар може од слуге да тражи и да се убије...

Јесте, антихумани случајеви из дигиталне галаксије који производе најјаче емоције су – самоубиства. Посебно, самоубиства невине деце. Никад нико неће моћи утврдити колико се таквих случајева десило или ће се дешавати, али они сламају.

СМРТ МОЛИ РОУЗ: У часу кад Британија уводи забрану коришћења друштвених мрежа за децу млађу од 16 година некако ми се, у јавној расправи, најуверљивијим учинио прилог Ијана Расела (води Фондацију Моли Роуз), а који се концентрисао на доказе "о улози коју алгоритми који су убили моју ћерку и даље играју у ширењу штетног садржаја међу децом".

Позиција Расела: "Пре више од осам година, моја најмлађа ћерка, Моли, преминула је пошто је била бомбардована материјалима о самоубиству и самоповређивању на друштвеним мрежама. Надао сам се да ће Кир Стармер коначно предузети мере потребне за решавање онога чему је Моли била изложена."

Али – он види да ствари не иду у том правцу. Иако је Раселово истраживање утврдило да "једна од две девојчице узраста између 13 и 17 година и даље види садржај који највише укључује самоубиство, депресију, самоповређивање и слику тела на друштвеним мрежама, а наше истраживање је показало да је већина тога алгоритамски вођена."

Кључна реч је алгоритам! А кључна радња је ко "води" тј. употребљава алгоритме.

АЛГОРИТАМ СМРТИ: Алгоритам је опис "за решавање неког проблема". То мало чудно и тајанствено име долази од персијског математичара Ал Хорезмија, а око 1600. у  Европи је то преузето као рачунање децималним бројевима. Кроз векове појам се мењао, а данас је сасвим потопљен у информатику и означава "процедуру за обављање посла".

Дакле, некоме данас је посао да се игра са људима алгоритмима на све могуће начине, па и до тачке да се игра – животима људи. Алгоритми смрти се држе нормалношћу.

Оправдање је да то има публику, а кад има публику доноси – профите. Велике профите!

Ако погледате шта се дешавало с бизнисом Илона Маска ових дана на Волстриту – знаћете да се ради о највећим профитима. Додуше, после највећег профита у историји који се изражавао у билионима долара, магла се над Волстритом разредила и Маск је "изгубио", веле, петсто/шесто милијарди долара. Али и са тим незамисливим губитком, профити с алгоритмима као погонским горивом су и даље – незамисливи.

Трагично искуство је Ијна Расела научило да је забрана дечјег приступа социјалним мрежама – владино избегавање да се упусти у решавање проблема који њу (било коју владу у Pax Silica) – превазилази. Јер владе су у либералној демократији позног капитализма ту да обезбеде корпорацијама да несметано раде, без обзира колико ће то коштати народ. Народ је ту да се њим манипулише у скупим предизборним кампањама (алгоритми су се ту већ показали, рецимо "Палантир" у избору Доналда Трампа), а кад убаци листић у кутију губи улогу.

ПОЛИТИЧКО ШАРЛАТАНСТВО: Додуше, Киру Стармеру (који је у међувремену поднео оставку на место премијера) није било тешко да "лично обећа" Раселу да ће се заузети за план промена којим би се "забранили персонализовани алгоритми за тинејџере широм света и приморале технолошке компаније да промене своје пословне моделе".

Обећања политичара су као пуцање ћорцима. Чује се и изгледа као стварно.

Јасно да је обећање "лудом радовање", посебно за нешто што је "алгоритамски вођено" – јер то је онда успостављен систем (иза су инвеститори који не рачунају на губитак ни по коју цену) за пословне процесе – "да се софтвер користи за обраду улазних података, препознавање образаца и доношење одлука које аутоматизују задатке".

А то су оне свима знане мегакорпорације: "Алфабет", "ОпенАИ", "Мајкрософт", "Мета", "Амазон", "Енвидиа", "Палантир"... Томе се могу додати и неке кинеске фирме... Важно је разумети и да си Кинези сада главно оправдање да владе одустану и од помисли да би ваљало, због Човека, контролисати оне који раде с алгоритмима. 

"Антисоцијални век", у коме се алгоритам подиже изнад Човека сад се концентрише на појам – ВИ, вештачке интелигенције(Artificial intelligence – AI). И Марк Закеберг који на Фејсбуку и Инстаграму свакодневно окупља око 3 милијарде људи верује и објављује како се ствар може унапредити – четботовима. [AI Chatbot - ​софтверска апликација дизајнирана да симулира људски разговор путем текста или гласа. Омогућавају корисницима да интерагују са дигиталним уређајима као да разговарају са стварном особом, одговарају на питања, обављају задатке и аутоматизују радне процесе корисничке службе.]

Како констатује Атлантик Мантли "ера друштвених медија је завршена. Све што долази биће много горе". Улазимо у "доба антидруштвених медија".

КУГЛА САМОЋЕ: Уместо живих људи у комуникацији, сад ће превладавати – ВИ. Јефтиније је, а – вештачка интелигенција све чини хладнијим. Кад она наговара на самоубиство, глупо је да претите тужбама или револуцијама. А у комуникацији машини није проблем "да буде улизица свакоме", а да би имала тог несрећника опкољеног са свих страна. И неспособног да се брани од свих врста – употребе човека.

А за ту ВИ има великог друштвеног посла: попуњаваће самоћу – а та рупа у овом друштву је све дубља и тражи све више шодера којим ће се затрпавати.

Зна се да је прва половина XX века била испуњена – изузетном друштвеношћу. У Америци, на пример, окупљања у црквама су нагло расла, синдикати су били бројни, стопа повећања броја бракова била је  изузетна, о стопи наталитета се писало као о "бумовима", удружења су цветала... Од седамдесетих година стање се обрнуло.

Знани амерички социолог Роберт Д. Патнам је то описао у књизи Куглати сам: слом и обнова америчке заједнице. Куглање је, било омиљено дружење – сетићете се сцена из холивудских филмова тог доба – много веселих лица и иних су се окупљали у кугланама око кугли кегли које падају; било је и весело и садржајно, бука и узвишеност... А онда је куглаш постао осамљеник.

Улога владе из тог времена бејаше да нагло смањи издатке за подизање јавних простора... "Места која су некада била сидро живота заједнице, попут библиотека, фискултурних сала, синдикалних сала, постала су мање приступачна или потпуно затворена." (социолог Е. Клиненберг) Патнам је налазио да су за те друштвене промене криве две новотарије: аутомобил и телевизор.

МАСКОВА АНИ СЕ СКИДА ЗА ВАС: "Мушкарци који гледају ТВ сад проводе седам сати пред екраном, а насупрот сваког сата са својим добрим другом... Власница кућног љубимца више времена је с њим него са било ким лицем у лице... Особа је будна 900 минута дневно, а амерички тинејџер проведе 270 минута радним даном или 380 минута за викенд гледајући своје екране... Главни лекар САД у Бајденовом мандату Вивек Марти објавио је упозорење на 81 страници о америчкој 'епидемији усамљености' тврдећи да су њени негативни здравствени ефекти упоредиви са дуваном и гојазношћу... Тридесетих година ишло се у биоскоп  неколико пута месечно, данас Американац купује три биоскопске карте годишње, а гледа телевизију скоро 19 сати што је еквивалент осам филмова недељно... Не иде се у кафане, храна и пиће се наручују... Уједињено Краљевство има министра за усамљеност... Самоћа је можда најважнија друштвена чињеница XXI века... Век самоће."

Дакле, "у нешто се ударати мора", а велики бизнис се усмерио на алгоритме и без обзира колико су чињенице суморне а тренд антихуман, одустајање се не планира. Поменути Маск поред електромобила, ракетних бродова, "Старлинкова" у ратовима оснива и xAI и покреће хорде четботова, АИ "рибара људских душа". 

Ани се зове Маскова замена за праву љубав (мада је стварно цинично да човек који 14 деце са 4 жене ради на развоју дигиталне импотенције!?) која "сугестивним језиком подстиче" на сексуалне дијалоге. Ту су плаве плетенице и откривајућа црна хаљина, АИ-љубавница може да запамти име "љубавника"... Изузетни љубавник може на неком нивоу изузетном "свући Ани до доњег веша, откривајући већи део груди"...

Да се зна "доба антисоцијалних медија је стигло". Ово се зове забава, а жртве би могле надмашити цену ратова о којима је људско биће објавило толико упозорења...

Али, ово је само бизнис. Генерали седе у Силицијумској долини, изађу понекад на Волстрит и причају будалама које производе на буљуке како ће их водити на Марс. Или прво на Месец. То је поредак Pax Silica.   

ПОРЕДАК СИЛИЦИЈУМСКЕ ДОЛИНЕ: Елем, Pax Silica је "напор САД за јачање ланаца снабдевања технологијом везаном за вештачку интелигенцију, док се Запад суочава са растућом конкуренцијом из Кине".

Историјска уобичајеност је да светски ред диктира нека велика државна сила... Pax Romana, Pax Britanica, Pax Americana... A сад смо пред Pax Silica редом који се ствара у Силицијумској долину, а америчка држава се појављује као бодигард. И све више личи на то.

Све мора бити под контролом, "од чипова, критичних минерала, до енергије". Јакоб Хелберг, амерички државни подсекретар за економска питања и творац безбедносне иницијативе је став УН о "дигиталном суверенитету" назвао је концептом који "води до тога да земље улажу на дуплиране начине".

"Завршићете у некој врсти синхронизоване просечности", рекао је Хелберг, који вели да фокус треба да буде на "иновативном суверенитету". А то је: јавите се Вашингтону који ће вам средити да слушате моћнике из Силицијумске долине. И бићете на врху. Бар ће вам се тако чинити неко време.

Већ је 24 земље приступило Pax Silica, а што је по начину функционисања типичан амерички приступ – као НАТО, на пример. Даш им свој суверенитет, а онда чекаш кад ће да те шутну на улице историје.

Баш ових дана, док неке европске земље мисле да је нормално да се уведе порез на дигиталне услуге за америчке компаније, Доналд Трамп им је одмах јавио да ће "свака земља која уведе такав порез одмах бити суочена са царином од 100 одсто на сву робу послату у Сједињене Државе". Ова царина ће заменити трговинске споразуме склопљене са том земљом. Просто. Америчко слободно тржиште и разумевање суверенитета америчких пријатеља.

ОД ПРИКРИВЕНЕ БЕСМИСЛИЦЕ ДО ПРАВОГ БЕСМИСЛА: Суверенитет као добровољно робовање Америци, а сад без замотавања – америчком приватном капиталу. Јер и америчка држава има ту улогу.

Дакле, да се вратимо слабичку какав је Ким Стармер (а он је само слика и прилика те улоге данас на читавом Западу), сасвим је јасно да западне владе немају способност да обуздају дигиталне корпорације. (Ових дана је и Норвешка објавила да ће забранити да деца приступају социјалним мрежама. Мислим и Уједињени Арапски Емирати)

Али то је проклета замена за усмеравање пажње на право решење. И то се зна. И већ је виђено.

Аустралија је од децембра 2025. спровела, озаконила, забрану у коју улази Британија. И већ се констатује да "60 одсто тинејџера могу да заобиђу забрану", плус што таква забрана носи "мању вероватноћу да ће деца тражити помоћ због негативног утицаја из страха да не упадну у невољу". (Расел)

Да је жив Лудвиг Витгенштајн (1889-1951) свима би им могао рећи: "Циљ ми је научити вас да од прикривене бесмислице унапредите до нечега што је очито бесмислено." После ће доћи Кинези са Иранцима и Русима.