Чуда се дешавају: Мошти Светог кнеза Дмитрија Донског

Током рестаураторских радова у Архангелској саборној цркви, изнад гробница великих кнежева, откривена су три саркофага, међу њима и онај са моштима Светог кнеза Дмитрија Донског. Председнику Русије Владимиру Путину показали су кивот са моштима светитеља.

Потврђена аутентичност моштију Дмитрија Донског

"Апсолутно јединствено. Чудесан проналазак моштију. Невероватно", рекао је Путин.

Велики московски кнез Дмитрије Иванович Донски је 8. септембра 1380. године, у бици на Куликовом пољу, први пут до ногу потукао војску монголске Златне хорде. Била је то, после 150 година, прва руска победа над Монголима.

Битка на Куликовом пољу и битка на Косову

Према речима заменика директора за науку Државног музеја "Куликово поље" Андреја Наумова: "На Куликово поље су отишли представници различитих градова и кнежевина, а вратио се руски народ... У јединству на Куликовом пољу је рођена Русија".

"Победа на Куликовом пољу обезбедила је Москви статус идејног центра уједињења источнословенских земаља, показујући да је пут ка њиховом државно-политичком јединству био једини пут ка ослобођењу од туђинског господств", записао је руски историчар Феликс Шабулдо.

Куликовска битка има своју паралелу у српској историји: девет година касније, 1389, одиграла се Косовска битка. Оба места битке носе име по птицама; кулик је име за мочварну птицу.

Слично кнезу Александру Невском, Руска црква је Дмитрија Донског сврстала међу светитеље "за драгоцени допринос одбрани руске земље и православне вере".

Српска православна црква кнеза Лазара прославља као светог мученика 28. јуна по новом календару, на Видовдан.

Наш избор

Ћутање без стида и срама: Од годишњице отмице др Томановића до лисица за Србе на Газиместану

Та времена у којима је одрастао кнез нису била баш добродошла за руски народ, записао је руски писац Јуриј Лошиц у свом роману-хроници "Дмитрије Донски". Време је тада било тешко и за Србију и за Русију, баш као и данас.

Узгред, да би написао свој роман, Лошчиц је три недеље проживео у шатору на месту битке. Међутим, постоји заиста нешто "чудесно" и "невероватно" у проналажењу моштију Светог кнеза Дмитрија Донског.

У Украјини се данас слави "крвави Ускрс" ђавола

Рат који се данас води у Украјини није само рат против Русије, него и рат против православља, рекао је руски мислилац Александар Дугин у новој емисији "Ескалација" на Радио Спутњику.

Курс који је заузела кијевска хунта је курс ка Западу, глобализму, постмодернизму... У Украјини је православље стављено ван закона, наставља Дугин, проглашено је непријатељем, а православни се сматрају агентима "руског света".

Истински украјински верници у ствари раде за Исуса Христа, коме се руски народ заклео на верност још у кијевској крстионици на Дњепру, у време владавине великог кнеза Владимира. Руси и Украјинци су и даље јединствена, нераздвојна заједница – историјска, верска и културна – која се заветовала Христу.

С друге стране су, каже Дугин, украјински националисти, глобалисти, западњаци и неонацисти који су прекршили свети завет. Украјина је тренутно "територија под влашћу Сатане", каже Дугин, о чему сведочи и недавно убиство монаха у Свјатогорској лаври.

Убиство свјатогорског монаха, упозорава он, као и све што они раде, попут убијања деце у вртићу у Краснодару, карике су једног те истог ланца, део сатанске литаније, такозваног "крвавог Ускрса", који се сада слави у Украјини.

Паралелно с тим, Украјинци данас, подижући свој наопаки "пантеон" нацистима, одају почаст Бандери, Мељнику, и поново сахрањују џелате, убице, садисте... Када кажемо да се Украјина претворила у сатанско друштво, то више није метафора, претеривање или пропагандни клише. Нешто страшно се дешава на нашем руском тлу, на његовом украјинском делу, уочава руски мислилац, нешто што подсећа на Гогољева мрачна пророчанства и најстрашније сцене из пакла.

Људи у Украјини данас су приморани да се клањају остацима ових злочинаца, а то је истинско изопачење целокупне црквене традиције; они славе "праве сатанске 'мошти'. Прљаво, тамно месо убица и манијака, тврди Дугин, у потпуном распадању, користи се да се отворе врата пакла.

Другим речима: то је вечита битка између Бога и ђавола, која управо достиже своју кулминацију. Сви ђаволи су данас на земљи...

Понекад је чудо само чудо

До открића моштију Дмитрија Донског дошло је у нарочито тешком тренутку по Русију, а многи су одмах уочили симболику овог догађаја, укључујући и представнике Руске православне цркве. Заправо, у питању је право чудо, рекао је руски мислилац.

Тајна храма саграђеног на месту где је заустављен Хитлер у походу на Москву

Често не верујемо у чуда, наглашава Дугин, али "понекад је чудо само чудо".

"Био сам тамо", додао је, а "Макаров и Баталов, који руководе археолошким ископавањима у Кремљу, испричали су ми како се то догодило".

Идентитет моштију је непобитно потврђен генетским тестирањем. Што је још важније, мошти су у потпуности сачуване. "Лично сам видео тело које је, током више од 600 година, могло да се претвори у прах, али мошти су нетрулежне, а лобања носи траг ударца татарског ратника", каже руски мислилац.

Као што је познато, Дмитриј Донски се лично борио на Куликовом пољу, а девет година касније је преминуо од последица рана задобијених у бици.

Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил дошао је да се поклони моштима. Председник Путин им се поклонио 20. августа. Стигао сам 21. августа, присећа се Дугин, са својим пријатељем Константином Малофејевим и Никитом Михалковим. Стигли смо у Кремљ буквално сат времена пре него што је саркофаг коначно затворен...

А то је веома симболичан датум, јер је 21. августа 1380. године, Дмитриј Донској кренуо из Москве у Куликовску битку. Поштовање које су исказали председник Путин и патријарх Кирил, примећује Дугин, представља "праву симфонију власти", државе и цркве.

Председник је, према речима очевидаца, изашао из Архангелске саборне цркве потпуно промењен, просветљен, након што се поклонио моштима, додаје Дугин.

Руски редитељ Никита Михалков се, молећи се над саркофагом, обратио светитељу: "Помози нам, светитељу, потребна нам је твоја помоћ, твоје молитве и твоје саосећање". Јер, за Русију се данас опет решава питање "бити или не бити".

Ми, Руси, закључује Дугин, управо марширамо ка новом Куликовом пољу: откриће моштију је знак са самог неба.

Народно сећање на подвиг Дмитрија Донског

Сахрањивање Димитрија Донског обављено је 20. маја 1389, а његов ковчег је положен у великокнежевску гробницу, испод сводова Архангелске саборне цркве, поред гробница његовог оца, стрица и деде.

"Читава Москва, млада и стара, дошла је да се опрости од њега", читамо у роману Јурија Лошчица.

Наредних година и деценија почело је да се уобличава народно сећање на великог кнеза и војсковођу, који је остварио велику победу за Русију.

Већ у лето 1391. године, "Московљани су постали сведоци једног изванредног догађаја, када су се три племенита члана монголске орда – Бахтихоз, Кидирхоз и Маматхоз – појавили пред наследником Светог Дмитрија, великим кнезом Василијем Дмитријевичем, и изразили жељу да служе московском дому и пређу у православље", пише Лошчиц.

Крштени су не у цркви, већ директно у реци Москви, додаје руски писац, а становници престонице су дошли да им честитају, јер такав догађај није био ништа мање значајан од војне победе.

Године 1393, по налогу велике кнегиње Јевдокије Дмитријевне, почела је изградња "белокамене цркве Рођења Богородице у Кремљу", у спомен на велику битку која се одиграла на овај празник. Ова црква је делимично сачувана до данашњег дана.

Према широко распрострањеном мишљењу научника, "Задоншчина" и "Повест о животу и смрти великог кнеза Дмитрија Ивановича" написане су 1390-их.

Године 1480, сукоб између руске и монголске војске на реци Угри означио је коначно ослобођење Русије од монголске власти, која је почела управо 8. септембра 1380. године. Требало је стотину година, каже Лошчиц, да се доврши велико дело Дмитрија Донског.

Русија је све издржала

У таквим приликама, нека друга држава би била потпуно згњечена, збрисана са лица земље. Русија је, међутим, издржала. Смањивала се и трпела нечувене жртве, да би касније, у 16. веку, почела нагли раст, ширење, насељавање огромних територија и укључивање нових народа и вера.

Године 1988, током јубиларних прослава поводом 1000. годишњице Крштења Русије, одржана је и канонизација Светог кнеза Дмитрија Донског. Више од шест векова нас дели од кратког, брзог живота Светог кнеза Дмитрија, од битке која је овековечила његово име.

И што су тежа била искушења које су се догађала отаџбини, то су била светлија имена великих синова Русије, који су положили своје животе за своје пријатеље, додаје руски писац.

Заиста, тако је било и биће, закључује Лошчиц. Сећање на великог кнеза се проширило и обогатило, утиснуло у уметност, у камен и у реч, усмену и писану...