Ћутање без стида и срама: Од годишњице отмице др Томановића до лисица за Србе на Газиместану

По крвавој косовској логици, својственој ваљда само овим нашим просторима, поклопиле су се средином и крајем прошле недеље две годишњице на којима се још једном показало сво страшно лицемерје Запада и на другој страни гола лаж, гола превара на којој почива читав систем, читава надградња лажне, самопроглашене државе.

Двадесет и четвртог јуна било је 27 година како је испред свог радног места у Приштини киднапован, нестао без трага, лекар, хуманиста, добар човек пре свега, др Андрија Томановић, начелник Хируршке клинике Клиничко болничког центра у Приштини, професор Медицинског факултета у том граду. Учитељ генерација лекара, и Албанца и Срба које су изашле из те установе, супруг и отац, човек који је лечио, спасио безброј живота и Срба и Албанаца у покрајини.

Четири дана касније, у недељу, на Видовдан, била је годишњица боја на Косову пољу 1389. године.

Прву годишњицу обележило је тешко, нељудско ћутање, пре свега оних који би требало да дају одговоре, или, макар да их траже док их не нађу.

Епархија рашко-призренска: Тражимо независну истрагу и право на Видовдан без страха од привођења

А, међународна заједница, оличена на Косову и Метохији у снагама и команди Кфора, у Еулексу, у амбасадама западних земаља чији први људи ведре и облаче у лажној држави, дужна је да да одговоре на много питања.

Поред осталог и због тога што је неколико дана пред отмицу, а неколико недеља по доласку међународних снага на Косово, др Томановићу, човеку који није лечио на националној основи, него на принципима хуманости и заклетве коју је положио, безбедност гарантовао нико други до високи официр британског контингента Кфора!

Од отмице до данас, о судбини др Томановића ништа се не зна, уствари, зна се све, само што злочинци у фотељама у Приштини, они чија држава почива на темељима тзв. ОВК и Адема Јашарија ћуте и по својој нељудској савести, а и због тога што их савезници у амбасадама у Приштини подржавају у том ћутању.

У среду, 24. јуна пропуштена је још једна прилика, као што је претходних година пропуштено њих безброј, као што ће бити пропуштене и оне наредних година, да се подсети на судбину доктора, да се затраже одговори, а они су јасни свима.

И годишњицу битке на Косову пољу, у недељу 28. јуна обележило је ћутање. На Газиместану, под спомеником, пар километара од цркве Самодреже, оскрнављене, унеређене, али не и осрамоћене, по налогу оних чија власт почива на неделима отмичара др Томановића, ухапшено је 37 Срба само зато што су дошли на Газиместан, да се поклоне сенима Кнеза Лазара и његових витезова, да се помоле Богу, да запале свећу, прикаде тамјан и изговоре молитву.

Терор који боли, на који би морао реаговати свако ко и мало људског има у себи. Свако, сем ментора лажне државе из дебеле хладовине приштинских амбасада који су као одговор на злочине изабрали - ћутање. Без имало стида и срама.

Ћутали су у недељу, као што су ћутали у среду. Означили још једном, односно оба пута да стоје иза творевине основане под њиховим патронатом, показали да не знају шта значи ни човечност, ни бол ни патња породице и отетог доктора и безброј Срба који су нетрагом нестали, сурово побијени, чија су тела побацана, завршила по косовским сметлиштима, пећинама, језерима, рударским окнима.

Они који су били у недељу на Газиместану причају о застрашујућој мржњи Албанаца у униформама са којом су се суочили Срби са иконама и молитвеницима, свећама у рукама. Газиместан претворен у логор, ограђен жицом са младим људима везаних руку, потрпаним у прљави контејнер, са оцем коме прете хапшењем док му у наручју плаче ћеркица.

Шта на све то кажу у амбасадама у Приштини? Пред свим тим сликама.

"Прате ситуацију".

Напредак у односу на среду када је била годишњица отмице др Томановића. Тог дана, наиме, нису ни пратили ситуацију, једноставно, било их је баш брига што је тог дана годишњица када је нестао, отет, један човек.

Који дан после отмице, супруга др Томановића, Верица, руком је, подсећа у једном од текстова о отмици новинар Живојин Ракочевић, исписала вапај генералу Мајклу Џексону, првом команданту Кфора да јој хитно ослободе супруга. Следили су апели Кушнеру, Садако Огати, Кофи Анану, сведочење у америчком Конгресу.

Узалуд. Отмицу и све оно што се тих дана дешавало по Косову и Метохији испратило је исто оно ћутање, које траје и данас.

Ћутање које је пре коју недељу обележило отмицу деветорице српских рудара са копа Белаћевац крај Приштине. Те невине људе, међу њима и оца са двојицом синова из аутобуса су извели терористи ОВК која је у том тренутку била на списку терористичких организација САД. Од тада до данас о њима се ништа не зна, уствари све се зна, само лицемери из западних амбасада по Приштини и њихови подређени властодршци не дају да се истина сазна. Десетак година после отмице, пред очима те исте међународне заједнице и без икакве реакције у великом пожару спаљено је рударско окно у коме су, сумњало се, били посмртни остаци рудара.

Ћутање које ће обележити и годишњицу суровог убиства 14 српских жетелаца у Старом Грацку, 23. јула. Ћутање које прати безброј отмица, убистава Срба по Космету.

Видовдан као савез са Богом: Завет који су Срби дали небеској отаџбини | Дан увече

Новинар из Приштине Мики Михајловић давно је сведочио како је увече, уочи отмице срео доктора Томановића, у Приштини на улици,  како му је рекао да би ваљало ићи из Приштине, да је опасно, да са свих страна стижу вести о злочиним, убиствима, отмицама.

"Не пада ми на памет! Хиљадама Албанаца сам спасао живот, потребни смо људима овде", узвратио је доктор.

Поступио онако како је радио читавог живота.

Крвавом косовском логиком, својственом само овим нашим просторима, никакво чудо не би било када би се једног дана утврдило, испоставило да је др Томановића отео, или макар наредио отмицу, управо неко од људи којима је спасао живот.

Нико од тих "хиљада Албанаца" којима је доктор спасавао живот, лечио им децу, није се у данима после отмице, док је тињала нада да је још жив, јавио да помогне, да нешто предузме, да врати дуг доктору, да је макар покушао нешто да учини.

Између ћутње и те чињенице танка је линија која много тога објашњава.