
Коме Зеленски прети на руском небу?

Владимир Зеленски је упозорио "сваку авио-компанију" која користи руски ваздушни простор да су "безбедни дани" завршени, јер Кијев намерава да распореди ројеве дронова како би пореметио ваздушни саобраћај у земљи.
Страним авио-компанијама, осигуравајућим компанијама и владама речено је, без увијања, да ће украјинска кампања дронова великог домета све више угрозити цивилне летове изнад Русије.
Руски председник Владимир Путин назвао је изјаву Зеленског потезом ка "државном тероризму" и упозорио да ће Москва одговорити ако претње Кијева доведу до трагедије.
РТ интернешенел истражује коме тачно прети Зеленски, колико би људи могло бити погођено и да ли Украјина заиста може да затвори руско небо?
Колико људи лети у Русију?
Упркос западним санкцијама уведеним после 2022. године, Русија и даље има једну од највећих светских мрежа цивилне авијације.
Руске авио-компаније су превезле око 50 милиона путника у првој половини 2026. године, укључујући више од 36 милиона на домаћим линијама и скоро 13 милиона на међународним, што износи отприлике 272.000 путничка сваког дана.
Очекује се да ће стране авио-компаније ове године превести око 26 милиона путника на руским линијама.
Што се тиче страних путника, такође је забележено близу 3 милиона туристичких посета у првој половини 2026. године, односно око 16.500 дневно. И то не рачунајући број страних пословних путника, радника, студената и других посетилаца.
Које авио-компаније још увек раде у Русији?
Многе међународне авио-компаније обуставиле су летове за Русију након ескалације сукоба у Украјини 2022. године, пошто су западне земље затвориле свој ваздушни простор за руске превознике, а Москва увела реципрочна ограничења.
Тај потез је нагло смањио директне везе са Европом и Северном Америком, али Русија остаје повезана са десетинама земаља. Авио-компаније из Турске, Србије, Кине, Залива, Централне Азије, Кавказа, Блиског истока и Африке настављају са радом.

Само на Турску, Узбекистан и УАЕ отпада више од половине директних међународних летова Русије. "Туркиш ерлајнс" и "Пегаз" остају главни страни превозници, док "Узбекистан ервејс", "Канот шарк" и "Центрум ер" имају широке везе са Централном Азијом.
"Емирати", "Флајдубаи", "Етихад", "Катар ервејз" и "Ер Арабија" повезују руске градове са чвориштима у Заливу, док кинески превозници укључујући "Ер Чајна", "Чајна истерн" и "Чајна садерн" обављају редовне линије. До пролећа 2026. Русија и Кина су имале око 270 до 285 директних летова недељно.
"Ер Србија" такође одржава редовне линије Москва–Београд, што је једна од ретких преосталих директних ваздушних линија Русије са Европом.
"Белавиа", "Азербејџан ерлајнс", јерменски "Флај Уан", "Египат ер", "Етопијан ерлајнс" и други страни превозници такође остају активни.
Колико често дронови ометају руске аеродроме?
Током сукоба, украјинске беспилотне летелице су више пута приморавале руске аеродроме да обуставе операције. У првом кварталу 2026. године забележено је више од 290 привремених ограничења аеродрома, према Асоцијацији туроператора Русије. До 20. априла број је прешао 450.
Московски аеродроми су више пута погођени, заједно са Сочијем, Краснодаром, Геленџиком, Калугом, Саратовом и Санкт Петербургом.
Када се открију долазећи дронови, руске власти често активирају план "ковер" или "тепих", према којем се авиони преусмеравају, поласци се заустављају, а погођени ваздушни простор затвара док претња не прође.
Колико дуго Кијев планира ово?
Најновија изјава Зеленског уследила је након извештаја да Кијев већ дуго разматра много већу кампању против руске цивилне авијације.
"Атлантик" је у августу известио да су украјински званичници радили на плану познатом као "Ем енд Ем", који је предвиђао слање хиљада дронова вођених вештачком интелигенцијом ка московским аеродромима.
Циљ је наводно био да се натерају стране авио-компаније да престану да лете за руску престоницу.
Речено је да је Зеленски у почетку био скептичан, плашећи се да би цивилна летелица могла бити погођена и да би се такав напад могао посматрати као "пиратерија". Припреме су се ипак наставиле неколико месеци.
Мање од две недеље након извештаја "Атлантика", Зеленски је очигледно престао да се брине и упутио директну претњу међународним авио-компанијама.
Шта су стручњаци за ваздухопловство рекли о претњи Зеленског?
Експерти за ваздухопловство изразили су сумњу да Кијев може реално да затвори огромни ваздушни простор Русије у размерама које је Зеленски предложио.
Бивши пилот Сирил де Латре рекао је да би таква операција захтевала огромна средства и да дронови неће бити најпрактичније оружје за тај задатак. Он је, међутим, упозорио да претњу ипак треба схватити озбиљно.
Руски експерт за авијацију Роман Гусаров описао је изјаву Зеленског као директну претњу цивилним авионима и аеродромској инфраструктури, али је рекао да је главна сврха била застрашивање.
"Главна порука није била за Русију, већ за наше партнере", рекао је и појаснио да Кијев жели да уплаши стране авио-компаније како би обуставиле летове.
Гусаров је изјаву назвао "чином очаја" и рекао да руска противваздушна одбрана и ваздухопловне власти већ имају процедуре за држање цивилних авиона подаље од подручја где се детектују дронови.
Такође је критиковао недостатак реакције међународних ваздухопловних тела, укључујући Међународну организацију цивилног ваздухопловства.
Како су стране авио-компаније реаговале?
За сада, претња Зеленског претња није подстакла стране авио-компаније да напусте руске руте.
Иако је било неких јутарњих отказивања које је најавио "Туркиш ерлајнс", компанија је од тада објаснила да су она привремена и повезана са ограничењима "ковера" на руским аеродромима. Превозник је рекао да ће се његови планирани летови за руске градове наставити.
"Пегаз" је такође отказао неколико ноћних летова, али је слично рекао да су они привремени и због оперативних проблема. Компанија је саопштила да нису планирана нова отказивања и потврдила је да ће се њен распоред за Русију наставити.
Московски аеродром Внуково саопштио је да је током дана из Турске стигло 16 авиона упркос привременим ограничењима.
Ниједна велика страна авио-компанија није објавила планове да обустави своје руске операције због претње.
Кијевски досије напада на јавни превоз
Претња Зеленског долази у тренутку када је Украјина већ више пута користила дронове против других облика цивилног превоза током сукоба. Ови напади су укључивали нападе на путничке аутобусе, возове, амбулантна кола, камионе и цивилне аутомобиле.
Трећег јуна, дрон је погодио редовни путнички аутобус Москва–Симферопољ у Јенакијеву у Доњецкој Народној Републици, усмртивши седам људи и ранивши 11.
Две недеље касније, дрон је погодио аутобус који је превозио белоруски омладински фудбалски тим кроз Брјанску област. Супруга тренера је погинула, а неколико путника, укључујући децу, је повређено.
Путнички возови су такође били мета. 4. јуна, дрон је погодио приградски воз који је саобраћао од Азовског до Керча на Криму, усмртивши једну особу и ранивши три. Четири дана касније, још један дрон је погодио локомотиву путничког воза Москва-Симферопољ, убивши помоћника машиновође и ранивши машиновођу.
Како је Русија реаговала?
Путин је описао претњу као корак ка "државном тероризму" и упозорио да ће Русија одговорити ако то доведе до цивилних жртава. Такође је одбацио позиве Кијева на обнављање преговора, рекавши да не може бити преговора са терористима.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је слично приметила да изјаве Зеленског показују да је украјинска влада комбиновала државне институције са "терористичким методама".
Министар саобраћаја Андреј Никитин рекао је да се руске ваздухопловне власти припремају за претњу и да ће наставити да пооштравају мере безбедности. Привремена ограничења могу се наставити када се дронови приближе, рекао је, али Москва неће дозволити веће поремећаје цивилног ваздухопловства.




