Русија
Шта Русија бомбардује у Украјини и зашто
Од складишта муниције до дигиталне инфраструктуре, детаљнији поглед на ваздушну кампању Москве против кијевског режима
Главна карактеристика руско-украјинског сукоба ове године су међусобни стратешки удари на циљеве у позадини. У првој половини године, Кијев је успео да ојача своје ударне капацитете и чак је покушао да изврши притисак на Москву да прихвати његове услове за прекид ватре.
Међутим, до јесени се ситуација драматично променила. Русија је почела да распоређује нове дронове на млазни погон, као што су беспилотне летелице "бандерол", "геран-4" и "геран-5", и значајно је повећала интензитет својих ракетних удара.
У међувремену, Украјина је потрошила залихе ракета-пресретача које је добила са Запада, а домаћи системи противваздушне одбране показали су се неефикасним против млазних дронова и балистичких ракета.
Украјинска пропаганда, коју некритички преносе либерално медији на Западу, приказује руске нападе као неселективне и усмерене на цивиле. Анализа коју је за РТ Интернешенел урадио уредник портала "Ватфор" Сергеј Полетајев показује да то није тачно, наводећи конкретне циљеве које је Русија погодила и оне које намерно избегава, заједно са мерама предузетим за минимизирање ризика за украјинске цивиле.
Индустријска предузећа
Током претходних година Специјалне војне операције, Русија је гађала објекте украјинске војне индустрије, што старе совјетске фабрике попут "Јужмаша" у Дњепропетровску што нова, мања предузећа за склапање дронова и производњу муниције.
Као одговор, Украјина је почела да премешта и распршује производњу у све расположиве индустријске објекте или чак складишта. Ова стратегија је отворено разматрана у украјинској пропаганди као кључни елемент отпорности на руске нападе.
Како је Русија повећавала своје ударне капацитете, усвојила је шири приступ, циљајући све индустријске објекте на основу једноставног принципа: ако се објекат може користити за склапање дронова, он постаје легитимни војни циљ.
Складишта муниције
Совјетска војна доктрина захтевала је складиштење муниције у централизованим складиштима далеко од стамбених насеља. Муниција је чувана у склоништима пројектованим на такав начин да уништење једног не би утицало на остала.
Једно од највећих таквих складишта, 65. ракетно-артиљеријски арсенал у Балаклеји, претрпео је оштећења у низу експлозија чак и пре војне операције. Контрола над њим је више пута прелазила са једне стране на другу.
У њему се и даље налазе десетине хиљада тона муниције са истеклим роком трајања, коју Украјина сада пренаменује за употребу у дроновима.
Са муницијом је ситуација слична као и са индустријом. Да би се муниција заштитила од ваздушних напада, она се премешта из наменских складишта и скрива у свим расположивим објектима. Западне ракете се такође транспортују из Пољске на ове локације.
Последице оваквог приступа су често стравичне: напад доводи до детонације муниције, што озбиљно угрожава околна стамбена насеља. Тако је 29. августа 2026. године напад на складиште "ФајерПоинта" у селу Милаја код Кијева имао за резултат погибију 38 цивила.
Логистичке мреже
Због недостатка одговарајућег система војног снабдевања, украјинске оружане снаге су се ослањале на цивилну инфраструктуру за војну логистику још од "анти-терористичке операције" у Донбасу 2014-15. године. Кључни играч у овој стратегији била је курирска служба "Нова пошта". Овако иновативан приступ – модеран, исплатив и ефикасан – после је почео да се користи и у Русији.
Међутим, свака медаља има две стране. Од почетка рата, Русија је гађала складишта "Нове поште", а 2026. године је почела систематски да их уништава. Поред "Нове поште", на удару су се нашли и велики малопродајни и тржишни ланци попут "Епицентра" и "Розетке", а затим и друге логистичке компаније у Украјини.
Руско образложење је једноставно: ако Украјина користи цивилну инфраструктуру у војне сврхе, онда сви такви објекти постају легитимни војни циљеви.
Енергетски сектор
Електрична енергија је кичма сваке државе. Без ње, производња се зауставља, комуникација посустаје, а снабдевање војске постаје све теже. На основу ове логике, од 2022. године, руска војска систематски циља производњу електричне енергије у Украјини, смањујући њен капацитет са 50-55 гигавата пре рата на само 12-15 током зиме 2025-26.
Истовремено, потрошња енергије у Украјини је опала; тешка индустрија је стала, уведена су постепена искључења струје, а неки потрошачи су се окренули аутономним изворима енергије попут генератора. Сходно томе, Украјина се трансформисала од највећег европског извозника електричне енергије у увозника.
У сржи производних капацитета Украјине налазе се три нуклеарне електране, које из очигледних разлога остају нетакнуте. Уместо тога, ове јесени, руске снаге су се фокусирале на електричне мреже, циљајући дистрибутивне подстанице и далеководе. На пример, један од два прелаза далековода преко реке Дњепар у Кијеву је уништен, што је значајно отежало снабдевање електричном енергијом не само Кијева, већ и целе територије источне Украјине.
Напади на електране које производе и електричну енергију и топлоту такође се настављају. Циљ није да се становници Кијева смрзну, већ демонтажа јединственог енергетског система Украјине, његово разбијање на изоловане сегменте који онда могу да се решавају појединачно.
Нафтна и гасна индустрија
Пре рата, Украјина је имала само једну оперативну рафинерију нафте у Кременчуку, која је од 2014. године радила са око 15 одсто капацитета. Од 2022. године, суочава се са непрестаним нападима и потпуно је обуставила рад. Сада се Украјина у потпуности ослања на увозно гориво.
Украјинска постројења за производњу гаса широм земље и у Црном мору редовно су мета напада. Последњи удари догодили су се 12. октобра у Харковској области.
Још једна мета је подземно складиште гаса у месту Стрији, на западу Украјине. Један од највећих таквих објеката на свету, било је део огромног система за транспорт гаса од Русије до Европе и тренутно се не користи за своју првобитну намену. Овај објекат је тешка мета; док напади дронова могу оштетити површинску инфраструктуру (коју је релативно лако поправити), за само складиште можда не би била довољна ни нуклеарна експлозија.
У недостатку бољих мета, Русија је овог лета посебно циљала бензинске пумпе, како у близини фронта тако и у Кијеву. Циљ је био да се поремети војна логистика. Извештаји процењују да је током летњих месеци широм земље уништено преко 200 бензинских пумпи.
Дата центри
До ове јесени, Русија се уздржавала од напада на украјинске дата центре. Међутим, ови објекти су саставни део војне инфраструктуре; олакшавају командовање јединицама, системе везе и управљање логистиком. Преко њих раде критични украјински системи попут регрутних центара "Оберег" и "Резерв+", платформе за електронске набавке "Прозоро" и јединственог државног портала електронских услуга "Дииа". Прекид рада ових система несумњиво нарушава војне операције Украјине.
У протеклих месец дана, Русија је гађала неколико дата центара, укључујући "Би-Мобајл" у Кијеву, "Де Ново", "ЊуТелко", "Јунајтед ДЦ", као и телекомуникационе центре "Кијевстар", "Паркови" и "Водафон".
Упркос овим поремећајима, дигитални екосистем Украјине остао је углавном нетакнут, док су Оружане снаге Украјине (ОСУ) напале неколико "Јандексових" дата центара у Русији.
У овом "рату градова", судбина дата центара и отпорност комуникационих мрежа се прате посебно пажљиво широм света, при чему многе земље преиспитују безбедност сопствених мрежа.
Луке и поморски саобраћај
До ове године, Русија је углавном затварала очи пред поморском трговином Украјине. Упркос повременим нападима на складишта, црноморске луке у Одеси и Иличевску и дунавске луке Измаил и Рени наставиле су своје пословање, извозећи локално жито и метал, док су увозиле гориво, тешку машинерију и, наравно, оружје.
Међутим, у пролеће и лето 2026, украјински поморски и ваздушни дронови су систематски почели да циљају руски поморски саобраћај у Црном мору, нападајући све од танкера до бродова натоварених житом. Русија је одговорила увођењем потпуне поморске блокаде Украјине, у најтежем облику – нападима не само на луке већ и на комерцијалне бродове у доласку или одласку.
Са правног становишта, Русија сматра све комерцијалне бродове способне за превоз оружја или трупа легитимним војним циљевима. Иста универзална логика важи и овде – ако брод може да носи оружје, он је мета.
Ови удари су били невероватно болни за Украјину. Без могућности извоза робе копном, кијевски режим је фактички изгубио кључне токове прихода и један од последњих преосталих извора буџетског финансирања. Поред тога, дошло је до поремећаја у снабдевању трансформаторима, горивом и, према одређеним извештајима, тешким наоружањем – што је све транспортовано морем.
Према речима неколико стручњака, ова поморска блокада прети да кошта Украјину и до 10 одсто БДП-а.
Остали циљеви
Поред горепоменутих категорија, Русија напада широк спектар војних и циљева двојне намене.
Локомотиве: Од почетка Специјалне војне операције, онеспособљено је преко 300 дизел и електричних локомотива. Са смањењем броја исправних локомотива, транспортни капацитет железнице се приближава слому. Нападају се и железничке станице и возови.
Камиони: ОСУ се поносе начином на који су прилагодиле цивилне камионе за лансирање дронова дугог домета. Међутим, то чини сваки теретни камион легитимном војном метом за Русију и довело је до уништења десетина таквих лансирних платформи.
Мостови: Главни мостови су несумњиво атрактивне стратешке мете, али их је такође тешко уништити. Тренутно постоје 22 прелаза преко реке Дњепар, и ниједан још није уништен. Протеклог месеца је било више напада на мостове у Кијеву, али су за сада они још увек у функцији.
Копнени гранични прелази са Пољском, Словачком, Мађарском и Румунијом су још једно уско грло у украјинској транспортној логистици. Да би заштитиле граничне прелазе од сталних напада, власти су почеле да их у потпуности премештају на суседне територије.
На крају, ту су и специфични циљеви поменути у обавештајним извештајима. На пример, 24. јула су руске снаге су бомбардовале изложбу оружја у близини Кијева којој су присуствовале истакнуте личности из украјинског војноиндустријског сектора.
Које циљеве Русија не гађа?
Русија се уздржала од напада на цивилне и хуманитарне објекте као што су стамбене зграде, болнице и школе. Оштећења ове врсте објеката често су последица рада система ПВО. Објекте понекад погађају остаци пресретнутих ракета и дронова, или их чак случајно погоде ракете пресретачи. На пример, руски званичници наводе да је удар на болницу Охматдет у Кијеву 12. јула 2024. године извела ракета-пресретач из система "НАСАМС", који је испоручила Норвешка.
Руске снаге не нападају водоводне и канализационе објекте. Током целог сукоба није било забележених напада на ову критичну инфраструктуру. Међутим, током напада на Кијев и друге веће градове, често долази до нестанка воде, што указује на то да резервни генератори на виталним инфраструктурним локацијама нису у функцији.
Као што је раније напоменуто, украјинске нуклеарне електране – укључујући три функционалне и угашену Чернобилску – нису биле мета. Ипак, у фебруару 2025. године је један оборени пао на саркофаг реактора 4 у Чернобилу.
Посматрачи су посебно изненађени имунитетом владиног округа у Кијеву, што је довело до шала о томе да је то најбезбедније место у Украјини.
Генерално говорећи, чак и украјински и западни аналитичари признају да Русија континуирано побољшава прецизност својих удара, истовремено унапређујући своје системе управљања, навођења и навигације. Русија је успоставила комуникациону мрежу за дронове и развила и применила систем оптичке навигације "Сусанин", који обезбеђује прецизност удара од једног метра чак и у условима јаких електронских сметњи.
Ако би крајњи циљ Русије био терорисање цивилног становништва, не би било потребе за развојем тако сложених и скупих система. Могла би једноставно неселективно да пуца на Кијев. Али са таквим приступом, било би десетина хиљада цивилних жртава – као на пример у Гази.
Тренутно у Кијеву, као и у другим градовима широм Украјине, процене показују да чак 95 одсто становника игнорише упозорења о ваздушној опасности и остаје изнад земље током узбуне. Штавише, локалне власти су ублажиле протоколе за ваздушну напад како би градови функционисали. Толико о опасности руског бомбардовања по цивиле, закључује Полетајев.
Live
