Русија
Зашто је Африци потребна Русија
Дмитриј Трењин анализирао односе Русије и Африке, од снабдевања енергијом и храном до безбедности, образовања и сарадње у новом мултиполарном свету
Након што се одавно опоравила од распада СССР-а, данашња Русија поново усмерава пажњу на афрички континент, објавио је у својој анализи Дмитриј Трењин, председник Руског савета за међународне послове (РИАЦ) и водећи научни сарадник Института за светску економију и међународне односе.
Било је времена, средином и у другој половини 20. века, када је Совјетски Савез био дубоко ангажован у Африци. Не само да је поздрављао деколонизацију већ ју је и активно подстицао, подржавајући национално-ослободилачке покрете од Алжира до Анголе и од Гвинеје Бисао до Зимбабвеа.
Економски је помагао новим независним државама, учествујући у изградњи фабрика, болница и школа. Бројне афричке земље постале су политички савезници Москве и добијале су оружје и саветнике ради јачања сопствене безбедности.
Међутим, и Африка и Русија данас су веома различите од онога што су биле пре шездесет или седамдесет година, подсећа Трењин.
Интересовање Русије за Африку у великој мери представља израз њеног повратка на светску сцену као велике силе.
Оно такође одражава чињеницу да Москва препознаје брз економски и демографски раст афричких земаља, као и њихов потенцијал да постану важан део мултиполарног светског поретка 21. века, који обухвата не само државе већ и цивилизације.
Русија, међутим, не настоји да својим партнерима намеће идеологију, пре свега зато што нема идеологију коју би могла да извози. Она у Африку не долази ни првенствено у потрази за природним ресурсима, којих има у изобиљу унутар сопствених граница.
Русији нису потребне војне базе у Африци као део њене велике стратегије, која остаје чврсто усредсређена на њено непосредно окружење у Евроазији.
Уместо тога, Москва Африку посматра као део онога што назива Глобалном већином – дела света у којем има партнере са којима може да сарађује, за разлику од Запада, који се затворио према Русији.
Енергија, храна и нови транспортни коридори
Оно што Русија може да понуди могло би да буде од великог интереса за Африканце, имајући у виду да је Русија један од највећих светских произвођача енергије и хране.
Током деценија изградила је репутацију поузданог снабдевача у обе области, а ни глобална енергетска ни прехрамбена безбедност не могу бити обезбеђене без Русије.
Поремећаји на тим тржиштима последица су западних санкција и других покушаја да се поткопа руска снага.
Један од великих пројеката Москве јесте међународни транспортни коридор Север–Југ, који би преко Ирана повезао Русију, четврту највећу економију света према паритету куповне моћи (ПКМ), са Индијом, трећом највећом економијом по том показатељу.
Када буде у потпуности оперативан, овај коридор омогућиће Русији и приступ источној Африци.
Русија као гарант безбедности
Русија се већ потврдила као пружалац безбедносне помоћи афричким земљама које се суочавају са озбиљним изазовима.
Под окриљем Афричког корпуса, руски војни саветници и стручњаци делују у неколико западноафричких земаља које припадају Савезу држава Сахела – Малију, Нигеру и Буркини Фасо – као и у Централноафричкој Републици.
Успели су да осујете више покушаја државних удара великих размера и војних офанзива које су осмишљене и подржане из иностранства. Таква безбедносна помоћ од суштинског је значаја за очување суверенитета држава које су је затражиле.
Дигитализација, медицина и образовање
Русија је, наравно, много више од војне силе.
Између осталог, она је један од лидера у области дигитализације. Москва је једна од технолошки најнапреднијих светских престоница у овој области.
Русија је спремна да подели своје искуство у успостављању и унапређењу електронских услуга државне управе.
Још од совјетског периода руски научници спроводе пионирска истраживања смртоносних вируса и вакцина за борбу против њих.
Вакцину против еболе развио је 2019. године руски истраживачки институт "Вектор", смештен у Сибиру, док се вакцина "Спутњик В", развијена против ковида 19, показала као веома ефикасна у борби против пандемије.
У Москви је 1960. године основан Универзитет пријатељства народа, намењен страним студентима. Већ наредне године добио је име по Патрису Лумумби, првом премијеру независног Конга, некадашњег Белгијског Конга.
Данас на руским универзитетима студира око 35.000 младих Африканаца, углавном у областима медицине, енергетике и инжењерства – дисциплина у којима су руски универзитети традиционално посебно снажни.
БРИКС и нови мултиполарни поредак
До сада су три афричке земље – Јужноафричка Република, Египат и Етиопија – постале пуноправне чланице БРИКС-а, организације која броји десет чланица.
Овај формат нуди нов, нехијерархијски приступ решавању економских, финансијских, еколошких, образовних и других глобалних питања, који се истински заснива на консензусу.
Начин рада БРИКС-а подржава суверенитет и одбацује диктат.
Русија, која је пре нешто више од две деценије помогла покретање процеса формирања БРИКС-а, ради на томе да организација остане верна својим оснивачким принципима.
Русија никада није била колонијална сила у Африци и никада није покушавала да опљачка њене ресурсе. Она Африканце сматра партнерима, а афричку цивилизацију равноправном у светском поретку који настаје.
Трећи самит Русија–Африка, који се ове недеље одржава у Москви, додатно ће зближити две стране, закључује Дмитриј Трењин.
Live
