Изложити опасности машине, а не људе: Јединице беспосадних тенкова у руској војсци

Генерал армије Јунус-Бек Јевкуров, заменик министра одбране Руске Федерације, најавио је увођење јединица беспосадних тенкова у руску војску.

Конкретно, реч је о тешком роботизованом јуришном комплексу под називом "штурм", заснованом на широко распрострањеном основном борбеном тенку Т-72Б3.

Нови систем представљен је током војне вежбе "Центар 2026" у две конфигурације, наводи се у анализи објављеној на Телеграм каналу "Војни информатор".

Прва је опремљена тенковским наоружањем прилагођеним беспосадној употреби, при чему је цев топа знатно скраћена. Друга конфигурација има наоружање борбеног возила за подршку тенковима (БМПТ), које обухвата два аутоматска топа калибра 30 милиметара и вођене ракете. Ово возило може да лансира ракете брже од класичног руског тенка, који их претходно мора убацити у топовску цев.

Наш избор

Тенк који је победио будућност: Зашто је Т-72 и даље краљ модерног бојишта

Копнени роботи одавно нису новост. Током сукоба у Украјини постали су познати као даљински управљани копнени дронови. И украјинске и руске оружане снаге последњих година све интензивније користе беспосадне копнене системе на фронту, било за логистичке задатке, постављање или уклањање мина и експлозивних замки, а повремено, мада у ограниченом обиму, и за непосредна борбена дејства.

Обе стране су већ експериментисале и са претварањем конвенционалних тенкова у беспосадна возила на тактичком нивоу, али таква решења до сада нису ушла у широку употребу. Ни тешки роботизовани јуришни комплекс "штурм" није потпуно нов пројекат, пошто је његов развој први пут најављен још 2018. године.

Први даљински управљани тенкови испитивани су још тридесетих година прошлог века у више земаља, укључујући Совјетски Савез. Током Другог светског рата Вермахт је користио мала беспосадна гусенична возила са великим експлозивним пуњењима као противтенковско оружје против тенкова Црвене армије.

Новина, дакле, није у самом постојању даљински управљаног тенка, већ у преласку са појединачних експерименталних модела на систематско увођење таквих возила у оперативну употребу.

Суштина овог концепта, као што се лако може претпоставити, јесте премештање посаде из возила на безбедан положај, уз задржавање његове ватрене моћи и оклопне заштите.

Руски "летећи тенк" је у зони СВО постао и бољи: Ован за пробијање, снајпериста и атентатор у једном

При томе није реч о развоју потпуно нове врсте возила, већ о модернизацији и прилагођавању већ доказаних борбених платформи за нову намену.

Најочигледнија и најважнија предност јесте заштита живота посаде у случају оштећења или уништења возила. Овакав приступ добија још већи значај због наглог пораста опасности по тенкове и друга оклопна возила, посебно услед садашње доминације ФПВ дронова и противтенковских мина на савременом бојишту.

Беспосадна возила могла би убудуће да се користе у првим линијама током пробојних операција на нарочито опасним деловима фронта, где чак ни вероватни потпуни губитак возила у борби не би нужно значио и губитак обучене посаде.

Међутим, овакав концепт и даље је оптерећен бројним проблемима који морају бити решени током увођења система у употребу и његове експлоатације.

Проблеми комуникације и електронског ратовања

Први проблем односи се на стабилност везе између возила и његових оператера на удаљености. Средства електронског ратовања противника могла би да отежају или чак потпуно прекину управљање таквим тенком.

Од пресудног значаја нису само отпорност комуникације на ометање и постојање резервних канала везе, већ и поузданост система у самом возилу, као и његово понашање у случају поремећаја управљања. Све ове могућности тек треба темељно испитати.

Дугорочно решење могао би да представља "Расвет", руски приближни еквивалент сателитског интернет система америчке компаније "Старлинк", који развија компанија "Биро 1440". Међутим, његова примена у ову сврху још није на видику.

"Спиридон" заменио "терминатора" у руској војсци: Наша историја има више хероја него Холивуд (ВИДЕО)

Други проблем, који постоји и код конвенционалних возила, односи се на отклањање кварова, једноставне поправке на терену и извлачење оштећених машина.

За такве задатке и даље су неопходни специјализована опрема, укључујући оклопна возила за извлачење, а пре свега људство које мора бити присутно на лицу места. То значи да се ризик приликом употребе беспосадних система не може у потпуности елиминисати.

Због тога роботизовани тенкови у догледно време неће нагло заменити конвенционална борбена возила на фронту, а још мање пешадију. Исто тако, ни дронови нису у потпуности потиснули класичну авијацију са посадом, нити цевну и ракетну артиљерију.

Ипак, беспосадни тенкови могли би да представљају драгоцену допуну постојећим снагама, јер омогућавају да се задаци који подразумевају изузетно висок ризик по људске животе повере машинама.

Од експерименталних модела до посебних јединица

Најава генерала Јевкурова указује на то да теоријски концепт постепено добија конкретне обрисе.

Нова "аждаја" стигла у зону СВО: И у случају нуклеарног рата – Руси ће бити спремни (ВИДЕО)

Утврђује се место роботизованих копнених платформи намењених јуришним операцијама у организационој структури конвенционалних јединица, као и начин њиховог заједничког деловања.

Сасвим је могуће да ће се прве такве беспосадне јединице појавити управо у оквиру недавно формираног посебног рода војске – Снага беспосадних система.

На крају, одлучујући критеријум успеха даљински управљаног борбеног система "штурм" на савременом бојишту неће бити само његова способност да се креће и отвара ватру без посаде.

Пресудно ће бити то да ли може у потпуности да извршава борбене задатке у сарадњи са конвенционалним возилима, пешадијом и другим дроновима, уз истовремено одржавање стабилне радио-везе и избегавање непотребног излагања тенковских посада опасности.

Управо ће то показати да ли ће роботизација конвенционалних борбених возила постати нови тренд у развоју оружаних снага или ће остати ограничено средство намењено специфичним борбеним ситуацијама.