Русија
Санкције из пакла: Како је пропао план Запада да уништи руску економију
Економски хибридни рат је требало да натера Москву да се повинује вољи САД и њених савезника, али им то није пошло за руком
Санкције Запада Москви су "снажан корак ка већем економском и финансијском суверенитету, што је кључно", поручио је недавно руски председник Владимир Путин.
Москва је одавно навикла на притисак санкција, још од совјетских дана, а ЕУ и САД су почеле да најављују нове рестрикције још од 2014. Међутим, тај притисак је достигао сасвим нови ниво прошле године након што је Путин покренуо Специјалну војну операцију у Украјини, чиме је Русија постала земља са највише санкција на свету, испред Ирана. Москва је добила десет пакета санкција, само из Брисела, од фебруара прошле године.
Ипак, ни те мере нису биле довољне да осакате руску економију. Западни званичници су признали да су одлуке руске владе да се одупре санкцијама помогле фискалној бази земље да се одржи упркос изазовном окружењу.
РТ интернешонел је истраживао шта је Русија урадила да ублажи ефекат санкција и колико дуго може да одржи своју отпорност?
Припрема је "кева"
Русија се нашла под знатно већим притиском након што је започела војну операцију у Украјини. То је било очекивано, пошто су западни политичари упозоравали да ће Москва бити кажњена ако одлучи да војно интервенише против свог суседа. Није било изненађење што су прве мере објављене у року од 24 сата од ескалације сукоба, након чега је уследио јавни одговор Русије.
Многи кораци за заштиту руског финансијског система заправо су предузети много пре почетка војне операције.
Русија је могла да се суочи са тешким ударцем када су "Виза" и "Мастеркард" престали са радом и када су банке увеле забрану трансакција, објашњава Иван Тимофејев, директор програма Руског савета за међународне послове. Међутим, каже он, оно што је руској привреди омогућило да преброди олују било је стварање независног националног платног система Мир који су 2015. формирали Централна банка Русије и Министарство финансија.
"Зато одлазак страних платних система након почетка Специјалне војне операције није поткопао руски финансијски сектор. Истина, био је шок, али је био врло краткотрајан и брзо је превазиђен", рекао је Тимофејев.
Операција заштите рубље
Како Тимофејев примећује, значајан фактор који је помогао руској економији биле су мере Централне банке које је предузела да подржи рубљу. Након што су девизна и берзанска тржишта реаговала на санкције Запада значајном волатилношћу, руска валута је потонула на рекордно ниску вредност од 121,5 рубаља за долар у марту 2022.
Централна банка је 28. фебруара затражила од руских извозника да продају 80 одсто своје стране валуте и конвертују је у рубље, видећи то као неопходну меру за повећање понуде других апоена на домаћем тржишту и на тај начин ублажавање притиска на рубљу.
Занимљиво је да је ова мера коришћена и раније. Наиме, 1991. године уведена је да спречи одлив девиза и остала је на снази скоро деценију. Претходни "пик" догодио се током кризе 1998. године, пошто је обавезна продаја валуте повећана на 75 одсто, ниво који је остао на снази до 2001. Мера је у потпуности укинута у пролеће 2006. као део напора да се рубља учини конвертибилном.
У настојању да спречи одливе, Путин је такође ограничио количину готовине која се може изнети ван земље, наметнувши 2. марта ограничење од 10.000 долара по особи, или противвредност у страној валути.
У међувремену, више цене нафте и природног гаса, заједно са падом увоза прошле године, довеле су до невиђене поплаве девиза на домаћем руском тржишту, подржавајући рубљу и надокнађујући веће цене увоза, каже Валериј Миронов, заменик директора у Институту за развој Високе економске школе у Москви.
Као резултат тога, долар је до јуна потонуо на најнижи ниво од седам година од 50,1 рубљу. Од тада је укинут низ девизних ограничења пошто су цене нафте и извоз природног гаса пале, што је довело до слабљења рубље у децембру. Курс је до краја године пао на 73,8 рубаља за долар, а сада се изједначио на између 72 и 75 рубаља за долар.
"Министарство финансија је у јануару ушло на девизно тржиште како би применило фискално правило и надокнадило пад буџетских прихода за нафту и гас. Министарство заиста има средства у својој каси, што гарантује стабилност рубље у 2023. Децембарска и јануарска потражња за страном валутом била је повезана са привременим факторима као што су руска предузећа која су куповала стране компаније које су излазиле са руског тржишта", објаснио је Миронов.
Посао је све, остало је ништа
Централна банка Русије је 28. фебруара 2022. подигла кључну каматну стопу са 9,5 на 20 одсто како би избалансирала растуће ризике депресијације и инфлације. Након те одлуке банке су почеле да подижу камате на депозите и кредите. Путин је наложио банкама да осигурају каматну стопу у свим уговорима потписаним пре одлуке Централне банке.
Растућа каматна стопа, међутим, није утицала на мала и средња предузећа (МСП), јер су у марту постали доступни специјални кредити за ова предузећа, који нису зависили од званичне стопе.
У августу је премијер Михаил Мишустин потписао уредбу о субвенционисаним (4,5 одсто и 3 одсто) кредитима за реструктурирање или развој пословања. То подразумева трогодишњи програм, а кредити се могу узети на до десет година. Приоритетни примаоци су била мала и средња предузећа која раде у пољопривреди, логистици и хотелској индустрији.
МСП такође могу да прилагођавају своје планове плаћања током периода до шест месеци. Од марта 2022. године пореске управе нису покретале стечајне тужбе против компанија које дугују порезе и накнаде.
Руска влада је такође продужила мораторијум на заказане инспекције за мала предузећа. Изузеци су направљени у случајевима када би предметна пословна активност могла да представља ризик по живот и здравље грађана.
Према речима Миронова, уведене су мере подршке руском бизнису са примарним циљем очувања радних места. Влада је желела да избегне сценарио у коме би спољни притисак ускратио људима могућност да зараде за живот.
"Мере подршке тржишту рада (обука, субвенције) су одмах прилагођене како би одражавале потребе привреде. Сачувано је око 440.000 радних места захваљујући програму који је подразумевао одлагање плаћања премија осигурања за организације чија је основна пословна делатност уврштена на листу сектора погођених санкцијама. Као резултат тога, у трећем кварталу 2022. број Руса који живе у сиромаштву пао је на 15,3 милиона (у поређењу са 16 милиона у трећем кварталу 2021. године)", рекао је Миронов.
Паралелни увоз
Многи економисти верују да је увођење система "паралелног увоза" одиграло велику улогу у одржавању руске економије усред притиска санкција. Руска влада је одобрила увоз одређених врста страних производа у земљу без сагласности релевантних власника жигова. Увоз ових производа уз заобилажење званичних канала дистрибуције више није био кажњив према руском закону.
Списак робе обухваћен шемом паралелног увоза, коју је развило руско Министарство индустрије и трговине, укључује аутомобиле и делове за аутомобиле, електронику, кућне апарате, одећу, обућу, козметику, музичке инструменте, сатове, намештај, папир и картон, индустријску опрему, фармацеутске производе и друге производе.
Листа паралелног увоза се редовно проширује, а главни циљеви паралелног увоза били су снабдевање руског тржишта робом високе потражње и стабилизација цена.
Такође је донета одлука о постављању додатних инспекцијских пунктова на контролним пунктовима на руској граници како би се побољшао учинак и убрзао критични увоз. Поред тога, планирано је убрзање ремонта 300 граничних прелаза и проширење њиховог капацитета.
Миронов напомиње да је до краја 2022. доступност домаћих делова, сировина и залиха враћена на нивое пре кризе и да је удео предузећа која се не ослањају на увоз порастао са 9 одсто у јуну 2022. на 16 одсто. Укупан обим паралелног увоза био је релативно низак – око 17 милијарди долара до краја новембра. Ова цифра је испод 10 одсто укупног увоза роба и услуга у другом до четвртом кварталу, према подацима Федералне царинске службе. Ипак, то је омогућило великом броју компанија да обезбеде критичне делове и материјале за наставак производње, каже Миронов.
Помагање ИТ индустрији
Многе мере подршке биле су усмерене на ИТ сектор. Бројни велики произвођачи хардвера и софтвера као што су "Циско", "Сименс" и ИБМ напустили су руско тржиште, повукли лиценце и отказали ажурирања. Ови кораци су повећали рањивост електронских система у Русији, каже Миронов, додајући да је руски ИТ извоз погођен и због ограничења плаћања и личних санкција.
Влада је издвојила 21,5 милијарди рубаља за подршку сектору.
Компаније високе технологије не морају да плаћају порез на приход у наредне три године, а постоји и забрана инспекција од стране државних регулатора. ИТ предузећа сада могу да узимају кредите са годишњом каматом од 3 одсто, што је потез који има за циљ да подстакне и олакша имплементацију најмање 75 пројеката дигиталне трансформације.
Влада је такође повећала максималан износ бесповратних средстава предвиђених за имплементацију пројеката, и компаније сада могу очекивати да ће покрити 80 одсто трошкова пројекта, с тим да ће се та цифра повећати на 100 одсто за одређене стартап програме.
Са укупно 14 милијарди рубаља намењених за ову намену, мера је усмерена на подстицање супституције увоза, смањење негативних ефеката санкција и спречавање одлива мозгова.
Још није крај?
Коментаришући резултате санкција Русији, Џон Кирби, портпарол Беле куће за националну безбедност, рекао је да власти САД верују да ће ограничења "несумњиво помоћи да се ограничи способност" Русије да опреми своје оружане снаге.
"Можда ће потрајати", рекао је он, напомињући да санкције обично немају "тренутни ефекат".
Ризик да би мере могле да доведу до значајног ометања руске економије треба схватити озбиљно, тврди Олег Барабанов, професор Више школе економије Националног истраживачког универзитета.
"Верујем да је прерано мислити да је све готово јер ће се негативан утицај санкција временом акумулирати", каже Барабанов. "САД вероватно управо то очекују, резонујући да што се санкције дуже примењују, то ће њихов ефекат бити дубљи. За нашу владу је кључно да се држи стратегије оријентисане ка циљу и да осуди свако порицање, односно линију размишљања да је све нормално и да се ништа није променило. Мобилизација привреде земље мора бити приоритет владе не само због подршке војној операцији, већ и да би Русија била у стању да издржи санкције, јер ако се препустимо искушењу да ништа не предузмемо по том питању, могло би и бити наш крај."
Тимофејев верује да је кључ успеха одржавање стабилности.
Приоритетне области које треба посматрати у овом погледу су ефикасно управљање економијом, привлачење инвестиција, борба против корупције и одржавање владавине права. Иако се Тимофејев слаже да су међународне санкције имале негативан утицај на руску економију, он верује да је земља успела да се прилагоди притиску.
"Не бих тврдио да ће руска економија пропасти због санкција. Запада ће сигурно наставити да примењује више санкција на друге секторе наше привреде, као што су енергетски сектор и други – али постоје одређене црвене линије које ће почети да стварају проблеме и Западу, ако се пређу. Верујем да треба очекивати још санкција, али имаћемо времена да им се прилагодимо", закључује Тимофејев.
