Русија
Асошијетед прес: Руска економија и под санкцијама јача од британске?
Русија није доживела економски нокаут како је очекивано - рубља се креће на отприлике истом курсу, а од смањења економије коме се запад надао још нема ништа
Русија је земља која тренутно трпи најстроже санкције на свету, али што смо ближе годишњици специјалне војне операције у Украјини, све је јасније да ни те економске блокаде нису успеле да Кремљ уздрмају онако како су се многи надали, оцењује Асошиејтед прес.
Вредност рубље креће се око истог курса као и недељама пред сукоб (долар: 75 рубљи), а иако се прошле године руска економија "смањила" за 2,2 одсто то је свакако далеко од предвиђања од 15 одсто или више која су имали званичници Бајденове администрације.
И на све то, Међународни монетарни фонд потпуно је потопио лађе Запада, јер је предвиђено да ће руска економија ове године, растом од 0,3 одсто надмашити британску која се суочава са "контракцијом" од 0,6 одсто.
Заменик америчког министра финансија Воли Адејемо нагласио је да су западне санкције само једно "средство као део веће стратегије" и да САД настављају да прилагођавају своје блокаде како би надмашиле руске промене стратегије.
"Руска економија је далеко мања, далеко затворенија и више ће личити на Венецуелу, Северну Кореју и Иран него на велику економију Г-7", нада се Адејемо кога демантује децембарски извештај Конгресне истраживачке службе који открива да су "санкције створиле изазове за Русију, али до данас нису донеле економски 'нокаут' који су многи предвиђали".
Шта је све санкционисано и зашто?
Бајден је прошле године санкције Запада назвао "новом врстом економског државног управљања која има моћ да нанесе штету која је конкурентна војној моћи".
Циљ блокада је да казне Русију и блокирају њен приступ међународним финансијским системима и банковним рачунима који су јој потребни за финансирање војних снага. Контрола извоза такође ограничава приступ Москве компјутерским чиповима и другим производима потребним за опремање модерне војске.
У ове напоре без преседана да се Русија казни укључило се више од 30 земаља, укључујући САД, земље ЕУ, Уједињено Краљевство, Канаду, Аустралију, Јапан и друге — односно више од половине светске економије. Они су наметнули ограничења цена руске нафте и дизела, замрзнули средства руске Централне банке и ограничили приступ СВИФТ-у, доминантном систему за глобалне финансијске трансакције.
Директно је санкционисано око 2.000 руских фирми, владиних званичника, олигарха и њихових породица- ускраћен им је приступ америчким банковним рачунима и финансијским тржиштима, спречени су да послују са Американцима и путују у САД и још много тога.
Али, за разлику од санкција широм земље Ирану и Северној Кореји, ограничења постављена Русији су усмерена на одређене индустријске секторе, фирме и појединце - тако да би се задржао проток руске нафте и гаса и ограничили поремећаји глобалне економије.
За Маршала Билингслија, помоћника министра финансија за финансирање тероризма у Трамповој администрацији, санкције су биле далеко од непробојних и Кремљу је лако да их избегне.
"Русија је нашла рупе у санкцијама" сматра Билингсли, а преноси Асошиејтед прес.
Том Фајерстон, адвокат за санкције, сматра да је потребно више времена да санкције почну да делују.
"Свако ко очекује да уведе велике санкције у понедељак, а да у уторак падне руски режим, није разуман. То је велика привреда која има велике резерве. Има велики избор трговинских партнера. Оно што видимо и оно што влада каже јесте да су санкције на правом путу и да су озбиљно умањиле способност Русије да делује", уверен је он.
Док западне санкције притискају, Русија продубљује односе са земљама које су одбиле да наметну ембарго. Њен извоз у Бразил, Кину, Индију и Турску порастао је за најмање 50 одсто од почетка рата у поређењу са претходном годином, према Истраживачкој служби Конгреса.
Упркос томе, влада САД ни на који начин није завршила, пише Асошиејтед прес и најављује да ће Министарство финансија у петак увести још један велики круг санкција Русији са вероватним фокусом на логистичке и производне фирме.
