Русија почела извоз жита из луке Маријупољ

Шеф администрације Доњецке Народне Републике Денис Пушилин објавио је да је Русија и званично почела да користи луке Мариjупоља у Азовском мору за извоз жита.

"Жито већ извозимо. Радимо и не заустављамо се. Поморска трговинска лука Мариjупољ мора бити искоришћена до максимума, колико год је то могуће", рекао је он за "Соловјов лајв".

Средином априла, подсетимо, Пушилин је посетио поменуту луку и извршио инспекцију њене инфраструктуре како би проценио да ли је могуће искористити Маријупољ за превоз жита морским путем до других делова Русије. Обим трговине између Маријупоља и Берђанска, још једног града на обали Азовског мора који се налази у Запорошкој области, процењује се да у току ове године може износити око 1 милиона тоне.

Вест о почетку извоза жита из Маријупоља уследила је убрзо након што је Русија саопштила да је преузела контролу над Азовским морем након што су се бивши региони Украјине прикључили Русији.

Подсетимо, Русија је један од највећих извозника житарица, а током сезоне 2022/2023 регистровала је рекордан ниво производње пшенице, сунцокрета и уљане репице. Упркос многобројним санкцијама Запада и томе што се део споразума о житу који се односи на извоз руских прехрамбених производа не испуњава, Русија је, према подацима америчког Mинистарствa пољопривреде, ипак била највећи извозник житарица из Црног мора. За те потребе, Русија користи посебне транспортне коридоре, а уједно ради и на изградњи нових железничких рута које ће је спајати са другим земљама и омогућити већи извоз жита и путем копна.

Ипак, како би спречила избијање већих проблема на светском тржишту и повећање цена хране, те самим тим и још веће глади у свету, а посебно у слабо развијеним земљама, Москва је прошле године одлучила да потпише прехрамбени споразум. Тиме је Кијеву обећала да ће обезбедити безбедан пролаз бродова који превозе украјинско жито из Црног мора, будући да је Украјина такође битан извозник ових производа од којег зависи велики број земаља Африке.

Ипак, упркос томе што је споразум требало да пре свега допринесе најсиромашнијим земљама, према подацима УН-а, свега 2,6 одсто житарица које су извезене из украјинских лука отишло је земљама Подсахарске Африке, које, заправо, и у највећем броју зависе од житарица из РФ и Украјине. 

Највећи део извезеног жита, око 60 одсто, отишло је Кини, Шпанији, Турској, Италији и Холандији, односно, развијеним земљама.