Како ће оштећење бране Каховка утицати на даљи ток сукоба у Украјини?

Хидроелектрана (ХЕ) Каховка, сада део југа Русије, раније на у оквиру Украјине, делимично је оштећена у уторак увече. Ова катастрофа је значајно изменила положај и распоред оружаних снага у региону, пише војни аналитичар Владислав Угољни, у коментару за РТ интернешенел.

Од првих дана сукоба, у фебруару 2022. године, ХЕ Каховка налазила се под контролом руских снага. Уз Антоновски, аутомобилски и железнички мост, то је била једна од кључних тачака за руско напредовање у тадашњем јужном делу Украјине. Мост преко бране коришћен је за снабдевање руских трупа у области Херсона и Николајева.

Након што су од НАТО-а добиле оружје дугог домета, оружане снаге Украјине (АФУ) покушале су да онеспособе или униште мост. У ноћи 12. августа 2022. године, АФУ су гађале брану хидроелектране ракетама. Гађање бране потврдио је тада Владислав Назаров, портпарол украјинске Оперативне команде југ, а томе су аплаудирали западни стручњаци и украјински медији.

Један од главних пропагандних медија у Украјини, Телеграм канал "Труха", у то време је збијао је шале са "паткама на надувавање". Одмах након рушења бране, наратив се променио, а објава је обрисана.

"Вашингтон пост" је 29. децембра, цитирајући украјинског генерала Андреја Ковалчука, известио да је украјинска војска извела пробне ударе са лансерима ХИМАРС на бране ХЕ.

ХЕ Каховка није била редовно одржавана од 1991.

У новембру, Москва се повукла из овог подручја због опасности од колапса ХЕ Каховка.

Константно гранатирање није само оштетило структуру хидроелектране, већ је отежало и одржавање, што је касније одиграло улогу у катастрофи. Још од проглашења независности Украјине (1991), каскада акумулације Дњепар (серија ХЕ дуж реке) није била редовно одржавана.

Коначни фактор који је допринео катастрофи био је ниво воде у резервоару Каховка, што је последица украјинског отварања ХЕ Дњепар. Ниво је порастао са 14 метара у фебруару, на 17,5 метара почетком јуна. Раније ниво воде у резервоару обично није прелазио 16,5 метара. Украјинско гранатирање спречило је особље ХЕ Каховка да предузме поправке и регулише испуштање воде.

Новаја Каховка и околна села под руском контролом прва су страдала у катастрофи хидроелектране. Локалне власти су спровеле план евакуације за случај поплава.

У селима која се налазе низводно, ситуација је била тежа. Село Корсунка је потпуно поплављено. Поплаве су стигле и до Аљошке, важног града за руску војску. У делу Херсонске области, који контролише Москва, проглашено је ванредно стање. Тренутно се као нестало води седморо људи.

Поплава је погодила и територије под контролом Украјине. Град Херсон, из кога је евакуисано више од 1.000 људи, делимично је поплављен. ХЕ Каховка тренутно је потпуно потопљена.

Ко је одговоран за катастрофу?

Дмитриј Песков, портпарол Кремља, изјавио је да је Кијев одговоран за катастрофу и да су на ХЕ Каховка очигледни трагови украјинске саботаже, која је, према његовим речима, предузета како би Кијев сакрио неуспех своје дуго најављиване контраофанзиве.

И председник Руске федерације Владимир Путин је осудио "варварски чин уништавања хидроелектране Каховка у Херсонској области", који је довео до "масовне еколошке и хуманитарне катастрофе."

Украјина је за катастрофу сместа окривила Русију, оптужујући је за тероризам и циничан однос према становништву.

Протеклих шест месеци на сада поплављеним територијама водиле су се прилично жестоке борбе. И Русија и Украјина су повремено спроводиле евакуацију цивила. Многа интерно расељена лица и избеглице из поплављене равнице преселили су се у друге руске регионе.

Да би мотивисала избеглице да напусте ратну зону, Русија је почела да издаје стамбене сертификате и обезбеђује једнократну исплату од 100.000 рубаља за евакуисане (око 1.200 долара).

Причињена је и велика штета водоснабдевању региона на територијама и под украјинском и руском контролом. Власти су већ увеле ограничења у Кривом Рогу, великом граду под контролом Кијева, који воду добија из резервоара Каховка, а угрожено је и наводњавање усева.

Битка за Дњепарска острва

После повлачења руске војске из Херсона и успостављања линије фронта дуж реке Дњепар, обе стране су се редовно упуштале у артиљеријске дуеле.

На овом делу фронта су се активирале и мале диверзантско-извиђачке групе, које су малим чамцима прелазиле реку, што је изазвало битку за острва које је формирала делта Дњепра.

У почетку, руска страна се није много трудила да над острвима успостави пуну контролу. АФУ је зато постепено напредовала.

Сви напори обе стране прекинути су 6. јуна. Острва у делти Дњепра су поплављена, а обе стране су евакуисале своје трупе. Истовремено, артиљеријске јединице су покушавале да ометају евакуацију непријатеља. Ова конфузија можда сугерише да ни Москва, ни Кијев нису планирали да униште брану.

Планови Кијева

Иначе, овај део фронта сматран је за један од главних праваца украјинске контраофанзиве. Према неким стручњацима, АФУ су планирале неколико десантних операција, како би сузбиле руску јединицу "Дњепар".

Украјинци су ову стратегију могли да искористе за притисак на руске трупе које се налазе уз јединицу "Восток".

"Восток" контролише значајан део фронта, од резервоара Каховка до Угљедара у Доњецкој Народној Републици. Предвиђено је да главни напад украјинске контраофанзиве буде изведен на "Восток", ради увлачења ове јединице у такозвану "Приазовску битку", чији је циљ пробијање коридора до Крима.

Међутим, украјинска армија нема успешних искустава у извођењу великих десантних операција. Покушаји АФУ да заузму акумулацију Каховка у лето 2022. су лоше завршили. Украјинске инжењерске јединице немају ни искуства у грађењу понтонских прелаза, посебно не у борбеним условима.

Уопште, мало је вероватно да ће било какве операције моћи да започну пре него што се вода повуче. Проблем није само у томе што је Дњепар постао шири. Заправо, велики обални појас је претворен у мочвару. Мине, које су раније постављале обе стране, сада носе водене бујице, а оне се могу појавити било где низводно.

У војном смислу, ово је велики губитак за Русију, јер су многи одбрамбени положаји, укључујући прве линије одбране, поплављени. Руска војска ће морати да их обнавља на брзину.

Сви су изненађени

Тренутно се не види да је уништење ХЕ Каховка донело корист за било коју страну. Све указује да су ови догађаји изненадили и Украјину и Русију. Не постоје ни видео-снимци који показују експлозије које су наводно уништиле ХЕ.

По свој прилици, катастрофа је дугорочна последица украјинских удара ХИМАРС-има на брану, закључује Угољни. То потврђују и сателитски снимци, који су направљени од 31. маја до 4. јуна, на којима се види да је део бране теже оштећен.

Међутим, остаје мистерија зашто су Украјинци подигли ниво воде у акумулацији Каховка на рекордно висок ниво, тим пре што особље ХЕ, због удара кијевских снага, није могло да одради свој посао.

У међувремену, могуће је даље уништавање ХЕ Каховка, због повећаног притиска воде и сталног гранатирања, што онемогућава приступ екипама за поправку.