Русија

Прилепин се обратио после атентата: Све што нас не убије, јача нас (ВИДЕО)

Хвала целој отаџбини, што не заборавља и што се моли, поручио је писац
Прилепин се обратио после атентата: Све што нас не убије, јача нас (ВИДЕО)www.globallookpress.com © Pavel Kashaev, Павел Кашаев

Руски писац Захар Прилепин, поводом свог рођендана, у петак се преко Телеграм канала обратио јавности, и том приликом је поручио да су га последњи догађаји учинили јачим:

"Све што нас не убије, чини нас јачим, мудријим и пакоснијим", рекао је Прилепин у видео обраћању, а снимак је пропраћен речима захвалности за то што га отаџбина није заборавила и што се народ моли за њега:

"Хвала целој отаџбини, хвала што не заборавља и што се моли. Радимо, браћо и сестре. Желим снагу свима онима који су на првој линији фронта и веру онима који их чекају".

Подсетимо, 6. маја Прилепинов аутомобил дигнут је у ваздух у области Нижњег Новгорода. Поред Прилепина, у колима је био и Александар Шубин, припадник батаљона "Оплот", који је погинуо, док је сам писац тешко повређен.

"Русија ће једног дана неминовно победити. Умирете за тамну страну", поручио је убрзо из болнице наручиоцима убиства.

Прилепин је још 2014. године путовао у Донбас као ратни извештач. Он је познат по својој подршци народним милицијама у Донбасу. Између 2016. и 2018. био је заменик команданта јединице специјалних снага Донбаса и саветник покојног председника Доњецке Народне Републике Александра Захарченка, који је такође убијен у експлозији бомбе у Доњецку 2018.

Како је започео рат у Украјини

Име Захара Прилепина одлично је познато у Русији. Он је, пре свега, писац, аутор веома читаних романа и збирки прича, као што су "Осмица", "Сањка", "Ципеле пуне вруће вотке", "Грех", "Патологија", "Црни мајмун", "Није туђи рат", "Седам живота", "Јесењин", "Ополченска романса", "Неки неће доспети у пакао", "Писма из Донбаса"…

У својим књигама посвећеним рату у Украјини, Прилепин је записао да је "независна Украјина" производ "позне совјетске бирократије Совјетске Социјалистичке Републике Украјине, којој је постало уносно да се не потчињава општем савезном центру у условима започете поделе народне имовине."

Национализам и такозвана украјинска "национална духовност", као и посебна, "украјинска историја", биле су и остале само згодан "параван за покривање најзамашније прерасподеле власништва". Антикомунизам је за час ујединио украјинске националисте и либерале, у један и јединствен фронт, у заједничком покушају да се одвоје од "мрачне комунистичке прошлости" и "отпутују у Европу" - што даље од Русије и од стварне историје Украјине.

Вера у Европу у таквој Украјини постала је необјашњива, дирљива и скоро "мистична", иронијом историјске судбине, управо у тренутку када је Европа крочила на праг нове цивилизацијске кризе. Све се то уопште не дотиче оних Украјинаца који и данас, не осврћући се на чињенице и не питајући за цену, "желе у Европу".

Таква Украјина (као и још неке бивше совјетске републике), пише Прилепин, потражила је "сопствени идентитет у оним временима када је носила фашистичку униформу, ловила месне Јевреје и слала их куда јој је било наређено, а после тога махнито ратовала против `бољшевичких окупатора`."

Другачије Украјина није ни могла; она није имала никакву, а поготову не вековима дугу историјску традицију на коју би се могла позивати славећи своју државност. Узгред, ти "бољшевички окупатори" били су исти они совјетски војници који су Украјину ослободили од пошасти фашизма.

Нови распад и ново уједињење

Управо у таквој, "независној" републици Украјини, створена је клица, злоћудни заметак будућег рата: пожара у којем ће се ускоро распасти и изгорети читава земља.

Рат у Украјини почео је застрашивањем и смишљеним, систематским терором над неистомишљеницима и над (про)руским становништвом. Тако је дошло до језивих али помно испланираних злочина, попут оног који је 2. маја 2014. почињен у Одеси.

Украјина мора бити ослобођена, закључује Прилепин, "не само ради живих. Она мора бити ослобођена у славу свих палих." Само у новембру 1943. године, приликом ослобађања Кијева, погинуло је на стотине хиљада совјетских војника, подсећа писац.

Сада је наступило време "новог распада." Земље које су биле део онога што се јуче звало Украјина ће се одвојити како би се осврнуле око себе, размислиле и схватиле: ко су, зашто су, где су?"

Биће то поновно уједињење са матицом Русијом: "Поновно уједињење постојећег у име прошлости и у славу будућности."

image