Република Српска после Шмита: Мост између Истока и Запада (ВИДЕО)

Руководство Републике Српске је радо виђено и у Москви и у Вашингтону, што је за резултат имала смену самозваног високог представника Кристијана Шмита. Шта и како даље, било је питање трибине "Република Српска између Истока и Запада: политика балансираних односа", одржане у Прес центру Удружења новинара Србије у Београду.

Уводну реч у име организатора упутио је Млађен Цицовић, док је улогу модератора скупа имао Ђуро Билбија.

На трибини су учествовали еминентни стручњаци, професори и аналитичари, а скуп су организовали Представништво Републике Српске у Србији, заједно са порталима "Све о Српској" и "Факти".

Осврнувши се на недавне спољнополитичке успехе руководства Српске у Вашингтону и Москви, Цицовић је напоменуо да "ниједна политика не може бити успешна без унутрашњег јединства и националне саборности", те да питања од трајног националног значаја не би смела да буду предмет странчке борбе.

Ненад Кецмановић је указао на низ фактора који онемогућавају договор три народа у Босни и Херцеговини, првенствено дугогодишњу илузију Бошњака да ће уз помоћ страног фактора наметнути своју доминацију. 

"Да ли можемо очекивати промену у њиховом ставу, или у Босни предстоји плишани развод као једино рационално решење?" питао је Кецмановић.

Дарко Танасковић је истакао да су Срби традиционално увек "између", исток Западу и запад Истоку, а да су се способности постојања у том међупростору одрекли Бошњаци, јер себе дефинишу искључиво кроз верску перспективу.

Миломир Степић је садашњу БиХ описао као "унилатерални геополитички анахронизам" који од почетка садржи грешку у конструкцији и изнео низ сценарија за могуће "распакивање' Дејтона" у које би улазиле и промене граница.

Александар Павић је подсетио на раскол између администрације Доналда Трампа и либерално-глобалистичких кругова у Лондону и Бриселу, који се одражава и на ситуацију у БиХ. Указао је на нови ауторски текст два бивша "висока представника" у Сарајеву, која наизглед предлажу укидање намесништва а у ствари траже пресвлачење ОХР-а у процес ЕУ-интеграција.

Амбасадор Александар Врањеш је указао на чињеницу да Европска унија у ствари крши споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) својим поступцима у БиХ, односно покушајима унитаризације који крше устав и одредбе Дејтонског споразума, тако да није немогуће да Српска одржи референдум о приступању ЕУ који за Брисел можда не би имао пожељан исход.

Милош Ковић је дао историјску перспективу српске дипломатије према Западу и Истоку и за садашње стање рекао да преставља значајан искорак из југословенства ХХ века. 

Александар Раковић је упозорио на припадност Срба православној цивилизацији и на напоре, посебно са Запада, да српски народ од ње одвије, да га разбију поделама а онда те делове претворе у антисрпске и анти-православне факторе на геополитичкој сцени.

Предраг Ћеранић је подсетио да руководство Српске већ неко време води курс по "навигационим картама" мултиполарног поретка, што је досад омогућило пролаз кроз многе узбуркане воде светске политике. Сада је важно, истакао је он, да о светским кризама разговарају Владимир Путин, Си Ђинпинг и Доналд Трамп, док се рецимо Урсула фон дер Лајен много и не пита.

Небојша Малић је изнео тезу да се Срби не налазе између Истока и Запада, већ заједно са Русијом, Кином и Трамповом Америком против осовине Лондон-Брисел, последњег бастиона "опасној јереси" либералног глобализма. 

Он је подсетио да је најсложенији проблем у БиХ однос Срба и Бошњака и предложио да се за решење консултују Русија и Кина, чије политичко искуство доказује да основна теза "Исламске декларације" Алије Изетбеговића о неспојивости ислама и неисламских држава није тачна.