Абхазија и Јужна Осетија: 15. годишњица независности две мале кавкаске републике

Председник Русије Владимир Путин честитао је лидерима Јужне Осетије и Абхазије, Алану Гаглојеву и Аслану Бжанију, 15. годишњицу независности ове две кавкаске републике.

Како је истакао председник Путин, Абхазија и Јужна Осетија су током последњих 15 година направиле значајне кораке у изградњи независне националне економије. Путин је истакао да је Русија и у будућности спремна да пружи сву могућу помоћ братском абхаском и осетинском народу.

Независност ове две кавкаске републике стекле су после краткотрајног рата 2008. године, када је Грузија, у ноћи 8. августа, напала Јужну Осетију. Русија је, штитећи становнике Јужне Осетије, увела војску и током пет дана сукоба поразила грузијску војску.

Москва је признала суверенитет Абхазије и Јужне Осетије 26. августа 2008. године. Руски лидери су више пута изјављивали да признање независности две бивше грузијске аутономне области одражава реалност и да се ова одлука Москве не може ревидирати.

Грузија, за сада, не признаје Абхазију и Јужну Осетију као независне државе и сматра их својим (отцепљеним) регионима. Јужну Осетију је као независну државу до сада признало пет суверених држава: Русија, Никарагва, Науру, Венецуела, Сириja.

Абхазија, званично Република Абхазија, данас је такође независна држава на Кавказу, која је прогласила независност још почетком деведесетих година 20. века, након распада Совјетског Савеза и рата са Грузијом. После рата у Јужној Осетији 2008. године, независност Републике Абхазије признало је седам држава: Руска Федерација, Никарагва, Венецуела, Науру, Вануату, Тувалу и Сирија.

Сећање на период рата и нестабилности

Напетости у регији почеле су са порастом грузијског национализма 1989. године. Пре тога, у Совјетском Савезу, ове етничке заједнице живеле су у миру. Постојао је и велик број мешовитих бракова. Проглашење грузијског за једини службени језик изазвало је узбуну у Јужној Осетији.

Грузијске власти су 1990. године донеле закон којим се забрањују све регионалне партије. Реагујући на то, Осети су 20. септембра 1990. године прогласили Јужноосетску демократску републику.

Крајем 1990. године, избили су насилни инциденти и ратни сукоби, током којих су спаљена многа осетинска села. Црни биланс ових сукоба чини око 1.000 погинулих и између 60.000 и 100.000 избеглица, који су избегли или у Северну Осетију (на територију Руске Федерације), или у Грузију.

Грузијска влада је тада задржала контролу над неким деловима територије Јужне Осетије. Од тада, до средине 2004. године, ситуација у Јужној Осетији била је релативно мирна. У јуну 2004. започеле су нове напетости, проузроковане грузијским покушајем да поврате контролу над Осетијом. У тим догађајима је погинуло или рањено десетине људи.

До осетско-грузијског рата 2008. године, део територије Јужне Осетије био је под контролом јужноосетијске, а други део под контролом грузијске владе. Грузијска војска је 7. августа 2008, у циљу преузимања контроле над овим подручјем, напала територију Јужне Осетије. Запад је сместа подржао Грузију. Међутим, руске оружане снаге су већ наредног дана кренуле у одбрану становништва Јужне Осетије.

Руска војска је у року од неколико дана преузела контролу над већином територије Јужне Осетије, укључујући и главни град Цхинвали. После грузијског војног пораза, целокупна територија Јужне Осетије долази под контролу јужноосетијске владе.

Данас се обе ове државе, Јужна Осетија и Ахбазија, слободно и мирно развијају под заштитом Русије.