Москва: Европа може да нам завиди, и Светска банка признала да смо најјачи у Европи
Званичници Европске уније пажљиво прећуткују њихово реално економско стање, које је резултат санкционе политике Брисела против Русије, каже данас портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова, коментаришући изјаву шефа европске дипломатије Жозепа Бореља, који тврди да није истина да санкције немају ефекта.
Захарова подсећа јавност на реалне показатеље руске економије, која је, за разлику од европске, успела да се адаптира новим условима, преоријентише на нова тржишта, и упркос негативним прогнозама Запада ове године чак региструје и раст.
Тако на пример, према подацима Светске банке, на крају 2022. године руска економија је по кључном показатељу БДП-а, паритету куповне моћи, постала највећа у Европи, испред Немачке.
Стога, каже она, Европљани "и имају шта да прећуткују", јер је, подсећа, "од другог квартала 2023. године економски раст у ЕУ коначно 'издахнуо' - он је фактички на нули".
"У Немачкој, некада 'локомотиви' привреде ЕУ, БДП је пао за 0,4 одсто у трећем кварталу, а индустрија за 3,7 одсто у септембру 2023. Већина земаља ЕУ има хронични буџетски дефицит и превелик јавни дуг (у ЕУ он у целини износи 83,5 одсто БДП-а, док је у појединим земљама он и преко 140 одсто). Основни удар санкција у ЕУ на себе су преузели европска аутомобилска индустрија, хемијска и фармацеутска индустрија, производња метала, минералног ђубрива, индустрија целулозе и папира, цемента. Према подацима Евростат-а, у августу 2023. индустријска производња је у ЕУ опала за 4,4 одсто у односу на исти период прошле године, а предузетници очекују даљи пад. Деиндустријализација Европе се погоршава преласком производње из ЕУ у САД", наводи Захарова.
Незапосленост на историјском минимуму
"Русија се, насупрот томе, адаптирала изазовима које су за њу представљале санкције", каже она.
"Незапосленост (у Русији) је на историјском минимуму - три одсто. То је два пута мање него у ЕУ. Још овог лета Русија је у потпуности компензовала прошлогодишњи пад. На крају 2023. очекујемо раст БДП-а од 2,8 одсто. За девет месеци 2023. индустрија је порасла за 3,3 одсто. Посебан раст примећен је у високотехнолошком сектору. Производња моторних возила, о чијем је 'дубоком паду' 2022. поносно писао Борељ, у трећем кварталу ове године повећала се скоро за 1,5 пут. Тако да платформе за производњу, које су оставиле западне компаније, нису празне".
Даље, портпаролка наводи да се новим условима веома добро прилагодио и енергетски сектор.
"Експорт је преоријентисан на пријатељске земље. Иницијатива Г7 и ЕУ о увођењу горње границе цена руске нафте и нафтних деривата не функционише. Производња угља је достигла рекорд. Услед пада извоза гаса путем гасовода због терористичког напада на Северни ток, који отворено прикривају западњаци, убрзаним темпом расте испорука нашег течног гаса у иностранство. У исто време, индустрија Европске уније је принуђена да се ослања на гас из САД, који је за њу три до четири пута скупљи, него за америчке произвођаче".
Једна од последица санкција било је и "комплетна стратешка реконструкција руских спољно-економских односа", каже још Захарова.
"Оно што је остало од трговинског промета Русије са свим земљама ЕУ данас је дупло мање од трговинског промета Русије са само једном земљом - Кином. Удео ЕУ у руском трговинском промету је 16 одсто, а удео Кине - 31 одсто". Ове године показатељ ће, када је реч о Кини, "превазићи 200 милијарди долара, док је 2021. износио 140,7 милијарди". "Трговина са партнерима у ЕАЕУ (Евроазијски економски савез) и ШОС (Шангајска организација за сарадњу) расте толико да ће бројка бити двоцифрена".
Због свега тога "економија Европске уније може само да позавиди тој 'кризи', која постоји у Русији", закључила је данас Захарова.