Русија
Нови руски "авакс": А-100 "премијер"
Имајући у виду резултате које је остварио његов претходник, нема сумње да ће "премијер" бити значајно појачање за Ваздушно-космичке снаге, а његово тестирање у реалним борбеним условима би могло бити обављено управо у склопу СВО
Вишенаменски борбени авиони и системи противваздухопловне одбране Оружаних снага Руске Федерације показали су се као изузетно ефикасна средства за спречавање ваздушних и ракетних напада непријатеља током СВО.
Било да се ради о противничким ловцима, бомбардерима, хеликоптерима, беспилотним летелицама или крстарећим ракетама, руски пилоти и посаде на земљи су у огромној већини случајева успевали да осујете намеру украјинске војске, пресретањем и обарањем свих врста циљева у ваздуху.
Ипак, поред већ поменутих ваздушних и копнених платформи, постоји још једно средство које се често, неправедно, запоставља када се анализира учинковитост ваздухопловства и ПВО. Реч је о авионима за рано упозоравање и контролу, боље познатим као АВАКС (Airborne Early Warning and Control System Aircraft, AWACS), чија је примарна намена откривање, идентификација и праћење циљева у ваздуху, као и на копну и мору, на великим дометима.
Ове летелице обављају и задатке извиђања, прикупљања обавештајних података, командовања и контроле, односно навођења за борбене авионе и бомбардере, а све информације преносе се командним центрима и другим умреженим системима и платформама. Окосницу "авакса" у руској војсци чине авиони "Беријев А-50", о коме је већ било речи, међутим руски конструктори одавно раде на новом ваздухоплову, познатом као А-100 "премијер" који се тренутно налази у фази испитивања.
Развојни пут "премијера"“
"Беријев А-100" је нови руски авион за рано упозоравање и контролу, тачније дубоко модернизовану верзију старијег "авакса" А-50 и његове унапређене варијанте А-50У. Као и код А-50, конструкција "премијера" заснована је на тешком војном транспортном авиону Ил-76, тј. савременој модификацији Ил-76МД-90А (Ил-476), а сам развој покренут је 2006. године.
Поред компаније "Беријев" као главног произвођача, у изради новог авиона учествује и "Радио-инжењерска корпорација Вега", а оба предузећа су део "Ростеха".
Први примерак А-100 направљен је на основу авиона А-50 конструисаног деведесетих година, који је све до 2011. године био у оперативној употреби. Након повлачења из употребе, започео је процес модификовања и додавања савремене опреме, што је резултирало стварањем прототипа, односно технолошког демонстратора "премијера" са ознаком А-100ЛЛ – "летећа лабораторија" (летающая лаборатория).
Макета "авакса" А-100 у реалној величини први пут је представљена јавности током међународног војно-техничког форума "Армија 2016", а исте године 26. октобра прототип је полетео. Међутим, први лет авиона опремљеног радарским системом, сензорима и другим уређајима обављен је 21. априла 2017, док су испитивања покренута две године касније.
Већ 2020. године најављена је изградња другог прототипа за тестирање, а овај примерак свој први лет са укљученим радаром обавио је 10. фебруара 2022. године. Очекује се да ће фаза испитивања бити окончана током 2024. године, док би испорука прве туре нових летелица ратном ваздухопловству могла уследити исте или 2025. године.
На основу доступних података, процењује се да ће А-100 бити знатно ефикаснији од својих претходника, а разлог за то лежи у савременој навигацији и авионици, потпуно новом радару, унапређеном погону и већем капацитету горива.
Димензије и летне карактеристике
Будући да се заснива на поменутом "Иљушиновом" транспортном авиону, димензије А-100 су у потпуности идентичне Ил-476, па тако дужина износи 47 м, распон крила 50,5 м, највећа висина 14,76 м, док је максимална полетна маса око 190 тона. Погон је такође остао непромењен, па "премијера" покрећу два пара "Авидвигатељових" двопроточних турбомлазних мотора ПС-90А-76, од којих је сваки може поризвести потисак од 142 кН.
Захваљујући напреднијим моторима А-100 може развити већу максималну брзину (900 км/х) и остварити већ домет без допуне горива (7.500 км) у односу на А-50, чија је максимална брзина 850 км/х, а домет 5.500 км. Плафон лета "премијера" је 13.500 м, док аутономија износи 10 сати.
Нови "авакс" такође на располагању има и сонду за допуњавање горива у лету, због чега домет може бити знатно повећан, као и број сати проведених у ваздуху. Овај сегмент има велики значај у случају да је неопходно пратити више циљева различитих врста на великој површини. Посада „премијера“ састоји се од 15 чланова, који су задужени за управљање авионом и системима за рано упозоравање и контролу.
Нови радар, авионика и системи за електронско ратовање
Главни новитет у односу на претходнике свакако представља нови покретљиви панорамски радар са активном фазном антенском решетком (АФАР, однсоно Аctive Еlectronically Scanned Array, AESA) "премијер 476" (отуда и надимак авиона), који производи горенаведена компанија "Вега". Радар је позициониран изнад задњег дела трупа на специјалном носачу чиме је омогућено ротирање, а за пун круг потребно је око пет секунди.
Захваљујући малом времену неопходном за прављење пуног круга, способност новог радара за праћење брзих циљева са високим степеном маневарских способности је значајно унапређена.
"Премијер 476" може користити механичко израчунавање хоризонталног смера, односно угла кретања циља, као и активно електронско вертикално скнирање, што доводи до покривања ширег спектра.
Радарски сноп се може електронски покретати по елевацији, док се усмеравање по азимуту обавља уз помоћ механичке ротације кућишта радара. Због најсавременијих рачунара у склопу радарског система, А-100 може откривати, идентификовати и пратити ваздушне циљеве на три осе, на удаљености до 600 км, док је за копнене и поморске домет око 400 км.
Истовремено је могуће пратити чак 300 циљева, а као што је већ поменуто сви подаци од метама шаљу се командним центрима на земљи и пилотима борбених авиона.
Такође, постоји две опције праћења стационираних и циљева у покрету, односно аутоматски и "мануелни" режим, који важи за безбеднији када је у питању сигурност лета.
Кокпит А-100 опремљен је потпуно новим уређајима у склопу авионике, а неки од њих су систем препознавања "пријатеља и непријатеља" (Identification Friend or Foe, IFF), радиокомуникациони уређаји са сателитском антеном за пренос података, који омогућавају вођење ракета ПВО на основу прослеђених параметара, као и дигитални систем за навигацију, са опцијом аутоматског управљања.
Процењује се да сви електронски уређаји, укључујући и АФАР радар, које А-100 има на располагању, теже око 20 тона. У тај пакет спадају и средства за електронско ратовање и противмере, међутим за сада нема прецизних података о њима, будући да се авион и даље налази у фази тестирања.
Имајући у виду резултате које је остварио његов претходник, нема сумње да ће "премијер" бити значајно појачање за Ваздушно-космичке снаге, а његово тестирање у реалним борбеним условима би могло бити обављено управо у склопу СВО.
