Пробијање немачког гвозденог обруча око Лењинграда: 18. јануар 1943.

На Пискарјовском гробљу, који представља највећу масовну гробницу из Отаџбинског рата, сахрањено је више од пола милиона жртава Лењинградске битке: становника и бранилаца Лењинграда.

Немачка блокада Лењинграда трајала је тачно 900 дана, од 8. септембра 1941. све до 27. јануара 1944. године. Међутим, 18. јануара 1943. пробијен је челични немачки обруч око града, када је почела да стиже храна, вода, муниција и када је почела евакуација преживелих.

Наш избор

Проверено мин њет: Како је у руским војним архивама описана операција ослобађања Београда

До 27. јануара 1944. Лењинград је био потпуно ослобођен.  

То је била најстрашнија и најдужа блокада једног града у 20. веку. Једини пут којим је у град стизала храна био је "Пут живота", који је водио преко залеђеног Ладошког језера.

У Лењинграду се током блокаде умирало највише од глади.

"Глад је ужасно физичко мучење", записала је на јесен 1941. у дневнику Љера Игошева, девојчица која је на почетку опсаде имала само 14 година.

"Као и друга физичка мучења, не може се до краја описати речима – морате је сами осетити, мисли и осећања бледе, а све о чему можете да размишљате је храна",  додала је она.

Лењинградски симфонијски оркестар је ипак у граду под опсадом успео да изведе нову, Седму симфонију композитора Дмитрија Шостаковича прозвану Лењинградском, и да је емитује преко разгласа по читавом граду. То није било нимало лако, јер су током проба музичари умирали и од глади и од болести.

Зато су совјетске власти послале наредиле свим музичарима дуж прве линије фронта да се јаве на пробе. Војници су долазили са војних положаја како би увежбали наступ.

Седму симфонију је Шостакович у Лењинграду под опсадом, како је сам описао, радио са "надљудском енергијом".

Опсада је све до данас остала чврсто урезана у свест становника овог града.

Три стотине метара од "Вечне ватре", налази се још једна масовна гробница из тог времена, где почива дечак Виктор, рођени брат председника Русије Владимира Путина, који је преминуо у зиму 1942.

Нацистичка политика истребљења совјетског народа

Руска северна престоница је на почетку немачке блокаде имала око два и по милиона становника, а према подацима изнетим за време Нирнбершког процеса, током опсаде је 17.000 људи погинуло од бомбардовања, док је 632.000 је умрло од глади и хладноће. Процене броја жртава варирају, али има података да је страдало више од милион људи.

То је, уједно, био и коначни искод немачког плана за освајање Лењинграда, који је носио шифровани назив операција "Северна светлост".

Немачки план је почео да се одвија нешто раније, према наређењу самог нацистичког фирера.

Заузимање и уништење Лењинграда, данашњег Санкт Петербурга, био је један од кључних стратешких циљева шире немачке операције "Барбароса". Као бивша престоница, главна база Балтичке флоте и центар војне индустрије Лењинград је имао огормну стратешку важност.

Постојале су разне теорије о томе какви су били немачки планови - од тога да се промени име града у Адолфсбург и да се прогласи за престоницу немачке провинције Ингерманланд, до тога да се потпуно сравни за земљом.

Недавни судски процес одржан у Градском суду у Санкт Петербургу дефинисао је блокаду Лењинграда као "геноцид над совјетским народом, ратни злочин и злочин против човечности."

Историчари су током судског процеса изнели и документа која раније нису објављивана у Русији, а која сведоче о нацистичкој политици истребљења Руса.

У нацистичким документима најчешће се појављује израз "збрисати са лица земље". Лењинград и Москву је најбоље уништити, у том циљу је ширена глад по окупираној Русији, а Лењинград био део тог плана. Требало је да Руси постану нација сељака.

Тамо где је Жуков, тамо је и победа

Од 12. до 30. јануара 1943. године совјетске трупе су извеле офанзивну операцију "Искра", која је резултирала пробијањем блокаде Лењинграда.

Зелени појас славе

Упоредо са уништавањем Лењинграда, нацисти и њихови саучесници извршили су културни геноцид у граду, уништавали јединствена историјска места и настојали да искорене самоидентитет народа Совјетског Савеза, утврдило је руско тужилаштво.

Уништени су, спаљени и опљачкани дворци и паркови у Гатчини, Павловки, Пушкину и Петергофу. Украдено је преко 100.000 музејских експоната и отприлике исто толико томова вредних књига.

Током опсаде Лењинграда нацисти су испалили скоро 149.000 граната у град, а град је бомбардован и гранатиран преко 900 пута.

Опсада Лењинграда је касних педесетих обележена Зеленим појасом славе, кругом дрвећа и споменика дуж историјског фронта. Упозорења становницима града којом страном да ходају могу се видети и данас.