Проверено мин њет: Како је у руским војним архивама описана операција ослобађања Београда

Тробојка са црвеном петокраком у рукама партизана Миладина Петровића на тадашњем највећем београдском здању, палати "Албанија", означила је крај ратних дејстава и завршетак "Београдске операције". Београд је коначно постао слободан град.

Концентрациони логори Старо сајмиште и Бањица, ужасна стратишта Јајинци и Топовске шупе, камион смрти зван "душегупка", нацистичке егзекуције према формули "сто (Срба) за једног (Немца)", полицијски час и рације, представљали су делове свакодневног живота у окупираном Београду током 1.287 дана нацистичке окупације.

На крају окупације, Немци су прибегли минирању града. Био је миниран и једини преостали мост, Стари савски или Трамвајски мост, кога је спасао пензионисани учитељ Миладин Зарић.

У самом центру града готово да није постојала зграда која није била оштећена, спаљена или минирана. Гореле су и банке, школе, културни центри, Руски дом, издавачке куће, радио-станице, стамбене зграде, библиотеке... Гореле су и приватне куће на линији повлачења немачких трупа Дедиње-Сењак-Чукарица.

Борбе су вођене за сваку кућу, башту и улицу.

Војни теоретичари сврставају Београдску операцију у једну од највећих, најжешћих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату.

Херојство совјетских деминера

Тада је настао и први послератни графит у Београду: "Проверено, мин њет". Док су још вођене борбе на улицама Београда, деминери Црвене армије су детекторима чешљали дворишта и подруме зграда лоцирајући опасна места. Када би се уверили у безбедност објекта, написали би на зиду црном, масном бојом: "Проверено – мин њет": проверено, нема мина.

Како се присећају сведоци ослобађања Београда, совјетски војници су тих дана са собом носили шаблон са тим натписом, који је садржавао и потпис команданта јединице која је претраживала објекат.

Иза акције црвеноармејских деминера остао је разминиран и сигуран град. Натписе на зидовима и фасадама Београда "проверено мин њет" године су спрале са многих објеката.

Сачуван је натпис у Скендербеговој улици. На згради банке на углу улица краља Милана и кнеза Милоша натпис је обновљен и заштићен стаклом.

Као трајна успомена остао је и филм "Проверено мин њет", снимљен 1965. године, у југословенско-совјетској копродукцији.

Од ослобођења до данас, постоје донекле различите верзије како се одвијала Београдска операција. После Титовог "одлучног не Стаљину", систематски је умањивана улога Црвене армије, наглашавајући да су Београд, као и читаву земљу, ослободили партизани", уз "малу" совјетску помоћ.

Писац Мухарем Баздуљ недавно је приметио супротну тенденцију: да се партизани и њихова улога у ослобођењу земље учини "невидљивом", односно да се прећути.

Како је ослобођен Београд

Појам Београдска операција, то јест Београдска стратешка офанзивна операција, донекле се различито тумачи у југословенској, касније српској, и совјетској, односно руској историографији. Данашња српска историографија Београдску операцију описује као борбе за ослобођење Београда, које су вођене од 11. до 22. октобра, или, у ужем смислу од 14. до 20. октобра 1944. године. Совјетска, а касније руска историографија, Београдску операцију описује као борбе вођене од 28. септембра до 20. октобра.

Погледајмо како се Београдска операција описује данас у руским историјским изворима.

До краја септембра 1944. године, трупе 2. и 3. украјинског фронта поразиле су немачке трупе на јужном крилу фронта, стигле до југословенске границе и потом прешле Дунав, заузимајући мостобран у рејону града Турну-Северин.

Тада се снагама Црвене армије отворила могућност да остваре контакт са јединицама Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), која је до тада већ контролисала значајан део територије земље. Окупатори су задржали контролу над већином градова и над кључним железничким и друмским комуникацијама.

Група совјетских, југословенских као и бугарских трупа која је учествовала у операцији састојала се од 660.000 војника, 4.477 топова и минобацача, 421 тенка и 1.250 авиона. Њима се супротставило око 150.000 немачких војника, са 2.130 топова, 125 тенкова, 352 авиона и 74 ратна брода.

Борбе за ослобођење самог Београда почеле су 14. октобра. Тог дана совјетске и југословенске формације, после снажне артиљеријске припреме, пробиле су предње немачке линије. Међутим, није све баш ишло глатко: контрола над појединим тачкама у центру града, већином због подземних тунела и пролаза, неколико пута је прелазила из руке у руку.

Дана 20. октобра, оклопни чамци Дунавске војне флотиле пресекли су Немцима одступницу преко Дунава и Саве и убрзо после тога отпор немачког гарнизона је сломљен. У гоњењу немачких снага, совјетске трупе су прешле реку Саву и стигле до Руме, око 60 километара северозападно од Београда.

Линија фронта за више од 200 километара померена ка Западу

Губитком Београда прекинута је главна немачка комуникациона линија од Београда до Солуна, коју је немачка команда користила за повлачење са југа Балкана. Ово је приморало Немце да се повлаче преко брдовитих предела централне Југославије, где су били изложени дејствима НОВЈ.

Током операције, совјетске, југословенске и бугарске трупе су поразиле групу армија "Србија", нанеле огромну штету другим формацијама Групе армија Ф, ослободиле источни и североисточни регион Југославије са престоницом Београдом и створиле услове за офанзиву на будимпештанском правцу.

Линија додира на овом делу Балканског полуострва померена је за више од 200 километара ка западу.

Непријатељ је имао 45.000 убијених и заробљених, уништена су 53 тенка, 184 пољска топа и минобацача, 66 борбених авиона.

Губици совјетских трупа износили су 18.838 људи, од чега је 4.350 убијено. Овим људима дугујемо вечну захвалност.