Терор уз одобрење Запада: Зашто Украјина ратује против цивила?

Данас је у Доњецку дан жалости због убијених током украјинског гранатирања града. Кијевски режим је напао центар Доњецка у недељу, 21. јануара, када су људи ишли по намирнице, знајући да тамо није било војних циљева.

Према речима в.д. министра здравства Доњецке Народне Републике Дмитрија Гарцева, погинуло је 28 људи, док је 21 особа хоспитализована. Русија је затражила хитну седницу УН и међународну реакцију због овог терористичког акта, међутим "цивилизовани свет" већ деценију не мари за руске цивиле у Донбасу.  

Десет година терора

Након "Мајдана" и смене власти током "обојене" револуције, нови кијевски режим 13. априла 2014. године покреће "антитерористичку операцију" у Донбасу. Већ у септембру Доњецк је први пут гранатиран, тада из ракетног система "Смерч". Рањене су четири особе и срећом нико није погинуо. 

Након тога украјинска војска почиње редовно да користи артиљерију и авијацију против Доњецка и Луганска, и тај терор траје већ десет година. Међутим, животи цивила никада нису занимали ни ОЕБС, ни друге међународне организације и западне политичаре, који су једноставно игнорисали чињенице и доказе. 

Данас је девета годишњица убиства цивила у Доњецку, када је украјинска артиљерија гађала аутобуску станицу у граду. Тада је погинуло осам људи, још 26 је било рањено. Међутим, нико сем Москве није осудио напад на цивиле што је омогућило даље нападе. 

Иста ситуација је и данас. Напад Оружаних снага Украјине на пијацу у Доњецку је варварски терористички акт против цивилног становништва Руске Федерације, саопштило је руско Министарство спољних послова.

"Терористички напади кијевског режима сведоче о недостатку воље за мир и решавање сукоба дипломатским методама. Жеља Запада да преко украјинских марионета Русији нанесе 'стратешки пораз' натерала је Кијев на непромишљене кораке. Русија позива међународне структуре и владе да осуде напад, у супротном, њихово ћутање ће значити одобравање убијања цивила", наводи се у саопштењу Министарства.

Терор као начин застрашивања 

Гранатирање градова где нема војних објеката је класичан терористички акт који има за циљ застрашивање људи. Ниједан артиљеријски систем, ниједан пројектил није могуће употребити без наређења. Како кажу у руској војсци: свака наредба има име и презиме. Грешка или насумично гранатирање града нису могући. Сваки артиљеријски систем има координате, свако наређење је писмено. У наредби је детаљно наведено где и шта треба гађати, која врста муниције се користи и у којој количини. 

Главни циљ гранатирања цивила је терор. Украјинска војска на све начине покушава да застраши Русе. Као прво, Кијев покушава да их натера да живе у свакодневном страху и стресу. Друго, уз помоћ страха и несигурности Кијев покушава да изазове незадовољство јавности због наводне "неспособности власти да заштити грађане". Треће, украјинска страна мисли да тиме може да примора Москву на неке компромисе.

Међутим ефекта нема, јер је реакција становништва супротна: људи, како у Донбасу тако и у Белгороду још више желе победу Русије јер знају да је то једини начин да се заустави гранатирање цивила. 

Такође треба нагласити да украјинска војска увек гађа цивиле када трпи неуспех на првој линији фронта. На тај начин Кијев покушава да створи медијски ефекат да побеђује на фронту и да одвуче пажњу сопственог становништва од неуспеха. 

Шеф Доњецке народне републике Денис Пушилин, коментаришући за канал Русија24 гранатирање пијаце, говори да руска војска удаљава линију фронта од Доњецка и да украјинске трупе због тога искаљују бес на цивилно становништво.

"Методе се не мењају: чим је гора ситуација непријатеља на бојном пољу, тим чешће они покушавају да изнесу бес на цивилно становништво. Нељуди. Овде видимо зависност у смислу да су способности непријатеља све мање, зато чим се укаже прилика, покушавају да је изнесу на цивилно становништво", рекао је Пушилин.

Одсуство реакције је исто реакција

Иако кијевски режим већ десет година бомбардује Донбас, западни медији и политичари при власти никада нису званично осудили Украјину за убиства цивила. Гранатирање Доњецка, као раније Белгорода, нису изузетак. Званично је смрт 28 људи осудио Генерални секретар УН Антонио Гутереш. Папа Франциско такође "оштро осуђује ударе на Доњецк и снажно позива на почетак преговора", изјавио је председник Светског савеза старовераца Леонид Севастјанов.

Међутим то је све. Западни политичари су у најбољу руку уздржани, док медији већ 10 година "не могу да утврде" ко стално гранатира Доњецк и Луганск, а одскоро и Белгород. Након сваког новог гранатирања следе суви извештаји са проукрајинске позиције или преписивање извештаја украјинских званичника.

Не треба бити велики познавалац балистике како би се утврдило да су сва оштећења на зградама у Доњецку са западне стране, одакле се и пуцало, али већини медија анализа није ни циљ, а ни јача страна. 

Док се већина актуелних политичара и војних лица уздржава да каже оно што мисли или тврде да "Украјина има право да се брани" (тако што ће гађати цивиле), "бивши" званичници и војници говоре све што им је на уму.

На пример, бивши начелник штаба војне мисије НАТО-а у Москви Хари Табах рекао је да Украјина не треба да се уздржава у својим методама против Русије, чак и ако оне доведу до убијања људи. У прилог својим речима он је навео да се диви америчком бомбардовању Хирошиме и Нагасакија и наводном "убијању половине становништва" Немачке зарад победе у Другом светском рату. 

Узимајући у обзир да не постоје "бивша" војна лица и да они говоре оно што актуелни политичари и команданти мисле, не треба се чудити зашто западни медији не реагују на гранатирање цивила. Одсуство реакције је исто реакција.