Русија
РТ Балкан анализа: Антируска резолуција ЕУ доказује да Западом доминира психологија самоповређивања
Руска Федерација је довољно велика држава, сила и економија, и свака мера против такве једне земље, нужно ће изазвати ефекте контрапродуктивне по интересе њених иницијатора, оцењује некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић
Савет Европске уније је одобрио резолуцију, која ће обезбедити правни основ за коришћење профита од замрзнуте руске имовине за Украјину. Тај потез све нам више говори да је Запад одавно заборавио на демократију и њене вредности, а и да се тензијама не назире крај.
У саопштењу објављеном на сајту ЕУ се прецизира да се усвојеном одлуком и уредбом појашњавају обавезе Централних регистара хартија од вредности који држе средства и резерве Централне банке Русије (ЦБР), које су "имобилисане као последица рестриктивних мера ЕУ".
Руска централна банка има око 300 милијарди долара замрзнуте имовине у Сједињеним Америчким Државама и Европи и годишње приходује милијарде долара камата од тога. Конфисковање тако велике суме новца суверене земље је до сада невиђено и незамисливо и могло би да има непредвидиве правне и економске последице и за Русију и за Запад, констатовао је раније кинески "Глобал тајмс".
Куда води најновија одлука ЕУ? Са каквим ће се последицама суочити пре свега Запад, коме су се сви досадашњи рестриктивни потези према Москви враћали као бумеранг и какав ће бити одговор Русије?
Још једна арбитрарна, незаконита и једнострана одлука Запада
Одлука Савета ЕУ да користи приходе од руских девизних резерви депонованих у западним банкама представља потез без преседана у међународним, економским и политичким односима, каже за РТ Балкан некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић, прецизирајући да тај потез са собом носи непредвидиве опасности по систем међународног права и финансија.
"То је практично одлука о отимању државних средстава једне земље и располагању тим средствима без икаквог правног основа. То је још једна арбитрарна, незаконита и једнострана одлука, која представља ескалацију сличних одлука западних земаља и интеграција против Русије. Та одлука има непредвидиве последице и свакако уноси хаос и неред у међународне односе. Уједно представља и ескалацију у већ натегнутим односима и атмосфери Запада према Русији", сматра наш саговорник.
Додаје и да ће низ сличних одлука западних земаља имати велике штете по њихове сопствене интересе, јер је Руска Федерација довољно велика држава, сила и економија, као и да свака мера против такве једне земље, нужно изазива ефекте контрапродуктивне по интересе њених иницијатора.
Јовановић оцењује да је Запад "изгледа захваћен психологијом самоповређивања, самокажњавања, јер док је свима постало очигледно да санкције Русији наносе највећу штету западној Европи, пре свега Немачкој, западни центри моћи и даље иду ка негативном смеру".
"Да ли је могуће да нема рационалног резоновања и рачунице, и да је Запад дефинитвно одлучио да самом себи наноси штету? То је велики ударац на глобални систем финансија, оличен у Бретонвудском, који се налази у великој опасности", наводи Јовановић.
Према његовим речима, таква једна нерационална и контрапродуктивна одлука показује да новац није обезбеђен онако како је то предвиђено међународним правом, већ да може да буде предмет узурпације.
"Вероватно је да ће све више земаља повлачити своје девизне резерве, које држе у западним банкама, јер нико више не може бити сигуран за своја средства, ко ће њима располагати и шта ће коме пасти на памет. Тражиће се другачија решења од досадашње праксе депоновања девизних резерви на Западу. Све у свему, оно што највише забрињава јесте да Запад није схватио да политика ескалације у односима са Русијом пре свега штети Западу и глобалном систему финансијских и економских односа у целини", закључује Јовановић.
Одлука дубоко штетна по саме финансијске интересе западних система
И економиста Бранко Павловић оцењује да ће сви други, који држе новац у западним банкама почети да извлаче те паре и да их премештају на друге дестинације, као и да је то највећи проблем за читав финансијски сектор Запада.
Према његовим речима, одузета средства су у релативно симболичном износу.
"То неће ништа помоћи Украјини нити ће решити било какве ствари, али се политички показује да се и даље инсистира на томе да Русија треба да помаже Украјини. Али у бројкама, када говорите о приносу, да кажемо 300 милијарди евра, онда говоримо о пет или седам милијарди. Не кажем да је то мало, али није ни случајно онолико колико би било потребно самој Украјини", каже Павловић.
Да ће доћи до ретрозивних мера од стране Руске Федерације је ван сваке сумње, наглашава Павловић и додаје да према томе, колико год да се западни капитал повукао са руског тржишта, ипак су њихове претходне инвестиције од преко 1.200 милијарди долара, у довољној мери остале под јурисдикцијом Русије, која ће се наравно определити за некакве узвратне мере.
"На средњи рок, одлука је дубоко штетна по саме финансијске интересе западних система", закључује Павловић.
