Од Сибира до зоне СВО: Како се гласа на изборима у Русији

Председнички избори у Русији биће одржани од 15. до 17. марта, а ове године ће избори по први пут бити организовани у Херсонској и Запорошкој области, као и у Доњецкој Народној Републици и Луганској Народној Републици. 

Међутим, пошто је Русија највећа држава на свету, у одређеним деловима земље се примењује превремено гласање. Становници удаљених и тешко доступних крајева гласају од 25. фебруара, као и становници нових регија. Подручје се најчешће сматра удаљеним и неприступачним ако са њим није могуће успоставити сталне саобраћајне везе. Региони самостално формирају листу и критеријуме таквих територија. Бирачи у иностранству могу да гласају од 1. марта. 

Према подацима Централне изборне комисије, број бирача у Русији од 1. јануара 2024. године износи 112.309.947 људи, ван Русије – 1.890.863. 

Осми избори од распада СССР

У Русији је званична дужност председника успостављена 1991. године. Од тада су избори одржани седам пута: 1991, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012. и 2018. године. Само у једном случају, 1996, био је потребан други круг гласања да би се одредио победник. Године 1991. председник је изабран на пет година. Године 1993, у вези са усвајањем Устава Руске Федерације, мандат шефа државе смањен је на четири године (нова правила су ступила на снагу са изборима 1996. године). У складу са уставним амандманима који су ступили на снагу 31. децембра 2008. године, председник се од 2012. године бира на период од шест година.

Највише грађана Русије – 109.860.331 особа – уврштено је у бирачке спискове на изборима 2012. године, најмање – 106.484.518 – 1991. године. Највећа излазност забележена је на првим руским председничким изборима 12. јуна 1991. године. Тада је у гласању учествовало 79.498.240 људи, или 74,66 одсто од укупног броја грађана са правом гласа. Најмања излазност забележена је на председничким изборима 2004. године, када је излазност била 69.572.177 људи (64,38 посто).

Владимир Путин – апсолутни лидер

Међу победницима избора, Владимир Путин је највише гласова икада добио 2018. године (56.426.399 или 76,69 одсто). Он је уједно добио и најмање гласова на својим првим председничким изборима 2000. (39.740.467 или 52,94 посто).

Највећа разлика између победника и другопласираног кандидата забележена је 2018. године. Разлика је била 47.767.667 гласова или 67,66 одсто. Председник Русије Владимир Путин, који је победио на изборима, добио је 56.426.399 гласова (76,69 одсто), а његов најближи конкурент, кандидат Комунистичке партије РФ Павел Грудинин – 8.658.732 гласа (11,77 посто).

Најмања разлика је била у првом кругу избора 1996. Тада је разлика била само 2.453.809 гласова (3,25 одсто). Бориса Јељцина је тада подржало 26.665.495 бирача (35,28 посто), а кандидата Комунистичке партије РФ Генадија Зјуганова – 24.211.686 људи (32,03 одсто).

Превремено гласање

Узимајући у обзир величину Русије и компликован приступ неким насељеним местима у Сибиру и на крајњем северу, становници тих места превремено гласају још од 25. фебруара. Штавише, на северу земље живе народи који воде номадски начин живота и немају стално место пребивалишта. Због тога изборна комисија надлеће огромне територије како би пронашла људе и омогућила им да гласају. 

На снимку становници удаљених насеља Новопортовске тундре Јамало-Ненечког аутономног округа су у шаторима гласали на председничким изборима Руске Федерације.

Гласање у зони СВО 

Без обзира што војска обавља борбене задатке, војно особље не пропушта прилику да гласа. Војници, наравно, превремено гласају како због својих обавеза, тако и због безбедности. На пример, припадници Росгвардије (Руске гарде) добили су прилику да гласају на местима привременог размештаја својих јединица. Многи припадници руске гарде отишли ​​су одмах након гласања да изврше борбене задатке.

За војно бирачко тело ови избори су посебно значајни, јер је у складу са Уставом Русије председник уједно и врховни командант Оружаних снага Руске Федерације.

Без обзира где живе, да ли обављају борбене задатке или воде номадски начин живота, у Русији свако има право гласа и, што је најбитније, могућност да гласа.