Спорт
Новакова порука свету: Желим што више гренд слемова, хришћански је праштати
Ђоковић је након освајања Аустралијан опена говорио о свему што је прошао у последњих 12 месеци, свом оцу, пласирањем нетачних информација у медије, као и озбиљности повреде коју је превазишао током турнира
Новак Ђоковић је по десети пут у каријери подигао трофеј Аустралијан опена, пошто је у финалу савладао Стефаноса Циципаса, само годину дана након депортације из те земље. Због тога му је Грк одао признање рекавши да је најбољи играч у историји тениса, док је сам Новак истакао да је ово његова вероватно највећа победа у каријери.
Његов тренер Горан Иванишевић причао је да би скоро сви играчи одустали од турнира да су имали повреду какву је имао Новак, а нови-стари шампион у Мелбурну на конференцији за медије сумирао је утиске након што је освојио 22. гренд слем у каријери.
Ђоковић је рекао да због повреде коју је имао током првог дела турнира није веровао да има велике шансе да освоји трофеј.
"Ако бих покушао да вратим време уназад, не бих себи дао превише шанси због повреде. На гренд слемовима имате дане паузе између мечева, тада можете да се одморите и пробате да санирате повреде како бисте у добром стању дочекали следећи меч. Од четвртог кола нисам осећао болове, играо сам свој најбољи тенис у Аустралији. Стварно сам се осећао добро на терену, против Стефаноса сам знао да ће то бити другачији меч јер сам знао како он игра на овом турниру и био сам свестан изазова", рекао је Ђоковић.
Он се дотакао и повратка у Аустралију након прошлогодишњих дешавања, али и свог оца Срђана, након недавне ситуације када је био фотографисан у друштву руских навијача.
"Долазак у Аустралију је нешто што сам желео, ја се овде осећам сјајно и резултати то показују. Желео сам да будем овде и да играм, да освајам. Због прошле године сам био много нервознији, нисам знао какав ће бити пријем код публике. На крају је било сјајно искуство, и у Аделејду и у Мелбурну. Дешавања претходних дана, у вези са мојим оцем, нису била лака за мене. Морао сам да држим све те ствари близу, у фокусу. Људи око мене су урадили сјајан посао. Што се тиче мог оца, проценили смо да је најбоље да не буде ту. То је повредило њега, повредило и мене. видели смо се после мечева, грлили смо се. Било је веома тужно и тешко за обојицу. битно је да се ја осећам добро на терену и да побеђујем мечеве. Ако ће нешто бити боље за њега или мене, урадићемо то. На крају смо имали добар завршетак турнира", испричао је освајач Аустралијан опена.
На питање колико још гренд слемова може да освоји, Ђоковић - који за четири месеца пуни 36 година - каже да верује да пред собом има још времена.
"Хоћу да освојим највише могуће гренд слемова, овакви трофеји су мотивација у фази каријере у којој сам. Не желим да се поредим са другим, али је добро бити у конкуренцији за најбољег свих времена. Знам колико сам енергије уложио у освајање трофеја, а и даље имам много мотивације. Видећемо где ће ме то одвести, немам намеру да сада станем. Осећам се добро, имам добар осећај о тенису који играм. Мислим да могу да освојим сваки гренд слем, против било кога. Ништа није загарантовано, многи тенисери желе трофеје и прво место на листи. Не знам колико година ћу играти и на којим гренд слемовима, то зависи и од мог стања. Добро је да имам подршку вољених, да имам баланс са приватним животом, да ментално будем јак, да могу да се борим за трофеје. И даље осећам да испред мене има времена", нагласио је.
Његов тренер Горан Иванишевић је рекао да би 97 одсто тенисера одустало од турнира да су имали повреду задње ложе са каквом се Новак борио.
"Деведесетиседам? Баш је то рекао? Размишљао сам током две недеље да ли желим нешто да објасним о томе, па сам одлучио да објавим на друштвеним мрежама. Освојио сам турнир и не желим да ово буде патетична прича. Пре две године се догодила слична прича и људи се смеју, исмевају те повреде. Не због њих, објавићу то због себе. Све ћете сазнати за који дан. Чињеница је да нисам ниједном тренирао између мечева. Имао сам нешто што сам морао на прави начин да третирам како бих се опоравио. Да је то било мало и неважно, вероватно бих имао тренинге. Логика ствари. Испоставило се као добра одлука, али морам да признам као професионални тенисер да није идеално. Волео бих да сам на нечему морао да радим, да вежбам ударце, припремим се за противника. Ја сам хтео, а тим ме је заустављао последњих пар дана. Испоставило се да је добра одлука. Стварно је било доста напорно. Ментално пре свега, од доласка у Аустралију након прошле године, па повреда, истуација са оцем... Ствари су се гомилале. То ми је требало, Бог је уредио ствари како треба да буде и шта је требало да прођем. Ово није питање вере или било чега, није религија. Ово је моје најискреније мишљење из душе, верујем у Бога читавог живота. Верујем у енергију Бога, у анђеле чуваре. Њихова присутност на овом турниру била је као никада пре. Горан није лупио за 97%, зна он шта сам прошао. Само Бог ми је дао да будем овде са вама."
Ђоковић каже да је у свему било и "доброг старог" српског ината.
"Није пријатно, човек сам од крви и меса, такве ствари ме дотакну. Посебно кад ми на тај начин дирају оца, потпуно незаслужено. То је било наслањање на нешто од пре, да је неко други у питању прошло би за два-три сата. Додељено ми је то као животно искуство, али ми је и неопходно јер сам то ја. Такве ситуације ми дозвољавају да из себе извучем максимум. Испровоцирају ме, па из ината одиграм како треба."
На крају, Новак је послао и једну снажну поруку.
"Дошао сам у ову земљу кад су ми отворили врата са позитивном енергијом, нисам желео конфликт. Можда сам имао разлоге да се понашам другачије, али ме то не би нигде довело. Хришћански је праштати, а толико се мало прашта данас. Желим себе увек да подсећам како људи треба више саосећања и стрпљења да показују. Данас медији нису увек наклоњени истраживачком новинарству, често се пише о нечему без схватања колико се штете прави. то се дешавало и са мојим оцем и са мном прошле године. Толика количина лажи, кривих информација... Створи се лавина на коју не можеш да реагујеш, она те прогута. Најмудрије је да сачекаш, усмериш пажњу и радиш оно што је најбитније. Надам се да због тога служим као инспирација младим људима. тенис ми је платформа за то, захвалан сам. Мало више љубазности! Лепо од Циципаса што је онако говорио на терену, пре и после мечева мора да постоји поштовање. Ја се надам да ће се свет мењати у том смеру јер тренутно ситуација није сјајна."
Емотивно обраћање медијима, Ђоковић је завршио дубоком причом.
"У некој дубини, ми смо увек себи највећи савезници и највећи непријатељи. У нашим главама се одлучује у ком смеру ће да иде. Није све то тако лако и лепо кад изађеш на терен и мораш да се носиш са хиљаду ствари - спољашњих и унутрашњих. У том контексту ми је прихватљиво да изгубим концентрацију. Не волим и не желим то да радим, али су такви тренуци нормални. Криза је саставни део сваког меча. Људи који ме дуже знају и прате знају да немам длаке на језику. Ја сам врло правдољубљива особа и кад нешто није исправно, а много тога није у данашњем свету, ја то и кажем. Јесам гурао нос где није место, али ако већ имам мегафон да кажем нешто што је важно да се чује, ја ћу рећи. Део људи ће ме осудити, посебно због тога што сам из Србије. Тада је конотација другачија. Могу да причам за себе, шампион је релативна ствар. За некога је значење другачије од оног што је мени. Зависи шта ко вреднује и на који начин, које се особине и врлине вреднују. Носим крст са собом... Нико не прича о томе колико људи умире од глади, колико се сели из земље због рата. Нико не прича о реалности, можда то не иде на руку некој елити. Можда сам им трн у оку јер сам раније причао о томе", закључио је Новак Ђоковић.
