Спорт
Партизанове јуначке ноћи у Европи: Кад мораш да запнеш, нико те не пита да ли можеш
Екипа Гордана Петрића је од дводневног пута у Молдавију добила делимично опорављен повређени понос, нове осмехе и европску победу пред пресудни реванш у Београду
Отишли су фудбалери Партизана у Молдавију "покисли", иако је у Београду ових дана било суво. Оних 0:4 против Младости ГАТ усред Хумске натерали су играче да погну главе, а тренера Гордана Петрића да се запита шта је то било толико лоше прошлог викенда.
Два дана касније, Партизан се у Србију вратио са победом против Шерифа у првом мечу плеј-офа за пласман у осмину финала Лиге конференције. Са предношћу вредном продужетка европског пролећа и расположењем које је прошарано неким новим осмесима.
Истина, не би смели црно-бели да забораве да су у Купу Србије испали већ на старту од друголигаша, да су у Суперлиги чак 11 бодова иза Црвене звезде и да трофеј нису освојили од 2019. године.
Али то не би требало да им ускрати задовољство због победе извојеване у Кишињеву, на тешком терену и празном стадиону. Када се околности из саме утакмице додају у једначину, јасно је да је Петрићев тим изгарао до важног тријумфа.
Партизанова јуначка гостовања са 10 играча
Имао је Партизан на старту другог полувремена вођство од 1:0 голом Рикарда Гомеша из финиша првог дела игре, када је Игору Вујачићу било потребно само пет минута да направи неопрезан старт и заслужи директан црвени картон. Црно-бели су пуних 40 минута морали да играју са десет играча, на неугодном гостовању, и да се момачки здруже у компактну целину, не би ли издржали и сачували вођство.
Успели су у томе - помогли су им ниски блок, организованост и дисциплина, зналачко сналажење када више ништа није битно осим оног "дај да се стиснемо још мало". Али није ово први пут Партизану да се нашао у незавидној позицији на европском гостовању ове сезоне. Против Словацка у Чешкој је после 22. минута семафор показивао 2:0 за домаће, уз црвени картон Кристијана Белића.
Тада су црно-бели на "лудило" нападачке линије вођене Фусенијем Дијабатеом стигли до три гола и ремија 3:3. Сада је било неопходно нешто сасвим супротно - смиреност, контрола, чист ум. И то Петрићеви пулени умеју да изведу, без важних играча, попут капитена Слободана Урошевића.
Кад мораш да заблисташ, нико те не пита
Неколико играча Партизана се на овом мечу нарочито истакло. Светозар Марковић је предводио одбрану на прави начин, само шаку дана након што је био део катастрофалне одбране против новосадске Младости. Овде је у одсуству Синише Саничанина преузео одговорност, а када је Вујачић добио црвени картон, још јаче је морао да "затегне" све око себе и дорасте изазову.
Уз њега, Љубомир Фејса је партијом на месту задњег везног успео да донесе додатну чврстину, па чак и да ускочи на место штопера док у игру није ушао резервни штопер уместо искљученог Црногорца. Био је то млади Михајло Илић, по годинама још увек омладинац, који се зрело снашао и није правио никакве грешке.
Али нико није тако заблистао када је најјаче морао, као што је то био случај са играчем утакмице Александром Поповићем.
Чувар мреже Партизана био је на овом мечу прави заштитник свог гола. Када је резултат био 0:0, у неколико наврата је мајсторски спречавао Шериф да се осили и дође до вођства. Када је 1:0 требало сачувати, остао је чистог фокуса - увек правовремено истрчавао на центаршутеве, увек добро позициониран приликом удараца ривала.
Рикардов европски јубилеј у прави час
Човек одлуке у резултатском смислу био је Рикардо Гомеш. Голгетер са Зеленортских Острва је умео да има своје слабе европске вечери, али у Кишињеву је био расположен да се гања са ривалским штоперима Гаранангом и Кикијем. Гол је постигао онако како прави нападачи то чине - протуривши лопту таман тамо где она једино може да прође, па чак и кад мора да "очеше" ногу противничког играча. Створио је још једну одличну шансу Квинсију Менигу коју овај није материјализовао, имао и један покушај из тешке позиције, али на крају све то није било тако важно.
Рикардо је победу донео својим 20. голом у европским такмичењима у дресу Партизана, чиме је додатно побољшао рекорд који већ неко време држи. Стигао је и до укупно 84. гола за црно-беле, чиме је постао странац са највише голова за неки српски клуб. Престигао је Ел Фардуа Бена и његов учинак у Црвеној звезди.
Сада још само да Рикардо и другови престигну Шериф и у реваншу, па да Партизан у марту дочека осмину финала Лиге конференције. За неке нове јуначке ноћи у Европи.
