Спорт
Кержаков за РТ Балкан: Људи у Србији воле Русе, тако да ни ја нисам изузетак
Овог лета Фудбалски клуб Спартак из Суботице добио је новог тренера и то не било ког, већ Александра Кержакова – најбољег стрелца у историји репрезентације Русије и тамошње Премијер лиге. Млади тренер је у интервју за РТ Балкан открио зашто му је лако да се прилагоди животу у Србији, говорио је о професионалним амбицијама, својој породици, али се присетио и неких тренутака из своје богате играчке каријере
Кержаков има 40 година, али иза себе има већ неколико сезона као тренер – водио је млађе категорије руске репрезентације, потом Том из Томска, Нижњи Новгород и Кармиотису, пре него што је преузео Спартак.
Легендарни фудбалер Русије више пута је истакао да се лако договорио са челницима Спартака са којим је добро стартовао у Суперлиги Србије.
У прва три гола клуб из Суботице забележио је две победе, претходног викенда је на свом стадиону декласирао Железничар из Панчева, те је јасно да Александру прија живот у Србији.
"Овде сам два месеца. Прве три недеље смо били на припремама. Након тога ми је допутовала породица – жена са сином. Тренутно живимо у Новом Саду, пошто син мора да похађа школу. А у Новом Саду постоји међународна школа, тако да смо одабрали тај град", рекао је Кержаков на почетку разговора за РТ Балкан.
"Што се тиче начина живота, све ми одговара, породица и ја се осећамо комфорно. Син је већ почео да се бави фудбалом, похађа локалну академију. Генерално нам се све свиђа!"
Он је истакао и предности живота у Србији.
"Мени као тренеру се свиђа што Србија није толико велика земља као Русија. Овде не треба да се пређе велика километража да би се одиграо меч на страни. То је, вероватно, један од позитивних момената. Што се тиче начина живота, не осећам ништа негативно. Поготово што већ почињем да разумем шта људи говорe, то много помаже да се адаптирате. Такође, однос према мени има велики утицај како се ја осећам, тако да са тиме немам никаквих проблема."
Александар Кержаков је током играчке каријере наступао за Зенит, Севиљу, Динамо из Москве и Цирих.
Фудбал га је одвео на различите стране света, живео је у Шпанији, Швајцарској, Кипру... Да ли је у односу на те земље прилагођавање на живот у Србији било лакше, због односа наших народа?
"Живот фудбалера и тренера се мало разликује. Сада сам већ одрасла особа, тако да, наравно, има разлике. Добро сте приметили што се тиче језика. Мени је доста лакше да га разумем. Разумем скоро све шта говорите. Већ могу да разликујем познате речи. Такође, видим како овде воле Русе, како се добро односе према њима. Ни ја нисам изузетак, тако да ми је због тога много комфорније овде. Нећу да кажем да су се према мени односили лоше у другим државама, али овде осећам блискост Срба и Руса."
Кержаков са породицом живи у Новом саду који је, интересантно, побратим са руским градом Нижњим Новгородом, у којем је овај тренер имао прилику да ради.
"Нисам знао да су Нови Сад и Нижњи Новгород побратими. Баш ми је драго, пошто моја породица и ја имамо веома лепе успомене одатле. Тај град ми није непознат – мој отац је рођен 30 километара од Нижњег Новгорода. Тада се звао Горки."
"Не видим сличности јер градови не личе један на други. Нижњи Новгород је велики индустријски град у којем се налази огромна фабрика аутомобила. Нови Сад ми се изузетно допада јер је јако пријатан и није превелик. Мени се веома свиђају такви градови."
А нешто мало северније, због одличног почетка сезоне, апетити су мало порасли. Шта неко ко долази са стране може да нам каже о квалитету српског фудбала?
"Што се тиче нивоа фудбала у Србији, овде постоји хегемон, лидер срспког фудбала – Црвена звезда, која је по нивоу игре изнад других екипа. Постоје још три-четири клуба који су и прошле сезоне показали добар резултат и изборили учешће у европским такмичењима. Остале екипе су сличне по нивоу игре. Србија се разликује од Русије тиме што је један од главних циљева – припрема младих играча за продају у веће тимове и друге земље. То је прва разлика коју сам приметио за тако кратак период овде."
Како се сналазите са српским језиком?
"Доста добро разумем језик јер има пуно сличних речи као у руском. Има пуно старословенских речи које редовно чујеш у српском језику па можеш да повежеш и спојиш то у реченицу. Мислим да треба учити језик земље у којој радиш. То ћу и да радим. Трудим се током тренинга да користим српске речи како би ме играчи разумели. Потребно ми је време, али мислим да ћу успети да савладам језик колико је могуће".
Тренерска каријера
Кержаков није први странац тренер у Србији, чак није ни први Рус у Спартаку – пре њега тим је водио Андреј Чернишов.
Неки од њих су имали успеха, али неки, попут Јиргена Ребера, Здењека Земана, Са Пинта или селектора Хавијера Клементеа, баш и нису. Да ли то може да изазове страх од неуспеха?
"Пре свега, што се тиче имена које сте набројали, не мислим да могу да станем са њима у један ред јер су то формирани тренери и веома велика имена у фудбалу. Да ли се бојим неуспеха? Не, јер верујем у своје могућности и могућности своје екипе. Знам да ћу дати свој максимум да постигнемо резултат и развијемо Спартак."
Током каријере је сарађивао са многим великим именима светског фудбала, попут Дика Адвоката и Фабија Капела. Ипак, највише савета добио је од неког другог.
"Последњи пут сам причао са Капелом пре неких годину дана. Када сам почео да радим као тренер, највише сам комуницирао са (Мирчеом) Луческуом, он ми је поделио неколико савета. Тренутно одржавам контакт са асистентом Лучана Спалетија. Тешко је добити неки савет јер су у фудбалу увек различите ситуације, разни нивои. За човека који је на почетку, та подршка и лепе речи од људи који су толико постигли у фудбалу имају велики значај."
Ако неко зна како се постижу голови, то је Александар Кержаков. У каријери је тресао мреже у свим клубовима у којима је играо, па је тако најбољи стрелац у историји Зенита са више од 160 погодака. Са 30 голова дели рекорд најбољег стрелца репрезентације Русије са Артјомом Дзјубом.
Освајао је национална првенства, купове, европска такмичења... Може ли то искуство пренети младим фудбалерима у Србији?
"Постоји велика разлика између првог тима и млађих категорија. Тренеру првог тима је веома тешко да се бави обуком младих играча који му долазе из академије. Тиме треба да се бави академија", рекао је Кержаков и објаснио каква је ситуација у нашој земљи:
"Србија има изузетно много младих и талентованих играча. То се види по томе колико Срба игра у Европи у великим клубовима. Једино што ја могу сада да учиним је да причам са њима и да им пренесем своје животно искуство, да им објасним које лоше моменте могу да избегну. За мене, као тренера и бившег фудбалера, који је постигао неки резултат, најбитније је да будем потпуно посвећен раду, тренинзима и генерално фудбалу. Свако треба да схвати шта му је битније – фудбал или све остало. Не можете постићи резултат ако се потпуно не посветиш фудбалу."
Шта је тајна успеха српских фудбалера у Русији?
У време када је Кержаков жарио и палио руским фудбалом, велику улогу играли су и српски фудбалери. Примера ради, делио је свлачионицу са Данком Лазовићем, Александром Луковићем и Браниславом Ивановићем.
Немања Видић је у Спартаку стасао за Манчестер јунајтед, споменути Ивановић у Локомотиви за Челси, Зоран Тошић постао легенда у Москви, а Саво Милошевић је донео историјску титулу Рубину, а ту је и Милош Красић, освајач Купа УЕФА са ЦСКА.
"Мислим да је то пре свега везано за адаптацију. Када су они долазили у Русију били су доста млађи, али су већ имали играчке квалитете. Млади фудбалери када се селе у друге државе често имају проблем са прилагођавањем."
Тајна успеха српских фудбалера у Русији
Српским фудбалерима, као и Србима генерално, који долазе у Русију и обрнуто, много је лакше да се прилагоде животу. Сличан језик, сличан менталитет. То је било кључно за младе српске фудбалере који су долазили у Русију, поготово што су имали добру фудбалску позадину.
Страхиња Ераковић је последњи у низу српских фудбалера који је отишао баш у Александром клуб – Зенит.
"Да будем искрен, нисам видео Ераковићеву игру. Али мој брат који игра са њим у Зениту, каже да је то добар фудбалер, изузетно перспективан. Али све ће зависити само од њега, колико он буде напредовао."
Незаобилазна тема током разговора је била и ситуација у којој се налази руски фудбал. УЕФА и ФИФА су избациле Русију из међународних такмичења и забраниле тамошњим клубовима да играју у Европи.
"Наравно, то је велики ударац за руски фудбал, за руске навијаче. Сви бисмо ми хтели да видимо наше екипе у Лиги шампиона и другим европским такмичењима."
И национални тим је остао без шанси да се нађе на Европском или Светском првенству.
"Репрезентација не игра званичне мечеве, што утиче на њен ниво игре. Када се не такмичите са јаким противницима не можете да напредујете. Не знам шта ће се десити у будућности. Као навијач репрезентације Русије и човек који воли фудбал, хтео бих да наше екипе и репрезентацију што пре пусте да се такмиче у званичним утакмицама", рекао је Александар Кержаков за РТ Балкан.
