Српска породица Зец ликвидирана је пре 31 годину у Загребу: Убице никада нису одговарале

Данас се навршава 31 година од убиства троје чланова српске породице Зец у Загребу, за које нико није одговарао.

Према подацима Информационо-документационог центра "Веритас", припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске, познате под називима "Мерчеповци" и "Јесење кише", којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године ликвидирали су ову српску породицу - оца Михајла (38), мајку Марију (36) и њихову 12-огодишњу кћерку Алеександру.

"Према Мерчеповом наређењу, његов заменик Миро Бајрамовић наредио је припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима. Приликом привођења, увече око 23.00 часа, испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци убио га је Синиша Римац, наводно при покушају бега. Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћерку Александру", наводи за РТ Балкан председник удружења "Веритас" Саво Штрбац.

Смрт у јами за смеће

Како објашњава Штрбац, мајка Марија и кћерка Александра, с намером да буду убијене одведене су на Адолфовац, а након тога њихова тела бачена су у јаму за смеће. 

"Прво их је одвео у хотел "Панорама", а одатле на Сљеме, где их је убио из ватреног оружја, а након тога наредио осталим припадницима јединице да њихове лешеве баце у јаму за смеће", рекао је Штрбац.

Неколико дана после ликвидације, њихове лешеве пронашао је Маријин брат, Златко Месић, и сам припадник МУП-а Хрватске.

Уместо у затвору, "казну" служио у елитном одмаралишту

Да српска суза нема родитеља сведочи и немар хрватског превосуђа када су у питању злочини над српским цивилима почињени у Загребу од стране "мерчеповаца", истиче Штрбац.

"Убрзо по проналаску лешева, ухапшени су припадници Мерчепове јединице – Муниб Суљић, Игор Микола, Синиша Римац, Небојша Ходак и Сњежана Живановић, од којих су неки пред истражним судијом признали убиства, али на суђењу је утврђено како пред истражним судијом нису имали адвоката којег су по закону за тако тешко дело морали имати, па су њихови ранији искази као незаконити изузети из списа, а оптужени ослобођени 'у недостатку доказа'", говори саговорник РТ Балкан.

Штрбац додаје да је, поред очигледне неправде, страшна и чињеница да је првооптужени Томислав Мерчеп казну за убиства српских цивила уместо у затвору повремено издржавао у елитном одмаралишту Крапинске Топлице.

"У мају 2016. године Жупанијски суд у Загребу је неправоснажно осудио Томислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице МУП-а РХ, стациониране у Пакрачкој Пољани и на Загребачком велесајму, и саветника у истом министарству, на 5,5 година затвора, због тога што 'није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Kутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено'", рекао је он.

"Из чињеничног описа пресуде изостављено је 20 жртава, за које је такође био оптужен, а за које се, наводно, није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао. Међу убијенима за које је Мерчеп осуђен наведена су и имена Михајла, Марије и Александре Зец. Врховни суд је, пресудом из фебруара 2017. године, преиначио првостепену пресуду тако што му је повећао казну на 7 година затвора, коју је, уместо у затворској ћелији, повремено 'издржавао' у елитној бањи Kрапинске топлице", наглашава Штрбац.

Поред ликвидација четворочлане породице Kозбашић у Петрињи у новембру 1991. године, четворочлане породице Ченгић у Ервенику код Kнина у јануару 1992. године, четворочлане породице Радосављевић у Дарувару у фебруару 1992, четворочлане породице Олујић у Церни код Жупање у фебруару 1992. године, и убиство породице Зец спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих због њихове етничке припадности, каже за РТ Балкан је Саво Штрбац.