Абазовић припрема улазак Црне Горе у "Отворени Балкан"?

Влада у техничком мандату црногорског премијера Дритана Абазовића у наредних 15 дана требало би да донесе одлуку о уласку Црне Горе у "Отворени Балкан" и поред негативне анализе Министарства европских послова као и противљења појединих политичких партија, сазнаје подгоричка "Побједа".

Два извора "Побједе", блиска самом врху Владе, навела су да је приступање Црне Горе "Отвореном Балкану" већ "завршена ствар".

За ту одлуку премијер је обезбедио подршку комесара за проширење Оливера Вархељија, али и делови америчке администрације, предвођени Габријелом Ескобаром су нагласили да немају ништа против, уколико је то одлука коју би подржала већина у црногорском парламенту.

Абазовић и потпредседник Владе и председник СНП-а Владимир Јоковић, који су иницијатори тог плана, желе да се позову на Устав по коме "Влада води унутрашњу и спољну политику државе", и да неће бити потребна ратификација те одлуке у парламенту, наводи "Побједа".

"Ни за друге регионалне иницијативе, попут Берлинског процеса, није било ратификације",  каже други извор Побједе.

Од "старе" парламентарне већине озбиљну резерву према "Отвореном Балкану" исказивале су Демократе Алексе Бечића.

Абазовић подржава иницијативу, Ђукановић против

Дритан Абазовић је на самиту те иницијативе у септембру у Београду наговестио улазак Црне Горе у "Отворени Балкан".

"Отворени Балкан је успешна иницијатива. Није реч како се иницијатива зове већ да је иницијатива функционална. Ова иницијатива је функционална", поручио је Абазовић, наводећи да очекује да ће Црна Гора ускоро постати чланица те иницијативе.

"Ја сам премијер који доноси тешке одлуке", рекао је тада Абазовић.

Председник Црне Горе Мило Ђукановић саопштио је недавно да би покушај увођења Црне Горе у "Отворени Балкан" од стране "Владе која је изгубила поверење била равна велеиздаји". Уколико би се то десило, Ђукановић је уверен да ће то питање завршити на суду.

"По мом мишљењу, 'Отворени Балкан' је лансиран од стране људи који су изгубили поверење у реалност европске перспективеза њихове земље. Лансирано је од стране, пре свега, Србије, Албаније, а онда касније се томе придружила Северна Македонија. Три друге државе нису се придружиле тој иницијативи. Дакле, та иницијатива већ је самим тим хендикепирана у односу на Берлински процес, јер није довољно инклузивна", нагласио је Ђукановић.