Србија и Балкан
Милатовић оптужио Спајића: Са Ђукановићем је договарао крипто законе
Спајић је хтео да добије подршку посланика Демократске партије социјалиста (ДПС) да заједно са 43. Владом изгласају закон који је већ био у процедури, рекао је црногорски председник говорећи о премијеру ЦГ и бившем партијском колеги
Председник Црне Горе Јаков Милатовић оптужио је премијера и бившег партијског колегу Милојка Спајића да је, уочи пада 42. Владе у којој су обојица били министри, имао интензивну комуникацију са кабинетом тадашњег шефа државе Мила Ђукановића како би се усвојили одређени закони о крипто-валутама.
Он је те наводе изнео у емисији "Један обичан подкаст" у којој је гостовао заједно са лидером Грађанског покрета УРА Дританом Абазовићем, а чији је аутор шеф посланичког клуба те странке Милош Конатар.
Шеф државе је казао да није ћутао након што је сазнао да ће доћи до пада Владе Здравка Кривокапића.
"Многи су то прећутали, укључујући и садашњег премијера. Ја касније, исто тако, сазнајем да је он тада покушавао да оствари комуникацију са тадашњим председником (Милом Ђукановићем) и да је имао интензивну комуникацију са његовим шефом кабинета (Миодрагом Радовићем) јер му је тад било важније да се, која год Влада је на снази, усвоје неки крипто-закони", рекао је Милатовић, преносе подгоричке "Вијести".
Додао је да је Спајић на тај начин хтео добити подршку посланика Демократске партије социјалиста (ДПС) да заједно са 43. Владом изгласају закон који је већ био у процедури.
На питање о ком периоду се ради, актуелни шеф државе је одговорио да се ради о крају 2021. и почетку 2022. године.
Милатовић је казао да тад није знао за Спајићеву комуникацију, али да сад има доказе, "кроз преписке одређених људи из кабинета господина Ђукановића".
Актуелни председници државе и Владе Црне Горе били су министри у првој Влади након смене ДПС-а 2020. године. Почетком 2022. године изгласано је неповерења Влади Здравка Кривокапића, а нову, мањинску је формирао Дритан Абазовић, уз мањинску подршку ДПС-а.
Владу су тада чинили Абазовићева УРА, Социјалистичка народна партија, Социјалдемократска партија и странке мањина.
Милатовић и Спајић су након пада Кривокапићеве владе формирали Покрет Европа сад, али га је шеф државе напустио почетком ове године, након чега су то урадили и функционери блиски њему.
Кривокапић, тада потпуно непознат широј црногорској јавности, је на парламентарним изборима те 2020. године био први на листи Демократског фронта, који су чиниле Нова српска демократија Андрије Мандића, Демократска народна Партија Милана Кнежевића и Покрета за промене Небојше Медојевића.
На прво место изборне листе је доспео тако што му га је уступио Андрија Мандић.
Међутим, представници ниједне од три поменуте партије, на изричит захтев Кривокапића и, уз подршку Абазовића, нису могли бити део његове тада формиране владе.
