Србија и Балкан

Бугарска опозиција: Лицемерна Европа жели наш новац, али не и наше грађане

Руски утицаји расту у земљи којој је ЕУ окренула леђа забранивши јој улазак у Шенген
Бугарска опозиција: Лицемерна Европа жели наш новац, али не и наше грађанеGetty © Photo by Daniel Berehulak/Getty Images

Одлука Холандије и Аустрије да блокирају улазак Бугарске у Шенген ојачала је проруску реторику у тој земљи, а како преноси "Еурактив", лидер популистичке партије Препород Костадин Костадинов поручио је да та одлука доказује лицемерје ЕУ која жели новац Бугарске, али не и њене грађане.

"Одлука открива лицемерје европске политике: "Можете бити у еврозони да бисмо могли да исисамо новац који Бугарска има. С друге стране, не можете још да будете у Шенгену", истакао је Костадинов након што су Бугари стопирани, а Хрвати примљени у зону слободног путовања.

Он је упозорио сународнике и да би Бугарска сада могла да постане "тампон зона" и сировински додатак Западу.

"Шенген је својом одлуком показао да Европска унија жели да Бугарска буде тампон територија. Наши партнери из ЕУ не желе да будемо јака економија. Они су скинули маске. Морамо да да поново почнемо преговаре о чланству у ЕУ", рекао је Костадинов.

Подршка антинатовском Препороду десетоструко се повећала у послење две године, јер је странка, пише "Еурактив", прешла у "екстремну антивакс пропаганду и ширила руску реторику о Украјини".

На прошлим изборима они су имали више од 10 одсто подршке, али ривали страхују да би та популарност могла и додатно да расте.

Према Костадинову, одлука о Шенгену заправо иде у корист Бугарима, јер земља тако неће постати дистрибутивни центар за илегалне имигранте. 

Бугарска се спрема да кује евро

Председник Румен Радев најавио је да Бугарска почиње припреме за ковање кованица евра, што се сматра симболичним гестом будући да тако земља показује спремност да једног дана, кад уђе у еврозону, усвоји ту валуту.

Али Препород се томе противи, па је тако Констадинов недавно поручио и да би прихватање евра могло земљу да одведе и у грађански рат.

Велику пажњу привукао је и индустријалац Васил Велев, председник Удружења индустријског капитала у Бугарској који позива на бојкот холанске робе и пословања.

"Бугарска мора да искористи све могуће полуге и канале утицаја. Можемо да бојкотујемо њихову робу и да не купујемо гориво на њиховим пумпама ('Шел'). Не смемо да шаљемо нашу децу на холандске универзитете", рекао је Велев, а пренела бугарска "Нова ТВ".

Он је објаснио да у продавницама има довољно квалитетне јапанске и корејске робе, тако да нема потребе за куповином холандске. Позвао је бугарску владу да "спречи све холандске иницијативе када су оштећени бугарски интереси".

Велев је, наиме, међу најгласнијим лобистима за нови дугорочни уговор са руским "Гаспромом", јер је Софија била међу првим земљама којима су прекинуте испоруке гаса из те земље.

Страх од "руске пропаганде"

Бивши бугарски председник Росен Плевнелијев упозорио је да би изолација Бугарске од Шенгена довела до десетоструког повећања руске пропаганде уочи гласања министара ЕУ. 

"Руски хибридни напади у Бугарској постаће још ефикаснији. Када Бугарска остане сама, изолована и на периферији Европске уније, велики победник је Путин и његови популисти у Бугарској", рекао је Плевнелијев.

Бугарска је, како пише "Еурактив", већ две године у тешкој политичкој кризи, а екстремни сукоби између главних политичких партија у земљи препрека су за формирање стабилне коалиционе владе.

Бугари ће тако можда морати да гласају и на петим општим изборима у две године, већ у марту 2023.

Водеће бугарске странке биле су пасивне у питању Шенгена током последња четири месеца, док је прелазна влада остављена да лобира за придруживање зони слободног кретања.

Остале странке активирале су се тек пред крај, када је већ постало јасно да ће Бугарској улаз бити блокиран.

Два бивша премијера – Бојко Борисов из ГЕРБ-а, који ужива покровитељство Европске народне партије десног центра, и Кирил Петков из "Настављамо промене", ушли су у политички сукоб око Шенгена, кривећи једни друге.

Борисов је рекао да је Бугарска одбијена јер је влада Петкова дозволила трговцима људима да несметано раде, док је Петков њега оптужио да лаже европске лидере и да је узрок неуспеха Бугарске у Шенгену његова корупција.

image